Prima pagină » Rubrike » Društvo » Znanje – imanje

Znanje – imanje

Aleksandru Stoleru potiče iz ruralnog dela zemlje. Uprkos finansijskim problemima porodice, išao je u školu godinama, potpomognut, kao stipendista, nevladine organizacije World Vision Romania. Trenutno je student na Politehnici i zalaže se za mlade ljude s potencijalom, ali bez sredstava, koje država treba da podrži: Nikada nisam bio učenik za 5. Smatram da sam uvek bio učenik za dvojku ili trojku. Najviše me zanimaju učenici koji su za jedinici, a pređu dvojku. Oni su najvažniji! Pošto učeniku koji sa četvorke pređe na peticu treba najviše dodatnih pola sata učenja, a učeniku koji je sa jedinice stigao na dvojku prevazišao je jednu barijeru, uspeo je da pređe sa statusa najgoreg u razredu“ na vidi, bre, mogu i ja biti neko!“. I voleo bih da u jednom trenutku više ne moram da govorim o onima koji sa jedinice pređu na dvojku, već samo o onima koji sa trojke pređu na četvorku ili peticu. Jedan sam od mnoge dece koja žele da uče, da imaju dobru budućnost, da možemo nešto da uradimo zajedno, a za to su nam potrebi ljudi koji će ulagati u nas, koji će nam pomagati, koji su na poziciji moći, koji imaju mogućnost da nas ojačaju, da sustignemo, da pomognemo starijima, da pomognemo mlađe“.

Roxana Vasile, 04.11.2021, 09:58

Koliko država Rumunija gubi ako ne ulaže u obrazovanje deteta? Koliko košta jedno nezaposleno lice? Koliko bi zaradio, ako bi umesto nezaposlen bio apsolvent nekog fakulteta? Ovo su neka od pitanja koja je postavila sebi organizacija World Vision Romania, te je zatražila studiju Troškovi obrazovanja: investicija, povratak, uticaj“ — i predstavila je ove rezultate u nedavnoj debati. I ovi rezultati su bez prava na žalbu.

Mihaela Nabar, izvršna direktorka World Vision Romania, rezimira: Svaki leu uložen u obrazovanje vraća 8. Ne znam da li je to mnogo ili malo? Ali jasno je da je efikasnost obrazovanja veoma visoka. Takođe smo pogledali kako ulaganje u obrazovanje ili uticaj obrazovanja na pojedinca može uticati na blagostanje i prihode koje prima svaka od kategorija koju smo analizirali. I želeli smo veoma pažljivo da pogledamo ovaj pokazatelj, jer, vrlo često, u zajednicama u Rumuniji u kojima radimo, u skoro 500 seoskih zajednica u 25 okruga, vrlo često čujemo od 78% roditelja naše dece da obrazovanje nije važno, već veze. Ova studija razbija ovaj mit i govori nam, u brojkama, da svaki stepen obrazovanja, svaki ciklus u obrazovanju praktično udvostručuje prihode koje čovek ima za sebe, prikuplja, kao i oni koji se uplaćuju u državnu kasu“.

Tačnije, prema studiji, bruto prihod koji osoba ostvari skor ose udvostručuje sa svakim završenim ciklusom obrazovanja. Srednjoškolac zarađuje duplo više od osobe sa osnovnom školom, a apsolvent fakulteta zarađuje duplo više od nekog ko ima srednju školu. I to bez obzira na profesionalni status — zaposleni, poljoprivrednici ili samozaposleni u drugim delatnostima osim u poljoprivredi.

Zatim, direktno proporcionalno stepenu obrazovanja i primanja osobe, povećavaju se i njihovi doprinosi budžetu zemlje. Time Rumun sa osnovnim obrazovanjem svake godine u budžet doprinosi u proseku oko 2 hiljade evra. Iznos se povećava na oko 4 hiljade evra za ljude koji su završili bar stručnu školu i dostiže oko 8 hiljada evra za one sa univerzitetskim i postdiplomskim studijama. Drugim rečima, sa završetkom svakog od nivoa obrazovanja, budžetski doprinosi osobe se skoro udvostručuje.

Naravno i država troši na školovanje! Ali, prema studiji Troškovi obrazovanja: investicija, povratak, uticaj“ koju je naručio World Vision Romania, svaki leu koji rumunska država uloži u kompletan ciklus — od predškolskog do postdiplomskog — generiše 8 lea u obliku prihoda na budžet iz poreza, dažbina i doprinosa. Na primer, država za svakog masteranta, od vrtića do dobijanja diplome, ulaže u proseku oko 33 hiljade evra. Istovremeno, država od istog lica tokom njegovog života uzima skoro 290 hiljada evra od doprinosa, poreza i dažbina, što je jednako povratku uloženog od 700%. S druge strane, zbog nedostupnosti obrazovanju, država za nezaposlenu osobu sa osnovnim obrazovanjem, tokom celog života, u proseku izdvaja oko 18 hiljada evra.

Drugim rečima, po mišljenju Mihaele Nabar, izvršne direktorke World Vision Romania, obrazovanje je jedna od najpovoljnijih investicija koje država može učiniti: Ova studija se ne odnosi na to koliko je kvalitetno obrazovanje u Rumuniji, koliko smo spremni za novu generaciju učenika, koliko su naši profesori spremni, koliko još moramo da ulažemo, koliko je spremna infrastruktura, koliko je digitalizovano obrazovanje… sve ovo nije uključeno u ovom izveštaju, ali, jasno, ima prostora za ulaganje u sve ove oblasti, kaki bi se, kao što smo videli, ostvarila dobit za državu, ako promenimo profesionalni status nezaposlene osobe sa statusom diplomiranog studenta, integrisanog u tržište rada“.

Rumunija je trenutno na dnu rang liste Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, u smislu ulaganja u obrazovanje — reč je o 2,5% bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na obećanje na nivou vlade od najmanje 6%. Pored toga, nejednakost i nejednak pristup obrazovanju pravi su problemi. U stvari, možemo govoriti o dve Rumunije: jednoj urbanoj i jednoj ruralnoj, pri čemu novac ka ovom mestu porekla učenika nije ravnomerno raspoređen. A ako je na planovima“ dobra, država — kaže Mihaela Nabar, izvršna direktorka Wolrd Vision Romania — bi trebalo i da ih sprovede u delo. S jedne strane, Rumunija ima sjajne učenike, nagrađivane svake godine na međunarodnim takmičenjima ili primljene na neke od najvećih svetskih univerziteta. Međutim, s druge strane, ima i mnogo funkcionalno nepismenih učenika — oko 40% ne razume šta čita i ne može da izvuče proste zaključke. Njih obrazovni sistem mora da spasi na vreme!