Klub kulture: Klasično pozorište u Rumuniji (05.12.2015)
Pre 21. godinu u Aradu je održano prvo izdanje Međunarodnog festivala klasičnog pozorišta koji je i tada, a i danas organizuje Klasično pozorište Joan Slavić u Aradu. Ovogodišnje izdanje se odvijalo pod geslom koje je izabrala selektorka Marija Zarnesku:,,jedna kreacija je klasična kada je moderna“. S obzirom da savremeni tekst budi sve veći interes u redovima mladih pokušali smo da saznamo od organizatora i učesnika na fetsivalu gde se nalazi klasično pozorište u rumunskom peizažu:,,Klasično pozorište u ovim trenutcima kada je novina toliko snažna, jedini je način da se pruži zančajna ravnoteža, da u pozorište ne uđe u potpunosti građanski i politički aspekat. Ja sam živeo u periodu kada je glumac bio obavezan da bude građanin, kada je građanski aspekat bio njavažniji, dok je politički aspekat bio odlučujući. Došli smo dotle da smo bili obavezni da, od pet premijera koje je postavilo Pozorište mladih u Piatra Neamc, tri komada budu dela rumunskih autora, od kojih najmanje dve predstave je trebalo da prikažu savremene političke probleme. Ali, ipak, u tom periodu, ne znam ni ja kako, postavljeni su i klasični komadi, u kojima nemamo društvena pitanja, nemamo političke aspekte, ali ima ljudskosti. A ljudskost je uvek važeća. Evo koliko je značajno klasično pozorište koje definiše i na umetnički način stavlja na scenu čoveka. Sa svim njegovim bolima, ili u svim njegovim komičnim situacijama“. Mišljenje je Konstantina Kožokarua, poznatog sedamdesetogodišnjeg rumunskog glumca koji je na festivalu u Arad došao sa Ibsenovim komadom,, Divlja patka“, koju je ove jeseni postavio u bukureštanskom pozorištu Bulandra, Peter Kerk.
Luana Pleşea, 05.12.2015, 15:37
Pre 21. godinu u Aradu je održano prvo izdanje Međunarodnog festivala klasičnog pozorišta koji je i tada, a i danas organizuje Klasično pozorište Joan Slavić u Aradu. Ovogodišnje izdanje se odvijalo pod geslom koje je izabrala selektorka Marija Zarnesku:,,jedna kreacija je klasična kada je moderna“. S obzirom da savremeni tekst budi sve veći interes u redovima mladih pokušali smo da saznamo od organizatora i učesnika na fetsivalu gde se nalazi klasično pozorište u rumunskom peizažu:,,Klasično pozorište u ovim trenutcima kada je novina toliko snažna, jedini je način da se pruži zančajna ravnoteža, da u pozorište ne uđe u potpunosti građanski i politički aspekat. Ja sam živeo u periodu kada je glumac bio obavezan da bude građanin, kada je građanski aspekat bio njavažniji, dok je politički aspekat bio odlučujući. Došli smo dotle da smo bili obavezni da, od pet premijera koje je postavilo Pozorište mladih u Piatra Neamc, tri komada budu dela rumunskih autora, od kojih najmanje dve predstave je trebalo da prikažu savremene političke probleme. Ali, ipak, u tom periodu, ne znam ni ja kako, postavljeni su i klasični komadi, u kojima nemamo društvena pitanja, nemamo političke aspekte, ali ima ljudskosti. A ljudskost je uvek važeća. Evo koliko je značajno klasično pozorište koje definiše i na umetnički način stavlja na scenu čoveka. Sa svim njegovim bolima, ili u svim njegovim komičnim situacijama“. Mišljenje je Konstantina Kožokarua, poznatog sedamdesetogodišnjeg rumunskog glumca koji je na festivalu u Arad došao sa Ibsenovim komadom,, Divlja patka“, koju je ove jeseni postavio u bukureštanskom pozorištu Bulandra, Peter Kerk.
Liviu Pintileasa ima 38 godina i glumac je pozorišta ,,Maria Filotti“ u Braili i došao je u Arad sa komadom,,Platonov“. I Liviu Pintilie nam je, kao i njegov stariji kolega, govorio sa velikom ljubavlju o klasičnom tekstu:,,Milsim da je bio jedan period kada je savremeni tekst bio u modi, ali ja osećam da se već nekoliko godina ljudi vraćaju klasičnom tekstu. Dokaz je činjenica da i u privatnim pozorištima gde ljudi vole da gledaju predstave po savremenim tekstovima, reditelji su se vratili klasičnom tekstu. Kao primer mogu vam poslužiti ja lično koji igram u ovom komadu u Pozorišzu iz Braile, a igram i u pozorištu Unteatru gde su većina postavljenih komada rađeni po klasičnim tekstovima i na našu radost imamo i gledaoce za ove predstave“.
Opšte mišlejnje je da mladi reditelji preferiraju savremene tekstove, dok poznati reditelji preferiraju klasične tekstove. Alexandru Mazgareanu pripada mladoj generaciji reditelja, ali, kada je reč o postavkama savremeni tekst i klasični tekst nalaze se na istom mestu. Aleksandru Mazgareanu je na fetsivalu u Arad bio pozvan sa predstavom,,Skapenove podvale“ po Molijerovom tekstu koju je postavio u Pozorištu mladih u Piatra Neamc: ,,Pokušao sam da ispričam priču o mladim osobama koje žele da se zaljube, koje se bore za njihovu ljubav i koje ne žele da poštuju pravila. To je predstava o nekonformističkim mladim ljudima. Od ovoga sam polazio kad sam počeo postavku ovog komada. Ne bih rekao da imam poseban apetit za kalsičnu dramaturgiju. Privlače me tekstovi sa značajnim temama, sa velikim temama, sa velikim sukobima. Možda je to jedan od razloga zbog kojih ponekad se više njih opredelio za klasični tekst“.
Zahvaljujuči ljubavi umetnika i publike prema klasičnom tekstu Međunarodni festival klasičnog pozorišta u Aradu došao je do 21. izdanja. Bogdan Kostea, direktor Pozorišta Joan Slavić koji je organizator festivala je nešto uzdržaniji kada je reč o budučnosti klasičnog pozorišta:,,Mogu vam iskreno reči da je danas veoma teško napraviti selekciju predstava koje su postavlejene po klasičnom tekstu. Ne verujem da će festival klasičnog pozorišta, klasično pozorište umreti zauvek ali će se on nalaziti u periodu kada će stvari postati nešto osetljivije. Mislim da će biti sve teže da mladi glumci pokažu svoj talenat igrajući u komadima po klasičnom tekstu“.
Kritičar Marija Zarnesku, selektorka festivala je mišlejnja da i dalje postoji potražnja za kalsičnim tekstom:,, Ono što me raduje jeste činjenica da veliki broj maldih reditelja dolaze do zaključka da su potrebni novi prevodi. Pogotovo kada je reč o Molijerovim tekstovima, kada je reč o francuskim klasicima…u ovom delu su potrebni novi prevodi. Druga stvar koju sam konstatovala kod mnogih jeste potreba da, radi zagarantovanog usphea predstave, kombinuju umetnosti. Naravno, ne želim da kažem da svaka predstava treba da postane mjuzikl, ali postoji sve veća potražnja za ovom kombinacijom i sinkretizma umetnosti, jer se publika ne može više koncentrisati kao u 17 ili 18 veku, isključivo na tekst – a ako još i govorimo o starom prevodu koncentirsati se na tekst je još teže, postoji dakle, potreba za novim stimulansima. Ne verujem da će klasično pozorište gubiti od svoje moći sve dok će sadašnji umetnici znati da ga čine modernim“