Klub kulture: Bukurešt između memorije i eksploatacije

Corina Sabău, 02.05.2015, 12:03

,,Memorija je participativni projekat kolektivne memorije Bukurešta, koji lansira svoju kandidaturu za Evropsku kulturnu prestonicu 2021. Projekat se odvija u Hanu Gabroveni u Bukureštu, koji je nedavno rehabilitovan i strukturisan kao jedna trilogija (Memorija, Eksploatacija, Imaginacija grada) u kojoj grad postaje kako mesto odvijanja događaja, tako i protagonista. ,,Bukurešt je bio velikodušan prema svojim piscima, dopustio im je da se hrane njegovom suštinom, katkad na bolan način, hendikepiran, prihvativši da ga, poput velike ptice iz priče, ponekad hrane oni koji su pisali o njemu. Oni su s vremena na vreme odsekli jedno parče od njihovog bedra, da bi ih u zamenu za njihov gest, grad prebacio na njegovim leđima s jednog kraja na drugi kraj. Pisci su mu uzvratili velikodušnost i paradokse, mada su ga često delili, kao i svi ostali stanovnici, između ljubavi i mržnje prema gradu u kome žive. Pretvorili su ga u mesto odvijanja događaja, ali i u junaka. Obožavali su ga, kleli, eksploatisali su mu najintimniju tajnu. Citirali smo Svetlanu Krstean, organizatora književnih događaja u Hanul Gabroveni: ,,Nalazimo se u fazi Memorije i ostaćemo u ovoj fazi do sredine maja. Jedan od događaja koji je jednog vikenda organizovan u Hanul Gabroveni bio posvećen književnosti. Napravili smo rigorozan izbor autora, jer, imamo veoma dobre autore i pozvali smo ih da govore o gradu. Stavili smo ih lice u lice jer se samo na ovaj način može stvoriti veoma interesantna tenzija, mogu se čuti stvari koje se mogu staviti paralelno, u ogledalu, koje su čak kontradiktorne. Neki kažu da vole Bukurešt bezuslovno, drugi kažu da se osećaju strancima u ovom gradu, neki kažu da se osećaju kod kuće samo kad se vrate u Bukurešt, drugi kažu da mogu da napuste grad bilo kad. Sastavili smo trodnevni program koji je bio posvećen književnosti. Jedan od ovih događaja imao je kao goste Joanu Prvulesku i Razvana Petreskua a moderator je bila Florina Pržol, književni kritičar. Sledila je zatim rasprava u kojoj su učestvovali Adrijan Škiop i Mihaj Ducesku koji je i arhitekta, a moderator rasprave je bio književni kritičar Paul Černat. Naravno svi pisci koji su bili uključeni u ovaj program imaju tesnu vezu sa Bukureštom. U trećoj raspravi su učestvovale spisateljice Gabrijela Adamešteanu i Simona Sora, a moderator je bila Andreea Rasućanu, istoričar književnosti. Andreju Rasućanu planiram da pozovem na posebnoj konferenciji jer je veoma dobar stručnjak u književnoj geografiji i radi na knjizi na temu ,,Bukurešt u savremenoj književnosti, od Mirče Kartareskua do Simone Sora.

U okviru ovog ciklusa organizovano je i književno veče na kome su učestvovali: Adela Grećanu, Florin Iaru, Oktavijan Soviany, Miruna Vlada i Elena Vladureanu, a moderator je bila Svetlana Krstean: ,, Svaki od ovih pisaca prihvatio je da govori o svom odnosu sa Bukureštom. Tako da je iz našeg susreta nastalo nešto izvanredno i želim da nastavim s obzirom da postoji još mnogo pisaca koje bih volela da slušam govoreći o Bukureštu. Ovo je jedan od projekata. Postoji u Hanul Gabroveni i jedna izložba koja je meni veoma draga jer se mnogo razlikuje od onoga što smo videli u Bukureštu. Radi se o maloj arhivi sa starim slikama Bukurešta. Svako može da izabere po jednu sliku, zatim da ode do infokioska, slika će biti skenirana, a posetilac može da je zalepi na drugo mesto gde može da napiše šta želi o toj fotografiji, na šta ga podseća. Videla sam mnoge ljude koji su to učinili, imamo i sećanja pojedinih pisaca.

Prvi deo trilogije koja je posvećena Bukureštu – Memorija grada — ima za cilj i sastavljanje kognitivno-afektivne karte Bukurešta polazeći od fotografija i snimaka koji se nalaze u ličnim kolekcijama u kome su građani Bukurešta pozvani da učestvuju sa sopstvenim fotografijama i pričama koje oslikavaju život Bukurešta. Svetlana Krstean: ,, Ulazeći u ovu priču razmišljala sam o tome kako da okupim što veći broj interesantnih ljudi, nisam vodila računa ni o kakvim posledicama, nisam mislila na to da ću biti primorana da se repozicioniram. Proces ,,memorije počeo je sa nekoliko osoba a mislim da će u njemu biti ukljućen veliki broj osoba. To je jedan od ciljeva projekta i jedan od kriterijuma za podnošenje kandidature, to jest što masovnije i kredibilnije učešće zajednice. Želim da što veći broj ljudi prića o njihovom Bukureštu. Interesantno je da čuješ pisca Adrijana Škiopua kako kaže da kad bude imao para kupiće stan u kvartu Ferentari. Ili nekoga koji mu u replici kaže da želi da ode što dalje od Bukurešta. Ja nisam rođena u Bukureštu, rasla sam u gradu Botošani, a prve godine mog života provela sam na selu, znači bila sam istraumirana dva puta, prvo u sedmoj godini kada je trebalo da prihvatim grad, mada je bio mali grad, i drugi put kad sam stigla u metropolu. Živim u Bukurštu od 1988. godine što znači da ću septembra meseca napuniti 27 godina od kada sam u Bukureštu, teoretski bih mogla da kažem da sam u Bukureštu kod kuće, i na neki način i jesam kod kuće. Ipak, ne osećam se istinski kod kuće, nemam osećaj da me je ovaj grad usvojio u potpunosti. Videla sam grad u raznim njegovim fazama, živela sam u brojnim stanovima, kućama, neke su pale, neke nisu pale, neke iz trga Rešica su getoizovane, druge su bile na Bulevaru Dacia. Mislim da će mi ovaj projekat doneti stalno iznenađenja i veoma mi je jasno da treba da se repozicioniram prema ovoj temi.

Postoji mogućnost da se 2021 Bukurest priduži mnogobrojnim gradovima koji su tokom godina bili proglašeni za Evropsku kulturnu prestonicu. Takmićenje među rumunskim gradovima za izbor grada koji će predstaviti Rumuniju počelo je decembra 2014. Pored Bukurešta učestvuju: Kluž-Napoka, Temišvar, Jaši, Krajova, Arad, Sfantu Gheorghe, Oradea, Alba Julija, Braila i Brašov.