Klub kulture – Aleksander Hausvater, 3 knjige napisane u pandemiji

Na pozornici pozorišta „Stela Popesku“ u Bukureštu održana je posebna promocija knjige: Aleksander Hausvater, poznati kanadski jevrejski pozorišni reditelj rumunskog porekla, zajedno sa prijateljima iz sveta pozorišta i književnosti, izneli su javnosti tri romana napisana tokom pandemije: Ovde, radio Eros“, Međusenka“ i Putujuća želja“.

Ion Puican, 20.03.2021, 13:45

Tri glumca, prijatelji i saradnici reditelja Aleksandra Hausvatera, pročitali su prisutnima odlomke iz ova tri toma. To su Karmen Tanase, Manuela Harabor i Sorin Aurel Sandu. Pisac Varužan Vosganian govorio je o knjigama i autoru: Veoma sam srećan što govorim o ovim knjigama koje sam pročitao i iz kojih se vidi da je Aleksander Hausvater nemiran čovek, nestrpljiv u svom životu jer mu ne dosadi čak ni kada piše knjige koje imaju posekotine tako da se čitalac neprestano nosi kroz druge prostore. Setio sam se filma koji sam video, u kojem se deo radnje dogodio u 5. dimenziji, 6. dimenziji, tako da ćete u njegovim knjigama videti da sve vreme, ako ste u spavaćoj sobi, ne morate nužno doći do dnevne sobe , možete doći do ulice, možete doći do drugog grada, možete doći do druge države. Videćete da mesta nemaju ime – jedno je zemlja iz koje je otišao, druga je zemlja u koju je stigao, akcije se mogu odvijati u nedogled. Autor je i reditelj – jer daje čak i režijske smernice – kaže da sada moramo da slušamo ovu pesmu koja traje toliko, govori nam ko je izvodi, često popravlja dekor, odnosno vrlo je neumoljiv – mi ne čitamo misli. On nas suptilno hvata za ruku, ali ljubazno i ostavlja nam svoj deo mašte. Ove knjige 3 nalaze se u različitim registrima, ali svima je zajednički duboki ljudski koren. “

Direktor izdavačke kuće Integral, Kornel Postolake, takođe je govorio o ovom uredničkom iznenađenju usred pandemije: Posle nekoliko sada objavljenih predstava, mislim da se pre deceniju, 2017. godine, pre 4 godine, pojavila iznenađujuća knjiga, takođe u izdanju Izdavačke kuće Integral, roman Šta ako? “… Posle dve faze , roman „Šta ako?“ a nakon pozorišnih knjiga, prevoda, nastupio je pravi šok: 3 romana – imao sam izuzetnu priliku da budem prvi čitalac, onaj koji ih je primio, i reakcija je bila apsolutno sjajna! Ove knjige vas uzbuđuju, drhte, stvarate sve što želite, ali na prvoj stranici kažete: vau, evo pisca! “

Promocija je završena izjavom autora, duboko dirnut događajem, a posebno lepim rečima izgovorenim na sceni pozorišta Stela Popesku“. Prvo je autor otkrio kreativni proces koji stoji iza 3 toma tokom ovog perioda pandemije. Reditelj i pisac Aleksander Hausvater: Ono što želim da vam kažem je o ovom bizarnom premeštaju tokom epidemije umetnika koji je u pozorištu radio samo 30-40 godina, koji je ceo život tražio autora kojeg može prilagoditi, da radi i nije ga našao. Odjednom ovaj umetnik, jer su mu oduzeti načini izražavanja i on nije čovek koji je zaposlen u državi ili je birokrata ili tehnokrata, dolazi u situaciju da ne može da živi, ugušen tom kućom u kojoj živi, ljudima koji nose maske, zbog nedostatka društvenih kontakata, i odjednom mu dođe na pamet puno priča. Ceo život sam mislio da sam pripovedač – čovek koji stvara priču i postaje autor priče, ali i gledalac te priče, jer je neverovatno pisati i jedva čekam sledeću stranicu jer nemate pojma šta će biti. Dugo nakon što sam završio ove tri knjige, shvatio sam da sam čuo priču sličnu onoj u Međusenci“ u Varšavi, u hotelu Evropa, koji je bio tokom Holokausta, Drugog svetskog rata. Nacisti su u hotelu Evropa okupili najbogatije Jevreje u gradu koji su srećom svi dobili vizu za Argentinu; Priča o Erosu“ potiče od nečega što sam stvorio za kanadsku televiziju i poslednje, Putujuća želja“, što očigledno dolazi iz veze koju sam imao sa ocem, najdublje, najteža i istovremeno najdragocenija stvar sa kojom bi čovek mogao da živi “.

Aleksandar Hausvater priznao je svojim prijateljima i javnosti svoje umetničko verovanje, kao pisac sa tri debitantska romana u teškom vremenu za kulturni čin: Zašto na kraju neko gubi vreme pišući? Ostaje činjenica da je ono što radimo, pozorište, efemerni fenomen, dok književnost nikad ne zna hoće li jednog dana, možda na kraju ovog veka, dete na tavanu otvoriti kutiju a u njoj se nalazi knjiga koju je pre mnogo godina stvorio ovaj izdavač, napolju je prevruće, ne može da diše, sedi i čita. Sve što želim je da čitam knjige. Najdublja potraga za čovekom je ljubav. Zašto? Jer ljubav u svojoj srži mora biti nešto večito, što nas prati od rođenja do smrti. Pa ako neki od ovih romana nekako natera čitaoca da zatvori roman, da pozove svoju ženu, zagrli je, poljubi, mislim da je nešto postignuto. “