Klub kulture (06.09.2014.) Nacionalni pozorišni festival mladih Ideo Ideis
Pre devet godina, počeo je u Aleksandriji (grad koji je udaljen 90 km jugozapadno od Bukurešta), na predlog nekih tadašnjih tinejdžera, događaj koji je imao kao glavni cilj da postane spona između obrazovanja i kulture: Nacionalni pozorišni festival mladih Ideo Ideis . Tada mladi Andreea Borcun i Aleksandru Jon, sada scenografkinja, i glumac, započeli su pravu avanturu u gradu koji nije imao ni pozorište, ni bioskop. Ubrzo su im se pridružili Marčel Jureš, koji je postao počasni predsednik festivala i Katalin Štefanesku, Andi Vaslujanu, Medeea Marinesku, Vlad Zamfiresku i Marius Manole, koji su sada mentori festivala. Televizijski urednik Katalin Štefanesku pridružio se organizatorima festivala počev sadrugom godinom: ,, Mi se, počev od ove godine, zovemo mentori festivala, jer smo zajedno sa Andrejom i Aleksom, promenili filozofiju festivala. Na ovom festivalu se ne dodeljuju više nagrade, prema tome mi nismo više članovi žirija, pokušavamao da uradimo nešto normalno, nešto savremeno, da podržavamo takmičarski duh među ekipama. Da ne dodeljuemo više individualne nagrade, već da delimo ekipama koje dobro rade ono što rade, umesto priznanja, naše iskustvo. Zovemo se mentorima zato što se posle svake predstave vidimo sa članovima ekipa koje su postavile ove komade i razgovaramo sa njima o predstavama“.
Luana Pleşea, 06.09.2014, 18:33
Pre devet godina, počeo je u Aleksandriji (grad koji je udaljen 90 km jugozapadno od Bukurešta), na predlog nekih tadašnjih tinejdžera, događaj koji je imao kao glavni cilj da postane spona između obrazovanja i kulture: Nacionalni pozorišni festival mladih Ideo Ideis . Tada mladi Andreea Borcun i Aleksandru Jon, sada scenografkinja, i glumac, započeli su pravu avanturu u gradu koji nije imao ni pozorište, ni bioskop. Ubrzo su im se pridružili Marčel Jureš, koji je postao počasni predsednik festivala i Katalin Štefanesku, Andi Vaslujanu, Medeea Marinesku, Vlad Zamfiresku i Marius Manole, koji su sada mentori festivala. Televizijski urednik Katalin Štefanesku pridružio se organizatorima festivala počev sadrugom godinom: ,, Mi se, počev od ove godine, zovemo mentori festivala, jer smo zajedno sa Andrejom i Aleksom, promenili filozofiju festivala. Na ovom festivalu se ne dodeljuju više nagrade, prema tome mi nismo više članovi žirija, pokušavamao da uradimo nešto normalno, nešto savremeno, da podržavamo takmičarski duh među ekipama. Da ne dodeljuemo više individualne nagrade, već da delimo ekipama koje dobro rade ono što rade, umesto priznanja, naše iskustvo. Zovemo se mentorima zato što se posle svake predstave vidimo sa članovima ekipa koje su postavile ove komade i razgovaramo sa njima o predstavama“.
Festival Ideo Ideis je jedinstvena pojava u Rumuniji, kao što naglašava Katalin Štefanesku, jer nije samo jednostavan pozorišni festival već se radi o ,,festivalu alternativnog obrazovanja posredstvom pozorišta“.
220. učesnika, 26. trejnera, 120. dobrovoljaca, 14. predstava profesionalnih pozorišta, 10. grupa gimnazijalaca, 2. filmske večeri, 3 večeri karavana filmova sa Međunarodnog filmskog festivala Transilvanija, 3. večeri priče, 4. predstave za decu i 3 masterclassa. To je rezime onoga što se desilo na devetom Nacionalnom pozorišnom festivalu za mlade Ideo Ideis koji je održan u Aleksandriji.
Opširnije o festivalu govoriće nam Andreja Borcun , ko-predsednik festivala: ,, Festival traje 10. dana. Tokom prva četri dana organizovane su radionice o razvoju ličnosti: pre podne su bile radionice glume, na kojima su učestvovali svi učesnici festivala, a posle podne mogli su da biraju jednu od pet radionica — koreografiju, vizuelno obrazovanje, scenografiju, muziku, ritmiku, dramaturgiju. Naredna tri dana bila su posvečena predstavama sa kojima su srednjoškolci došli u Aleksandriju. I tokom večeri imali smo brojne aktivnosti. Svako veče imali smo po dve predstave koje su odigrane na dvema lokacijama festivala, predstave koje smo doveli kako za učesnike festivala, tako i za lokalnu zajednicu. Imali smo tri večeri pripovedanja. U okviru ove aktivnosti imali smo profesionalce iz raznih oblasti, a koji nisu iz umetničke branše., koji su pričali učesnicima o oblastima u kojima rade a nakon toga imali su dijalog sa učesnicima. Filmsko veče, bilo je posvečeno, kao što se moglo i očekivati, ljubiteljima filma. Pozvali smo rumuske reditelje koji su predstavljali sopstvene filmove, ili filmove koji su ih inspirisali tokom karijere, a zatim su usledili razgovori sa publikom. Tokom poslednjeg dana festivala imali smo i masterclass-eve u kojima su učestvovali poznati pozorišni radnici. Moderator je bio Katalin Štefanesku, a na kraju su usledili razgovori sa publikom.
U gradu koji ima nešto više od 40.000 stanovnika, Festival Ideo Ideis uspeva da stvara duh. Andreja Borcun: ,,Ideš ulicom i svi se smeškaju, vidiš desetine mladih ljudi koji nose crvene majce sa bedževima oko vrata i znaš da učestvuju na festivalu, vidiš da se građani raduju, mnogi kažu da u trenutku kada počinje festival grad dobija dušu. Ima puno pozitivne energije, ljudi se grle, plaču, uče…Dolazi do razmene mišljenja, ideja, rađaju se novi projekti, sreću se profesionisti i mladi. Smartam da ne bi bilo preporučljivo da postoji više do 8-10 dana godišnje, ali tada kad se nešto dešava onda preovladava nešto što ne mogu objasniti.
Počev od ove godine predstave nije više pratio žiri i neče se dodeliti nagrade, što je inače u skladu sa konceptom festivala, da se akcenat stavlja na proces, ne na uspeh, nagrade. Učesnici su nagrađeni za iskustvo koje imaju u ovoj obalsti, a ove godine izabrani su učesnici na Međunarodnom pozorišnom festivalu koji će se sledeće godine održati u Sibiu, ili na Festivalu rumunske komedije 2015.
Sa zaključcima ovogodišnjeg festivala koji je održan od 19. do 26. avgusta upoznaće nas Andreja Borcun: ,, Želimo da narednih godina uradimo više za zajednicu i mlade iz ovog grada, jer se interesovanje znatno povečalo. Želimo da dovedemo što više gimnazijalaca u Aleksandriji. Nadamo se da ćemo uspeti da tamo podignemo veoma lep kamp. I više od svega nadamo se da ostanemo zajedno kao ekipa, da organizujemo festival sa istom strašću.
Organizaztori festivala se spremaju da 2015. obeleže 10. godina hrabrog postojanja. Katalin Štefanesku će nam u nastavku reči zašto ovim mladima ljudima treba ukazati veću podršku nego do sada: ,,Želeo bih da na najbolji mogući način pohvalim sve što se dešava u Aleksanriji, i filozofiju na osnovu koje se tamo grade stvari. Svestan sam da ne treba koristiti hvalospeve, ali svi koji su bili tamo otkrili su nešto saasvim, sasvim novo. To mogu da kažem . vezuje me za tu sredinu to što sve liči na otvorenu knjigu, da se svako sredstvo troši transparentno, svi koji učestvujemo u oragniyaciji festivala radimo to pro bono što je po mom mišljenju izvanredno i veoma značajno.