Klara, društvena drama u režiji Sabina Dorohoja

Novi značajan rumunski film, o važnoj i neophodnoj temi, nedavno je pušten u bioskope u zemlji. "Klara", rumunski igrani film reditelja Sabina Dorohoja, govori o milionima Rumuna koji su primorani da odu u inostranstvo kako bi osigurali bolji život svojim porodicama.

Ljubinka Stankov, 23.11.2024, 12:15

Novi značajan rumunski film, o važnoj i neophodnoj temi, nedavno je pušten u bioskope u zemlji. „Klara“, rumunski igrani film reditelja Sabina Dorohoja, govori o milionima Rumuna koji su primorani da odu u inostranstvo kako bi osigurali bolji život svojim porodicama. Film je premijera u rumunskoj kinematografiji jer je to prvi dugometražni film koji se bavi temom migracije iz perspektive društvenog pitanja dece ostavljene u Rumuniji, kod bake i dede ili kod drugih rođaka. Film priča o Klari, profesorki, koja brine o domu i o devojčici jedne porodice u Nemačkoj, što je slučaj miliona Rumunki koje izdržavaju porodice tako što rade u inostranstvu. Kada njen sin, ostavljen kod kuće sa dedom koji je o njemu trebalo da brine, nestane od kuće, u detinjastom pokušaju da dođe do nje, Klara reši da se vrati u rodno selo u Rumuniju, gde je je čeka suočavanje sa neuspehom majčinstva, i gde pokušava da pridobije poverenje sopstvenog sina.

Sabin Dorohoj

„Tematika filma je rođena davno. Ideja da se bavim ovom temom pala mi je na pamet oko 2012. godine, kada su migracije postale veoma snažne i primetio sam da je taj fenomen u to vreme počeo da se širi i na severu Rumunije. Takođe sam u tom periodu čitao u štampi o slučaju dečaka koji je izvršio samoubistvo  zbog tuge za roditeljima. Mislio sam da je ta vest strašna, jako me je pogodila i mislio sam da o tome treba snimiti film. I tako je nastao kratki film „Put Dunava”, koji je premijerno prikazan 2013. Tada sam osetio potrebu da razvijem priču iz „Puta Dunava” i usledio je scenario za ovaj igrani film koji je napisala Ruksandra Gicescu.”

Film „Klara” imao je svetsku premijeru na festivalu Cottbus International Film Festival, 2023, gde je i dobio nagradu publike. Usledile su druge nagrade, nominacije i pozitivne kritike, kao i topao prijem kod publike međunarodnih festivala kao što su Kolkata International Film Festival India, South East European Film Festival Los Angeles, Internationales Donaufest Ulm/Neu-Ulm, Ceau Cinema u Temišvaru, Večeri rumunskog filma u Jašu i BIFF (Bucharest International Film Festival). Dan Burlak, jedan od producenata filma „Klara”.

„To je film koji pokreće važno pitanje. Ali nikada nismo preterivali, da rastužimo priču o Klari ili da snimimo film koji bi besplatno mamio suze. Hteli smo da se fokusiramo na važan problem, problem koji postaje sve važniji u celom svetu, ne samo u Rumuniji, ne samo u Evropi. Dokaz je i reakcija koju je film „Klara” izazvala na premijeri u Indiji, gde je skoro 1000 gledalaca, prisutnih na premijeri, reagovalo sa puno empatije i ovaj film doživelo kao lično iskustvo. Zato kažem da Klarina priča nije vezana za mesto, ne zavisi od njega, već je to priča svih onih koji su u ovoj situaciji i moraju da odu daleko od kuće, bez obzira da li su iz Latinske Amerike, Evrope ili Indije. Mislim da veliku vrednost ovom filmu daje pre svega činjenica da je sve vreme uspeo da ostane pošten i pravedan i da se veoma pažljivo odnosi prema važnoj temi. Kako je to važna tema, želeli smo i da privučemo što više reakcija kako bismo pronašli rešenja za problem koji se tiče svih nas.

 Pošto problem migracija utiče i na društvo koje gradimo, radi se i o sledećoj generaciji koja će graditi Rumuniju. To je problem koji pogađa sve nas, roditelje, bake i deke, decu, to je važan problem za celu zajednicu. To nije tema koja seže samo do jednog nivoa, ona dotiče, kao što sam rekao, sve slojeve društva. To je problem svih nas.“

Nakon gala premijere u Bukureštu, filmski tim je krenuo na nacionalnu turneju koja je uključivala specijalne projekcije gde su filmski stvaraoci i glumci filma razgovarali sa publikom u sesijama pitanja i odgovora. U pojedinim projekcijama učestvovali su i stručnjaci iz oblasti pedagogije i psihologije, kroz važno partnerstvo filmskog tima i organizacije „Spasite decu”, koja podržava društvenu debatu koju je „Klara” pokrenula povodom izlaska u bioskope. Sabin Dorohoj.

„Na projekciji koju sam imao u Temišvaru bilo je veoma emotivno, jer sam praktično stigao kući. Kao što znate, većina glumaca je iz Temišvara i, uopšte, iz Banata, sa izuzetkom Ovidijua Kristana, Klarinog oca i Jonucovog dede u filmu, koji je iz Kluža. U Temišvaru, i na projekciji i na diskusiji posle u sali, bilo je puno sveta i to nas je veoma obradovalo, kao što smo bili zadovoljni i reakcijama gledalaca i njihovim izuzetno relevantnim pitanjima. Ali najzanimljivija pitanja, čak i sporovi, ali konstruktivni, zanimljivi sporovi i debate, bili su u Jašiju. I nije slučajno, jer je Moldova područje najviše pogođeno migracijama iz Rumunije. Kao što sam rekao, to se odrazilo i na veliki broj gledalaca i na veoma interesantne diskusije“.

Scenario filma „Klara” napisala je Ruksandra Gicesku, direktor slike je Lulu de Hilerin, scenografiju potpisuju Anka Miron i Sonja Kontantinesku, montažu Mirča Lakatuš, a muziku Eduard Dabrowski. U glavnim ulogama su: Olga Török (Klara), Ovidiu Krišan (Nikolae), Luka Puja (Jonuc) i Elina Leitl (Johanna).