Klub Kulture: Ana Simon. Neobični susreti (13.10.2018)
Luana Pleşea, 12.10.2018, 10:08
Napustila je zemlju pre 50 godina, i posle kraćeg boravka u Španiji, nastanila se u u Ženevi, Švajcarska. Ana Simon, spisateljica, rediteljka, prevodilac, rođena je u mestu Domašnea, županija Karaš-Severin, ali se o njoj zna veoma malo, pogotovo u njenoj matičnoj zemlji. Prvi korak ka njenom boljem upoznavanju učinjen je objavljivanjem knjige ,,Ana Simon. Neobični susreti koju su uredili Ana Mazilu, Vasile Bogdan i Kornel Ungureanu, a koju je objavila Izdavačka kuća Dijakritik. Promocija knjige održana je krajem septembra u Temišvaru.
Alina Mazilu, koja je koordinisala objavljivanje knjige rekla nam je: ,, Sa moje tačke, knjiga je samo početak. Znamo veoma malo o Ani Simon i to je šteta. Ne bih rekla da se radi o nepravdi jer ni Ana nije želela da bude previše promovisana. Želeli smo da ovo bude knjiga sa i o Ani…U suštini ovo je knjiga intervjua. Šta sadrži ova knjiga? Govori o njenoj sveobuhvatnoj ličnosti koja je odana prijateljstvu… ona je najvelikodušnija osoba koju sam ikada poznavala. Šta smo još hteli da postignemo sa ovom knjigom? Hteli smo da ova knjiga ne otkrije sve. Želeli smo da ostane i jedna doza misterije. Da bude poziv za otkrivanje njenog univerzuma, ali, istovremeno, da dozvoli čitaocu da zamišlja ono što nije rečeno.
Ana Simon je supruga čuvenog švajcarskog glumca Fransoa Simona i snaja Mišela Simona jednog od stubova evropske kinematografije. Autor je brojnih filmova i knjiga pesama. Objavila je do sada prevode iz dela Mirče Elijadea, Marina Soreskua i Miguela de Unamuna. U knjizi ,,Ana Simon. Neobični susreti objavljene su evokacije autora i nekoliko pesama Ane Simon u prevodu Marina Soreskua i Žana Grosua…Alina Mazilu: ,,Ima nekoliko slika među kojima i jedna sa Mariom Vargasom Ljosom u Limi, mnogo pre nego što je Ljosa postao poznat. Objavljena su pisma od Jona Negoiceskua koji je bio Anin veoma dobar prijatelj, jedno pismo od Emila Siroana. Objavljen je jedan portret koji je spisateljici radila Margaret Krieger, specijalna nemačka grafičarka, koja je bila velika Anina prijateljica. Na prvoj korici objavili smo Anin portret, rad čileanskog slikara Josea Venturellia, bliski prijatelj Pabla Nerude. Razne slike sa Fransoaom Simonom koji je bio njena velika ljubav, sa Jonom Vijanuom.
,,Celokupno Anino delo, počev sa književnim hronikama, pa do predstavljanja i intervjua o filmovima, poezije i prevoda stoji pod znakom divljenja, kaže Alina Mazilu u ovoj knjizi. Što nam je potvrdila i sama Ana Simon, u intervjuu koji smo realizovali povodom promocije knjige u Temišvaru: ,,Sve što sam radila za sve umetnike je iz velikog divljenja. Možda je značajnu ulogu odigrala i moja filološka formacija jer sam studirala svestku i komparativnu književnost i uvek me je interesovao njihov svet. Umetnici doalze odnekuda i otkriju nam tajne njihovog sveta. I ja sam, u jednom filmu otkrila, onoliko koliko sam mogla, ovu tajnu.
U knjizi je objavljena i korica jedne knjige o Mišelu Simonu i Fransoau Simonu, čiji je koordinator bila Ana Simon: ,,To je samo delić onoga što je Ana učinila za promovisanje rada dvojice Simona, Mišela i Fransoa, oca i sina. Praktično, nakon smrti Fransoa Simona, Ana je usredsredila svu svoju energiju na promovisanju njihovog dela. Posvetila im je knjige, pisala je pesme koje je posvetila Fransoau, borila se za priznavanje njegove vrednosti jer je, ipak jedan od najekspresivnijih glumaca francuskog jezika koji su ikada postojali i glumac je koji je osnovao pozorište koje traje i danas,Théâtre de Carouge, u Ženevi… Ana se žestoko, sa ubeđenjem i velikim entuzijazmom borila da sačuva njegovu sliku živu.
Bez obzira što je putovala dosta po svetu i kretala se između Ženeve, Pariza i Barselone, Ana Simon je redovno došla u Banat. Šta je za nju kod kuće? ,, Kod kuće…Kao i za Kamija. Moja država je bila moja majka i to znači za mene kod kuće. Od tada nisam više imala kod kuće. Imala sam provizorno kuću jer, s obzirom da sam bila udata za Fransoa, on je snimao filmove i sve vreme smo bili zajedno. Putovali smo veoma mnogo i s vremena na vreme vratili smo se da malo odspavamo. Kod kuće je bilo tamo gde smo bili zajedno, od kad nema više porodicu, prevshodno moje roditelje, ono je nestalo…Kami je rekao da je njgova država njegova majka. A zatim nije više imao zemlju. Ja sam je imala sve vreme jer je jezik veoma važan, jer sva moja profesionalna formacija povezana je za Rumuniju, koju nosim sa sobom a kad bi joj se nešto desilo ja bih je branila. Uvek kritikujem prvo one druge, pa tek onda moju zemlju. Zemlju u kojoj sam rođena u kojoj sam se školovala… Ne mogu da budem Francuskinja, ni Švajcarkinja.
,,Ana Simon. Neobični susreti to je knjiga koja ti izaziva želju da saznaš što više o životu Ane Simon. Život kao san. Alina Mazilu:,,Svaki od nas je imao neobične susrete sa Anom Simon. Svako se odnosio na nju i kroz priču o svom prvom susretu. Svako je imao u svom susretu sa Anom i nadrealističke elemente. Svako od nas ih je ispričao na svoj način…Nismo hteli da ovo bude suvoparna knjiga, nismo hteli da ovo bude teška knjiga za čitanje…Hteli smo da knjiga bude čitana kao dobro napisani roman. Nadam se da smo i uspeli.
