Klub kultura. Godina Konstantina Brankušija (23.01.2016)
Godina 2016 je pod znakom čuvenog rumunskog skulptora Konstantina Brankušija. Povodom obeležavanja 140. godina od rođenja jednog od najznačajnijih rumunskih umetnika organizovaće se brojne kulturne manifestacije, konferencije, radionice, biće pokrenuti brojni projekti za vraćanje i promovisanje neosporive vrednosti dela Konstantina Brankušija. Rumunski kulturni institut u Bukureštu bio je domaćin pres konferencije kojom je otvoren niz manifestacija u godini koja je posvećena Konstantinu Brankušiju. Matej Starća – Kračun, istraživač u Institut za antropologiju ,,Francisc J. Rainer“ o povraćaju najznačajnijih Brankušijevih dela kaže: ,,Rad Brankušijevog istraživačkog centra u Trgu Žiu počinje u trenutku u kome se poznavanje Brankušijevih dela nalazi na drugoj orbiti. Godine 1995 održane su u Parizu i Filadelfiji, najznačajnije do tada izložbe, koje su naglasile stepen poznavanja Brankušijevih dela. U katalogu iz Pariza, Karen Wilkin, kurator izložbe, pisala je da su Brankušijeva dela i dalje nepristupačne za analizu egzegeta, da je bilo nemoguće odrediti izvore inspiracije, da je bilo nemoguće utvrditi izvore inspiracije, kako su radovi nastali, na kraju krajeva i umetnikovu viziju. To je praktično bila konstatacija neuspeha, nakon više decenija istraživanja. To nije uticalo na njegovo kotiranje – naprotiv konstatovan je nedostatak metoda uz čiju pomoć bi moglo da se prodire u imaginarnoj infrastrukturi dela“.
Monica Chiorpec, 31.01.2016, 18:49
Godina 2016 je pod znakom čuvenog rumunskog skulptora Konstantina Brankušija. Povodom obeležavanja 140. godina od rođenja jednog od najznačajnijih rumunskih umetnika organizovaće se brojne kulturne manifestacije, konferencije, radionice, biće pokrenuti brojni projekti za vraćanje i promovisanje neosporive vrednosti dela Konstantina Brankušija. Rumunski kulturni institut u Bukureštu bio je domaćin pres konferencije kojom je otvoren niz manifestacija u godini koja je posvećena Konstantinu Brankušiju. Matej Starća – Kračun, istraživač u Institut za antropologiju ,,Francisc J. Rainer“ o povraćaju najznačajnijih Brankušijevih dela kaže: ,,Rad Brankušijevog istraživačkog centra u Trgu Žiu počinje u trenutku u kome se poznavanje Brankušijevih dela nalazi na drugoj orbiti. Godine 1995 održane su u Parizu i Filadelfiji, najznačajnije do tada izložbe, koje su naglasile stepen poznavanja Brankušijevih dela. U katalogu iz Pariza, Karen Wilkin, kurator izložbe, pisala je da su Brankušijeva dela i dalje nepristupačne za analizu egzegeta, da je bilo nemoguće odrediti izvore inspiracije, da je bilo nemoguće utvrditi izvore inspiracije, kako su radovi nastali, na kraju krajeva i umetnikovu viziju. To je praktično bila konstatacija neuspeha, nakon više decenija istraživanja. To nije uticalo na njegovo kotiranje – naprotiv konstatovan je nedostatak metoda uz čiju pomoć bi moglo da se prodire u imaginarnoj infrastrukturi dela“.
U Rumuniji, Institut za antropologiju ,,Fracisc J. Rainer“ iz Brankušijevog rodnog Trgu Žiua, pokrenuo je pre tri decenije studiju o jeziku Brankušijevih dela. Glavna odlika je bila ta da je skulptura bila oslobođena imitacije prirode, Brankuši se opredelio za figurativno predstavljanje prirode, za predstavljanje suštine stvari, za vitalnost i duhovnost formi. Matei Starća – Kračun: ,, Godine 2005. objavljena je Brankušijeva arhiva, što je omogučilo kritici da razjasni neke stvari, koja je koristila raznorazne Brankušijeve reči, fraze, impresije koje su preuzete od njegovih prijatelja i koje su uvek bile pod znakom pitanja, da li su upravo tako formulisane. Radi se o dokumentima koje prepišu umetnikove beleške iz ateljea koje donose značajne informacije o njemu. Hteo bih da skrenem pažnju da, tu spada i jedna inicijativa Instituta za antropologiju ,,Francisc J. Rainer“ koji je več tri decenije, pokrenuo projekat o istraživanju jezika njegovih dela. Predmeti su kontajneri kulturnih informacija, ako raspolažeš neophodnim instrumentima za identifikovanje i beleženje informacija iz predmeta. Možemo započeti tako nešto polazeći od umetničkog dela koje sadrži maksimalnu težinu kulturne informacije, znači šanse da se jedna metoda strukturiše su maksimizirane“.
Umetnik Mihaj Copesku je pokrenuo projekat za restauraciju Brankušijevih dela u Trgu Žiu. U Rumuniji socijal realizma, Brankuši je bio osporen kao jedan od predstavnika buržujskog formalizma. Ipak decembra 1956, u Muzeju umetnosti Republike iz Bukurešta otvorena je prva Brankušijeva izložba u Evropi. Tek 1964, Brankuši je bio promovisan u Rumuniji kao nacionalni genije, i napokon se moglo da se o delima Kolona beskraja, Sto čutnje i Kapija poljupca i pored toga što su bile na korak od uništenja. Mihaj Copesku kaže:,, Nisam umetnički fotograf, več inicijator jednog projekta na kome radim več duže vreme. Radi se o oko 20 fotografija po skulpturama u Trgu Žiu, crno-belo i u boji, to su slike-dokument. Ne radi se ni o umetničkim, ni o turističkim fotografijama. Sarađivaću sa troje umetničkih fotografa. Ja ću biti kurator ovog pokreta. Ove slike koje će imati 2×2 imaju za cilj promovisanje dela iz Trgu Žiu. Kako? Putem izložbe u gradovima kroz koje je Brankuši prošao, kao što su Budimpešta, Beč, Minhen, Pariz. Na inicijativu pojedinih evroparlamentaraca, ova izložba biće postavljena i u Briselu. Ove istarživačke slike ostaće u vlasništvo Centra za proučavanje, dokumentovanje i promovisanje ,,Konstantin Brankuši“ i Rumunskog kulturnog instituta“.
Priznat kao jedan od najvećih vrednosti u svetu, Konstantin Barnkuši je istakao duhovnu dimenziju stvarnosti.