Evropski pozorišni festival Eurothalia
Evropski pozorišni festival Eurothalia koji je organizovalo Nemačko državno pozorište, ove godine održan je po četvrti put. Lučan Varšadan, direktor Nemačkog pozorišta: ,,U početku smo mislili da ovo pozorište i pozorišta naše zemlje, priključimo tendencijama evropskog pozorišta. Naša je namera bila od samog početka da vremenom naše pozorište postane platforma za evropkso pozorište sa raznih kulturnih prostora. 2009. godine kada je festival osnovan, nije postojala nijedna slična inicijativa bar ne u našem regionu, što nas je dodatno ohrabrilo da idemo dalje. Sa jedne strane želimo da dovedemo u Temišvar inovatorne predstave iz raznih evropskih država, a sa druge strane da temišvarskoj publici predstavimo najreprezentativnije rumunske pozorišne produkcije. Rumunska komponenta festivala podrazumeva i showcase, komponenta, koju smo pokrenuli prošle godine i koju smo nastavili i ove godine s namerom da ono što se dešava u rumunskom pozorištu bude vidlijvije. Ono što je, s moje tačke gledišta važno, je to što se prikazuje u predstavi’’.
Luana Pleşea, 28.11.2014, 14:32
Jedna od najizazovnijih predstava ovogodišnjeg Festivala Eurothalia — izazovna kao poruka ali i što se režije tiče bila je predstava “Crash Course Chit Chat”, predstava koju je postavila kompanija Sanje Mitrovic iz Amsterdama. Koncept, režija i koregrafija pripadaju takođe Sani Mitrović koja je okupila pet glumaca iz pet evropskih država: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Holandije i Belgije. Predstava ima kao osnovu, s jedne strane, priče glumaca o detinjstvu, pororidici, ličnom životu, sa druge strane, istorijske fakate, klišeje i predrasude o ovim nacijama. Sanja Mitrovic koristi strategije dokumentarnog da bi studirala odnos izmedju ličnog identiteta i evropskog identiteta. Francuskinja Servane Ducorps, jedan od pet glumaca predstave “Crash Course Chit Chat”, govoriće nam u nastvaku o pitanjima na koja je pokušala da odgovori u ovoj predstavi: ,,Da li možemo da budemo Evropljani? Šta znači biti Evropljanin? Šta delimo? Šta ne delimo? Mislim da se radi o tome da porazgovaramo sami sa sobom o ovim pitanjima. Mislim da u predstavi počnemo iz radoznalosti tako što gledamo jedne druge, i što se više udubimo, toliko uništavamo jedni druge. Možda je zadnja scena, jedna verska scena, označava naš pokušaj da poslednji put budemo zajedno. Ali ni ovaj pokušaj nije imao uspeha. Mislim da je bilo značajno da imamo jedan verski trenutak, da govorimo o onome šta znači biti zajedno’’.
Jedna od najznačajnijh gostujućih predstava na Evropskom pozorišnom festivalu Eurothalia bila je predstava ,,Viktor ili deca na vlasti’’ Roze Vitraka, koju je postavio Silviu Purkarete u Mađarskom državnom pozorištu iz Kluža. Produkcija je ove godine dobila nagradu UNITER za najbolju predstavu. Nominovana u kategoriji Najbolja ženska sekundarna uloga Čila Albert govoriće nam u nastavku o radu sa ovim nadrealističkim tekstom: ,,Tekst je veoma težak. Mislim da je ovaj tekst pre bio napisan za čitanje nego za igranje na pozornici, mada je reč o dramskom tekstu. Dok sam radila na njemu imala sam utisak da je poput Mocartove arije koja je bila napisana da nikad ne bude pevana. Bila je to borba, prava avantura da ukrotimo tekst. Mislim da je izazov da ne zaboravimo da se bavimo pozorištem, da dođemo do nivoa kada osećamo likove koje izvodimo. Za mene je ovo najbitnije: da iz mene izvadim dete ne tako što ću pokazati kako ja vidim jedno dete, već verujući da nemam 35 godina i da mogu da tokom dva sata, koliko traje predstava, imam 6 godina. Mislim da je to zasluga i Silvija Purkaretea, koji može da te natera da se zaljubiš u jednu rečenicu, u jednu scenu, u sveću koja gori…On ima tu moć da te ubedi da to vredi. Vredi baviti se pozorištem’’.
Nemačko državno pozorište iz Temišvara prikazalo je tri predstave. Jedna od njih je Čehov ,,Galeb’’ u režiji Jurija Kordonskog u kojoj glumica Joana Jakob igra ulogu Irine Nikolaevne Arkadinovne: ,,Rad sa Jurijem Kordonskim bio je izvanredan! Za jednog glumca mislim da treba da se dogodi ova saradnja. Uspeva da te motiviše. To je za mene bilo fascinantno u radu sa njim. To je veoma emotivna predstava. To je veoma dobar tekst. Kakva je Irina? Često ona rizikuje da bude smatrana škorpijom i često je kao takva i igrana. Ne znam da li sam ja uspela da prikažem kolko-tolko nejnu ljudsku stranu. Znam da sam se na probama trudila da pokažem koliko je ona dobra. To je žena koja nije imala lak život, koja se borila da učini nešto od svog života, svoje karijere i svoje umetnosti. Veoma odana svojoj umetnosti ponekad gubi glavu zbog toga. Ali mislim da je velikodušna. Kao svi Čehovljevi junaci. Sigurno je takva i takva je bila i za mene’’. Osmišljen s namerom da približi publiku pozorištu i umetnosti, čini se da je festival tokom dosadašnjih četri izdanja uspeo da postigne svoj cilj, mišljenja je Lučan Varšandan, direktor Nemačkog pozorišta u Temišvaru: ,,Mislim da se svaki festiva obraća zajednici u kojoj je nastao. Smatram da je takav festival našao put ka publici. Konstatujemo to iz načina na koji je festival dočekan. Posle jednog izdanja objavili smo jednu svesku sa utiscima posetilaca. Feedback daje i broj gledalaca koji je veoma dobar. Mislim das u temišvarci, i ne smao oni, postali sve više zainteresovani za ovaj festival’’.
