U selekciji su neki od najboljih rumunskih filmova u protekloj godini, ali i produkcije koje će svetsku premijeru imati tokom festivala, u Kluž-Napoki. Među odabranim igranim filmovima je crna komedija Dobri ljudi” (u režiji Pola Negoeskua), veliki dobitnik ovogodišnje Gala nagrade Gopo, ali i triler Prema severu”, igrani prvenac Mihaja Minkana, koji je svetsku premijeru imao u Veneciji. Smatran psihološkim trilerom, Prema severu” predstavlja jednu od najambicioznijih produkcija rumunske kinematografije poslednjih godina. Projekat je koprodukcija pet zemalja: Rumunije (deFilm), Francuske (Remora Film), Grčke (Studio Bauhaus), Bugarske (Screening Emotions) i Češke Republike (Background Films). Radnja filma smeštena je u 1996. godinu i odvija se na teretnom brodu koji prelazi Atlantski okean i stiže do Amerike. Na tom brodu, Džoel, filipinski mornar otkriva rumunskog putnika koji se tajno ukrcao. Znajući da je mladić u opasnosti da bude bačen u more ako ga otkriju kapetan ili oficiri, Džoel pokušava da ga spase. „Smela i nepokolebljiva reprezentacija situacija koje se mogu desiti u međunarodnim vodama. Priča o moralnim izborima, ljubaznosti i kompromisu, hrabrosti i strahu. Priča koja vas tera da razmišljate čak i na kraju odjavne špice“, navodi publikacija Intoscreens o Prema severu”.
Mihaj Minkan:
„Ovaj moralni balans koji mi praktikujemo u odnosu na naše bližnje je ionako težak, a kulturološke razlike likova u filmu to čine još težim. Te razlike između likova, njihova društvena i kulturna pozadina su me veoma zainteresovale u trenutku kada sam počeo da pišem scenario. Svako od nas dolazi u vezu sa nečim drugačijim, svojim, ali u isto vreme nekako postoji mogućnost da se te razlike sretnu na pola puta, u pojmovima kao što je siromaštvo, na primer. Za likove u filmu, siromaštvo je bilo uobičajen pojam, ali se i drugačije doživljavalo, shvatalo, zavisno od svake kulture.Takođe su me veoma privlačile te razlike u jeziku, zbog kojih ljudi ne mogu da komuniciraju u vreme kada je komunikacija suštinska. Kada bi likovi zaista mogli da razgovaraju jedni sa drugima, uspevajući da komuniciraju jasno i glasno, da govore o svojim potrebama, možda bi situacija bila drugačija. Nisam neki veliki moralni relativista, ali se, s druge strane, takođe ne slažem sa idejom da su Dobro i Zlo veoma nejasni pojmovi, da se veoma razlikuju od čoveka do čoveka, od nacije do nacije. Međutim, u filmu Prema severu” situacija je komplikovana, a stremljenja svakog lika su izuzetna.“
Spisak produkcija sa takmičenja Dani rumunskog filma na TIFF-u nastavlja se filmom Boss”, koji potpisuje Bogdan Mirika, reditelj koji je osvojio Transilvanski trofej na TIFF-u.15 (za film Psi”), i nacionalnom premijerom filma Tigar”, debi Andreja Tanasea, izabran ove godine u Roterdamu. Na granici između dokumentarnog i igranog je novi film Vlada Petrija, Između revolucija”, nagrađen nagradom FIPRESCI u sekciji Fokus u Berlinu. Napravljen iz arhiva, film odražava živote i sudbine dve žene, Marije i Zahre, jedne iz Rumunije, druge iz Irana, prijateljica i koleginica na Univerzitetu medicine u Bukureštu 70-ih godina. Za mene je to film o nedavnoj prošlosti koja veoma snažno rezonuje sa neposrednom stvarnošću. To je film koji predstavlja subjektivnu, žensku istoriju dve zemlje i dva društva, udaljena hiljadama kilometara, koja su doživela nove političke sisteme, gde su ljude postepeno slamali represivni politički aparati. To je aktuelni film, koji vodi dijalog sa protestima poslednjih meseci u Iranu, gde se žene bore za svoja prava i gde one žele jedno pravedno društvo, kao što su to htele 1979. godine“, kaže reditelj Vlad Petri.
„Istina je, ja sam veoma zainteresovan za Istočnu Evropu i Bliski istok, putovao sam i u Iran i u druge zemlje u regionu, a film je građen na ovaj način, iz više pravaca. Značili su mi i razgovori koje sam vodio sa mojom majkom koja je bila student medicine i pričala mi je o studentima sa Istoka koji su došli da studiraju u Rumuniju. Rođen sam 1979. godine u godini islamske revolucije. Nekako je ova priča bila izgrađena na više slojeva i ja sam pronalazio veze, sličnosti, ali i razlike između Islamske revolucije i antikomunističke revolucije, koja se dogodila 1989. u Rumuniji. I smatrao sam da je nekako interesantno testirati ovo tlo i razgovarati o nadama, o optimizmu, o želji za radikalnim promenama, jer su obe revolucije dovele do nekih radikalnih promena i još uvek mislim da su to možda najvažnije revolucije prošlog veka.“ Montažer Dana Bunesku se vraća da režira zajedno sa antropologom Katalinom Tesar, otkrivajući bračne tradicije zajednica kortorara u Pokaluluu. O sinovima i ćerkama, a tandem novinara Adina Popesku i Julijan Gervase potpisuju svoj treći dokumentarac, Orlovi iz Cage”, priču o treneru večito gubitničkog fudbalskog tima. Oba filma su nagrađena 2022. na Festivalu Astra. Neki od najviše očekivanih filmova godine imaće svetsku premijeru tokom Dana rumunskog filma na TIFF-u.22, van konkurencije. Nasti” (režija Tudor Đurđu), dokumentarac o životu tenisera Ilija Nastasea, biće prikazan na Trgu Ujedinjenja, u prisustvu glavnog junaka. Aleksandru Solomon se vraća na TIFF sa filmom Arsenije”. Zagrobni život, pretpregled dugo očekivanog filma o monahu Arseniju Boki i njegovoj ogromnoj popularnosti.
Montažer Dana Bunesku se vraća da režira zajedno sa antropologom Katalinom Tesar, otkrivajući bračne tradicije zajednica kortorara u Pokaluluu. O sinovima i ćerkama, a tandem novinara Adina Popesku i Julijan Gervase potpisuju svoj treći dokumentarac, Orlovi iz Cage”, priču o treneru večito gubitničkog fudbalskog tima. Oba filma su nagrađena 2022. na Festivalu Astra. Neki od najviše očekivanih filmova godine imaće svetsku premijeru tokom Dana rumunskog filma na TIFF-u.22, van konkurencije. Nasti” (režija Tudor Đurđu), dokumentarac o životu tenisera Ilija Nastasea, biće prikazan na Trgu Ujedinjenja, u prisustvu glavnog junaka. Aleksandru Solomon se vraća na TIFF sa filmom Arsenije”. Zagrobni život, pretpregled dugo očekivanog filma o monahu Arseniju Boki i njegovoj ogromnoj popularnosti.