Izložba „Shaving the Caterpillar”
Warning: Undefined array key 0 in /home/web/rri.ro/public/wp-content/themes/rri/functions.php on line 341
Warning: Trying to access array offset on null in /home/web/rri.ro/public/wp-content/themes/rri/template-parts/content.php on line 53
Warning: Trying to access array offset on null in /home/web/rri.ro/public/wp-content/themes/rri/template-parts/content.php on line 98
Ion Puican,
04.11.2022, 06:30
Polovinom oktobra sve do polovine novembra, u galeriji Mobius, jednom od značajnijih izložbenih prostora u Bukureštu, gde se ostvaruje kontakt sa publikom savremene umetnosti, organizovana je izložba Shaving the Caterpillar “ umetnice Ileane Paškalau.
Umetnica je rođena u Karansebešu, a sada živi i radi u Berlinu. Ona je vizuelni umetnik i istoričar umetnosti, koji objedinjuje svoja umetnička i teorijska interesovanja u zajedničkom cilju istraživanja istorije ljudskog, posebno ženskog tela.
Razgovarali smo sa Ileanom Paškalau o konceptu izložbe i o tome kako je ona rođena:
Razgovarali smo sa Ileanom Paškalau o konceptu izložbe i o tome kako je ona rođena:
Shaving the Caterpillarjeste naslov izložbe koju sam radila zajedno sa kusotosom Valentinom Jankuom, na poziv galerije Mobius. Naslov u prevodu znači Brijanje gusenice, a izložba je uvid u istoriju ženskog tela sa medicinske tačke gledišta. Projekat kreće od šireg istraživanja, koje pratim još iz 2017. Kada sam bila u potrazi za temom doktorata. Znači, reč je o teoretskoj istrazi koja je rađena više godina i koja se oslanja na anatomiju žene, tako kako je lekari vide, kako je vide lekari muškarci iz XVII i XIX veka. Naglašavam uvek ulogu koju je imala i moja porodična priča u razvoju ovih ideja.
Poreklom sam iz porodice u kojoj mi je moja majka, lekar internista, donosila kao igračke razne medicinske instrumente. Moje bake, medicinske sestre ili asistenti na ginekološko-akušerskim odeljenjima, nekako su mi usadile tu sklonost ka ženskoj anatomiji i neku vrstu radoznalosti da je istražim i sa umetničkog stanovišta“.
Poreklom sam iz porodice u kojoj mi je moja majka, lekar internista, donosila kao igračke razne medicinske instrumente. Moje bake, medicinske sestre ili asistenti na ginekološko-akušerskim odeljenjima, nekako su mi usadile tu sklonost ka ženskoj anatomiji i neku vrstu radoznalosti da je istražim i sa umetničkog stanovišta“.
Kako umetnica opisuje svoj stvaralački proces? Koja su pitanja od kojih polazi ili koja želi da pokrene u posetiocu izložbe?
Ileana Paškalau:
Moji radovi donose neke prilično bolne priče. Moj umetnički proces se zasniva na simbolizaciji informacija iz istraživanja, informacija koje sam često doživljavala kao šokantne, bolne, a izlaganje posetiocima moglo bi da bude trauma koja se ponavlja. Ali, daleko od toga da bude naučna ekspertiza u medicinskom, psihijatrijskom, psihološkom smislu, moje istraživanje je umetničko, to je istorija koja otvara ovu temu ženske anatomije, bez pretenzija da će je iscrpiti. I, ako ja govorim medicinskim terminima tokom čitavog teorijskog i praktičnog poduhvata, nadam se da će iskustvo posetilaca biti slično onom kada osećate veliki ožiljak.
Odnosno, namera je bila ostavljati pitanja i tražiti odgovore: Šta se desilo tamo, u istoriji, u izgradnji ženske anatomije od strane lekara i muškaraca? Koliko su medicinske teorije bile bolne za žene? Kakve su ozbiljne posledice imali? Ili druga pitanja poput da li je ovaj ožiljak zacelio?. Šta je ostalo od njega? Čak je i ovaj kolokvijalni izraz ona je histerična“ još uvek fikcija iz 19. veka. Zato budite oprezni kada ponovo pomislite da je neko histeričan“ jer je to bilo oruđe manipulacije i torture.
Odnosno, namera je bila ostavljati pitanja i tražiti odgovore: Šta se desilo tamo, u istoriji, u izgradnji ženske anatomije od strane lekara i muškaraca? Koliko su medicinske teorije bile bolne za žene? Kakve su ozbiljne posledice imali? Ili druga pitanja poput da li je ovaj ožiljak zacelio?. Šta je ostalo od njega? Čak je i ovaj kolokvijalni izraz ona je histerična“ još uvek fikcija iz 19. veka. Zato budite oprezni kada ponovo pomislite da je neko histeričan“ jer je to bilo oruđe manipulacije i torture.
I za kraj ostavila sam pitanje tipa: kako da izbegnemo ranjavanje kad imamo u vidu ovakve posledice?“. Šta učimo? Kako da postanemo jače?
Na kraju našeg razgovora, Ileana Paškalau je analizirala izložbu, korišćeni materijal i rutu smišljenu za gledaoce:
Prva narativna nit izložbe usredsređena je na pitanje: Kako je rođen drugi pol? U prvoj fazi izložbe imamo crteže sa osvrtom na medicinske diskurse i ilustracije iz naučnih rasprava 17. i 18. veka, crteže koji prate istoriju ženske anatomije, obeležene opsesijama lekara njenim reproduktivnim aparatom. Dakle, vizuelni pravac ima za cilj da u prvoj fazi pokaže kako su lekari konstruisali anatomsku sliku žene počevši od materice, za koju se smatralo da je glavni marker diferencijacije među polovima. I ne samo to, materica je važila za hiroviti, opasan organ, sposoban da izazove ludilo i velika odstupanja u ponašanju svojih nosilaca. U drugoj fazi izložbe, ova medicinska nit prelazi kroz vek prosvetiteljstva, period u kojem je prvi put predstavljen ženski skelet. Dakle, ovde smo svedoci trenutka kada drugi pol dobija svoj grudni koš i kičmu.
To je važan momenat koji sam umetnički obeležila kroz instalacije od veštačke kože i metala, a koža je sa svojim organskim konotacijama materijal sa kojim sam radila posebno za izložbu. Sekla sam, bušila, lepila slojeve kože kao hirurg. Otuda ovo poređenje koje me je vodilo kroz pristup umetnika koji može da deluje kao lekar. Konačno, izložba se završava vrhuncem: to je trenutak histerije“, a tu reč koristim u duplim navodnicima, jer izložba insistira na tome da je histerija bila konstrukt, fikcija, i možda bih volela da gledaoci ostanu bar sa ovom idejom, neka izbace reč histerija“ iz svog rečnika“.
