Klub kulture – Becoming Landscape – Pokušaj da postaneš pejzaž (23.10.2021)
Park prirode Delta Vakarešti je mesto u Bukureštu gde je ostao jedan od velikih nedovršenih projekata iz doba komunizma Jezero Vakarešti“, pre 1989. godine, odnosno hidrološki sistem za odbranu prestonice. U godinama kada je ovo mesto bilo zapušteno, područje jezera Vakarešti je povratila priroda, u samom srcu jedne evropske prestonice, sa zaštićenim pticama i sisarima — postavši ekosistem specifičan za delte. U oktobru je u ovom urbanom parku prirode realizovan poseban projekat koji je imao za cilj približavanje stanovnika prirodi, pronalaženje prirode i njenu integraciju usred grada – Becoming Landscape – pokušaj da postaneš pejzaž’’. Razgovarali smo o projektu sa jednom od umetnica koje su učestvovale u projektu, Dijanom Miron, vokalnim trenerom, umetnicom zvuka i kompozitorkom, o samom projektu, o tome kako je projekat nastao i kako je došlo do učešća u njemu: Becoming Landscape“ je multidisciplinarni projekat koji kombinuje tri vrste umetnosti, odnosno zvučnu kompoziciju i savremenu muziku, land art i umetnost performansa. Ovaj projekat je inicijativa grupe teoretičara i umetnika sa bogatim iskustvom u savremenoj umetnosti i eksperimentisanju, gde je njihovo povezano razumevanje posvećeno obučavanju mišljenja i stručnom usavršavanju umetnika u nastajanju, zainteresovanih za nove oblike izražavanja, zainteresovanih za grupna istraživanja, audiovizuelnog eksperimenta i rekontekstualizacije tela, zvuka i vizuelne slike. Prva faza projekta je usredsređena na ples, gest i pokret. Otuda i inicijativa projekta, tačnije iz prethodnih projekata kao što su Tehno polja“, u kojima sam lično, ja Dijana Miron, umetnik zvuka i kompozitor, učestvovala prošle godine, u kojem sam predavala tehnike improvizacije”.
Ion Puican, 23.10.2021, 19:00
Park prirode Delta Vakarešti je mesto u Bukureštu gde je ostao jedan od velikih nedovršenih projekata iz doba komunizma Jezero Vakarešti“, pre 1989. godine, odnosno hidrološki sistem za odbranu prestonice. U godinama kada je ovo mesto bilo zapušteno, područje jezera Vakarešti je povratila priroda, u samom srcu jedne evropske prestonice, sa zaštićenim pticama i sisarima — postavši ekosistem specifičan za delte. U oktobru je u ovom urbanom parku prirode realizovan poseban projekat koji je imao za cilj približavanje stanovnika prirodi, pronalaženje prirode i njenu integraciju usred grada – Becoming Landscape – pokušaj da postaneš pejzaž’’. Razgovarali smo o projektu sa jednom od umetnica koje su učestvovale u projektu, Dijanom Miron, vokalnim trenerom, umetnicom zvuka i kompozitorkom, o samom projektu, o tome kako je projekat nastao i kako je došlo do učešća u njemu: Becoming Landscape“ je multidisciplinarni projekat koji kombinuje tri vrste umetnosti, odnosno zvučnu kompoziciju i savremenu muziku, land art i umetnost performansa. Ovaj projekat je inicijativa grupe teoretičara i umetnika sa bogatim iskustvom u savremenoj umetnosti i eksperimentisanju, gde je njihovo povezano razumevanje posvećeno obučavanju mišljenja i stručnom usavršavanju umetnika u nastajanju, zainteresovanih za nove oblike izražavanja, zainteresovanih za grupna istraživanja, audiovizuelnog eksperimenta i rekontekstualizacije tela, zvuka i vizuelne slike. Prva faza projekta je usredsređena na ples, gest i pokret. Otuda i inicijativa projekta, tačnije iz prethodnih projekata kao što su Tehno polja“, u kojima sam lično, ja Dijana Miron, umetnik zvuka i kompozitor, učestvovala prošle godine, u kojem sam predavala tehnike improvizacije”.
Koji je umetnički doprinos Dijane Miron u projektu Becoming Landscape“ rečiće nam u nastavku:,,Ja, Dijana Miron, zajedno sa kompozitorom i dizajnerom zvuka Laurencijom Kocakom, kreirali smo ovo delo pod nazivom Harmony of Disaster”, delo savremene klasične muzike, koje je uključilo zvučni pejzaž delte Vakarešti. Susreti, u parku prirode Vakarešti, u više navrata, mnogo su nas inspirisali, bilo da se radi o savremenoj muzici ili land artu ili performansu, i ponudili nam plodno okruženje, kako zvučno tako i vizuelno, za stvaranje kompletnih dela, što je novina i za rumunski ali i za međunarodni prostor. Rasprostranjen na tri meseca, koji je uključivao dane istraživanja, probe i događaje sa publikom, takođe uzimajući u obzir trenutna ograničenja aktivnosti na otvorenom, smatrali smo prikladnim da se vežbe premeste napolje, u prirodu, gde je fizičko distanciranje bilo moguće i tako javnost je rado učestvovala, pridružila nam se. Bili smo izuzetno zapanjeni kada smo videli koliko je veliki i pozitivan odziv ljudi nakon događaja. Govorim sada iz svoje perspektive, jer sam učestvovala na koncertu Harmonija katastrofe” — koji je održan na ivici betonske brane, koja je delovala kao brutalistički amfiteatar, sa ovim betonskim pločama koje su postale stepenice za javnost. Ljudi su nam na nastupu pričali da su osetili potpuno posebnu atmosferu, da su bili transportovani, da su prošli kroz portal. Očigledno je da je vrlo malo njih čulo takvu muziku koja se peva na otvorenom i u jedinstvenom prostoru, poput parka prirode Vakarešti.
Na kraju razgovora Dijana Miron nam je priznala: Želimo da nastavimo ovu saradnju, tako da to postane veliki ansambl – Laurenciju Kocak i ja imamo ideju da formiramo prvi orkestar savremene muzike u Rumuniji, kao što postoji u mnogim drugim zemljama, osećamo da nam je potrebno tako nešto, potrebna nam je kultura, potrebna nam je alternativna kultura i kreativnost koju podržavaju vlasti i kulturni programi, da doprinesemo razvoju kvaliteta života u metropolitanskom gradu kao što je Bukurešt, ali i da otvorimo naše umove i perspektive.”