Organizatori, domaćin festivala, pozorište ,,Radu Stanka“ učestvovalo je na festivalu sa tri predstave u kategoriji Baština: ,,Faust“, ,,Lulu“ i ,,Metamorfoze“, sve tri u režiji Silviua Purkaretea. Predstavilo je svoje premijere o kojima smo več govorili u okviru naše rubrike, i došlo je sa novom premijerom, koja je drugi deo trilogije ,,Kolikosmodalekoodpećinaizkojihsmoizašli?“ , koprodukcija pozorišta ,,Radu Stanka“ – Univerzitet ,,Lučijan Blaga“. Predstava ,,#minor“ Bogdana Đorđeskua, govori, kao i prvi deo trilogije ,,Nedruštveni“, o vaspitanju. Reditelj Bogdan Đorđesku: ,,Mislim da je veoma značajno da ove predstave izazivaju rasprave, da postavljamo pitanja i da razmatramo šta znači vaspitanje, kako vaspitavamo, gde se zaustavljaju neke stvari, a gde počinju druge… Ako u slučaju ,,Nedruštven“, rasprava je vođena između roditelja, dece i učenika, u slučaju ,,#minor“ rasprava je nešto ličnija i vođena je između roditelja i dece. Cela priča se svede na principe tipa:,,ja sam te pravio ja ću te ubiti“, ,,batina je iz raja“… I činjenica da je u 2016. fizičko zlostavljanje dece u Rumuniji tolerisano i smatrano minornim problemom, i da je smatrano metodom vaspitanja je skandalozno“.
O raspravama i budućim predstavama Bogdan Đorđesku: ,,Ovaj put pozvaćemo jednog psihologa s obzirom da su neka pitanja veoma delikatna. Osećao sam, posle premijere koju smo imali u okviru festivala, određenu tenziju tokom rasprave sa publikom. Oseća se da je većina direktno pogođena i da jeste, ili je bila u datom trenutku, zlostavljena. I tada mislim da je potrebno više osečaja tokom moderisanja rasprave jer u suprotnom rizikuješ da pokreneš neke stvari kojima treba upravljati sa profesionalizmom“.
Godine 2013. tokom Međunarodnog pozorišnog festivala u Sibiu nastao je novi projekat: Aleja Poznatih. Inspirisana Walk of Fame, Aleja Poznatih je osmišljena kao stalno mesto na kome se govori o doprinosu poznatih ličnosti u razvoju Sibiua. Imena kao Klaus Maria Brandauer, Neil LaBute, Tim Robbins – kome je ove godine dodeljena zvezda- prijatelji su festivala i pozorišta u Sibiu. Posle Đorđa Banua, Silvijua Purkaretea, Điđija Kaćuleanua došao je red i na Viktora Rebenđuka da dobije zvezdu na Aleji Poznatih u Sibiu. Glumac je bio veoma uzbuđen zbog aplauza koji nisu prestali. Viktor Rebenđuk: ,, Ne smatram sebe zvezdom, mislim da sam, zahvaljujući dugogodišnjem radu, samo poznati glumac. Ovaj zaključak mogu da donesem na osnovu činjenice da mi ovde, u Sibiu, ljudi pored kojih prolazim kažu: ,,Poštovanje, gospodine Rebenđuk!. To mi izaziva emocije. Čini mi veliko zadovoljstvo da konstatujem da je moj rad primećen. Pored ostalih Rumuna koji se nalaze na Aleji Poznatih – Silviua Purkaretea, Đorđa Banua, Điđi Kaćuleanua, koje poznajem – sa Silvijom Purkareteom sam radio na mnogim predstavama, Đorđe Banu mi je prijatelj, znamo se odavno isto tako i sa Điđijem Kaćuleanuom, kao i svi ostali koji su legende rumunskog pozorišta. Poštujem sve, dvojica su veliki reditelji čije sam predstave gledao – mislim na Christopha Marthalera i Thomasa Ostermeiera. Razmišljao sam dok je Evgeni Mironov govorio koliko je srećan – i verujem mu da je tako – jer je radio sa najvećim rediteljima ovog sveta, ja ne bih imao tu mogućnost, ali sam imao sreću da radim sa velikim rumunskim rediteljima: Liviom Čulejom, Lučijanom Pintilije, Raduom Penćuleskuom, Silviom Purkarete, Yurijem Kordokskym, Andrejom Šerbanom…I oni su bili moji univerziteti. ,,Do zvezde koja se tek pojavila/Put je tako dug/60 godina je trebalo/ Svetlosti da me dotakne. Parafrazirao sam Emineskua. To je zvezda koja mi čini veliko zadovoljstvo!.
Knjiga Đorđa Banua ,,Pozorišni razgovori. Međunarodni pozorišni festival u Sibiu koju je objavila Izdavačka kuća Nemira govori o festivalu i o načinu na koji pojedine ličnosti kao što su Peter Stein, Waidi Mouawad, Silviu Purkarete ili Dragoš Buhađar vide pozorište. Đorđe Banu:,, Ova knjiga je nastala posle razgovora sa Konstantinom Kirijakom koji je rekao da na snimcima postoji ogroman kapital o načinu na koji je shvaćeno pozorište. Rekao sam sebi da bi bilo interesantno da vidimo šta o festivalu misle Peter Stein ili Krystijan Lupa, ovde u Sibiu. Razgovarao sam samo sa stvaraocima čija su dela smatrana značajna za evropsku scenu. Ja sam bio u položaju osobe koja ih je sve poznavala od ranije. Što je bilo veoma značajno ako imamo u vidu da postoji uzajamno poverenje. Znaš s kim pričaš. Mene interesuje ono što kažu ljudi a oni osećaju moje interesovanje prema onome što kažu. Zbog toga mislim da su vođeni veoma sveobuhvatni razgovori. Ova knjiiga je nastala i iz ideje da pozorišni radnici govore bolje nego što pišu.
Na kraju saslušajmo impresije Đorđa Banua o festivalu u Sibiu: ,,Možemo pozdraviti organizatore programa festivala za predstave koje su odigrane na Velikom trgu, koje su sasvim neočekivane, koje ne gledam na Zapadu. U tome i jeste veoma dobra strategija Konstantina Kirijaka o kome je reditelj Euđenio Barba rekao da spaja ekološki prostor pozorišta, u smislu da vidimo i predstave koje nisu na visokom nivou kada je reč o kvalitetu, ali su veoma animirane i stvaraju i čiste i perfektne forme kao što je slučaj japanskog pozorišta Noh, dakle ovaj kontradiktorni konglomerat predstavlja specifičnost stava koji je zauzeo Konstantin Kirijak i koji mu, istovremeno, dozvoljava da se obrati publici u Sibiu.
