Prima pagină » Rubrike » Klub kulture » Klub kulture – Keramika iz Horezua – nematerijalno nasleđe UNESCO -a

Klub kulture – Keramika iz Horezua – nematerijalno nasleđe UNESCO -a

Keramički predmeti iz Horezua su među najrazličitijim, od malih do velikih predmeta. Mihai Basku: ,,Kad kažete keramika iz Horezua, mislite na predmete, a posebno na tanjire veličine od 8 do 40 centimetara, ovde se mogu pohvaliti, jer sam 2000-te napravio eksploziju u odnosu na zlatnu generaciju, generaciju moga oca, koja je pravila najveće predmete u Horezu, tanjire, čak i posude za supu – koje su veoma velike činije. Osim toga, imamo naše šolje, šolje za rakiju, ali imamo i nove predmete kao što su magneti.

Ion Puican, 25.09.2021, 18:29

U okrugu Valcea (južni deo Rumunije), u mestu Horezu, stotinama godina se prenosi tradicija, zanat uzdignut u rang tradicionalne umetnosti – grnčarija. Dok hodate krivudavim putevima po brdima koja se penju od Horezua, ulazite u Ulicu Olari – ulicu punu kuća -radionica grnčara u okolini. Posetili smo radionicu majstora grnčara Mihaja Baskua, koji nam je rekao: ,,Kada kažete Horezu, mislite na jedino mesto u zemlji sa dva Brenda koja su priznata od strane UNESCO-a – keramika iz Horezua i manastir Hurezi. Keramika iz Horezua je veoma poznata keramika u svetu, naravno i zbog svog postanka, svog ulaska u nematerijalno nasleđe UNESCO-a, jer imamo jedinstvenu dekoraciju u svetu. Naš pribor za ukrašavanje su goveđi rog, gušće pero. Imamo, kao što je svima poznato, opšti simbol Petao iz Hureza“, zatim imamo neke, da tako kažemo, sekundarne simbole poput Drveta života“, ribe, zmije, sunca, Spiralu života“, plus tradicionalne motive na pauku ili spirali, klas pšenice, paunovo pero, cvet, detelinu, vrtlog. Naš dekor podrazumeva kombinaciju tradicionalnih motiva, motiva i simbola i simbola.

Keramičar Mihaj Basku nam je kazao i kako je naučio ovaj zanat i govorio nam je o tajnama ove tradicionalne profesije: Da, ovaj zanat je zanat koji se prenosi sa oca na sina. Naučio sam ga kao dete, ali sam naučio i staru tehnologiju dok sam pripremao glinu mome ocu. Tada, pošto nije bilo električnih motora, mešao sam boje ručno. Glina je iz našeg kraja, iz dela koji je poznat pod nazivom Dealul Ulmului, gde po pravilu odlazim u jesen da uzmem glinu za godinu dana. Uzimam buldožer da iskopam 2 metra dok ne nađem pravu glinu, a onda ja i neki ljudi to biramo i čistimo. Nosim je kući čistu, ima i vrlo velikih grudvica. Čuvam je kod kuće, ostavljam je napolju cele zime – mraz i odmrzavanje je razbijaju. Mešam je u mešalici 2 puta, gnječim je rukom i postaje jako dobra za oblikovanje. Boje potpuno prirodne koje sam sam pripremio. Bela, cigla i crna su boje iz takve zemlje, a zelenu i plavu dobijam kombinacijom bakar oksida i kaolina (bela zemlja), što mi daje nijansu zelene, a plava kombinaciju kobalta i bele zemlje. Zatim sledi: modelitanje – šta znači modeliranje? Oblikujem predmet koji želim da napravim: tanjir, činija, šolja. Zatim, druga faza je dekoracija – najspektakularnija i najvažnija faza u našoj tehnologiji. Predmet je ukrašen u svežem stanju, kako ga mi nazivamo. S obzirom da moji predmeti, 70-80%, vise na zidu, stružu ih na poleđini, prave im rupu za vješanje i ono što je jako važno, stavljam pečat – na njima, sa svojim imenom. Stavim ih zatim da se osuše. Kad su dobro osušeni, stavljam ih na prvo pečenje u pećnici, koje traje oko 8 sati, dostižući 850 stepeni. Sutradan ih izvadim iz pečnice, premažem ih ovim emajlom i još jednom pečem na 1020 stepeni. Tako se dolazi do konačnog predmeta.

Na kraju našeg susreta, grnčar Mihaj Basku rekao nam je sledeće: Ono što nisam uspeo da vam kažem, nešto veoma važno – ono što znam i od mog oca: grnčarija ovde, u našoj zemlji, radila se od vremena Konstantina Brankoveanua, čija je druga strast posle crkve, bila keramika, čak imamo u našem dekoru elemente koji su karakteristični za stil Brankoveanu.