Život stranih radnika u Rumuniji
Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od 200 hiljada stranih državljana
Dragana Diamandi и Iulia Hau, 04.12.2024, 14:30
Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od 200 hiljada stranih državljana, od kojih 87 odsto su imali privremene dozvole za boravak. Sa stopom odbijanja zahteva za humanitarnu zaštitu od preko 83%, cine najmanje brojnu grupu stranih državljana u našoj zemlji.
Zbog brojnih mogućnosti za rad, obrazovanje i provođenje slobodnog vremena, glavni grad okuplja 26% od ukupnog broja stranih državljana, okrug Ilfov 10%, zati slede županije Timiš, zapadna Rumunija (7%) Kluž, na severozapadu Rumunije ( 6%) i Konstanca na jugoistok 6%. Ista studija otkriva da su najbrojniji državljani Nepala 9%, Turske (8%), Italije (7%), Šri Lanke i Moldavije (po 7%). Dok se italijanska, turska i moldavska radna migracija pripisuje istorijskim vezama, kao i kulturnim i ekonomskim sličnostima, migracije iz južne Azije su zasnovane na sporazumima o radu i do danas su površno ili slabo istražene i shvaćene.
Istraživačka studija pod nazivom „Premošćivanje zajednica: o radnoj imigraciji u Rumuniji“ sadrži detaljnu analizu prava azijskih radnika, njihove radne i životne uslove i u kojoj meri se ona poštuju. Prema rumunskom Zakonu o radu, radnici imigranti treba da uživaju ista prava, uslove rada, periode odmora, socijalne beneficije, plate i zaštitu od diskriminacije kao i Rumuni.
Međutim, istraživači su otkrili da je eksploatacija na radnom mestu najčešće naveden problem i ima veliki uticaj na odluku o ponovnoj migraciji u druge zemlje. Među poslovima koji su najpodložniji potencijalnoj eksploataciji i kršenju prava su poslovi dostave hrane ili zaposlenih u kuhinji. Rizik od eksploatacije je još veći za one koji nemaju radne dozvole, odnosno za lica koja čekaju na izdavanje potrebnih dokumenta.
Anatolie Koščigu, koordinator studije, smatra da državne institucije treba da provere i obezbede poštovanje zakona, uključujući pravila koja se odnose na neophodne kvalifikacije i veštine.
„Ako pogledate spisak IGI (Generalnog inspektorata za imigraciju), radnici moraju dokazati neke stvari. Diplome iz oblasti iz koje dolaze, ili praktični test. Postoji nekoliko stvari koje očigledno ne funkcionisu dobro. Jedna od njih je vladanjem jezikom; moraju da znaju rumunski ili međunarodni jezik, a to nije slučaj. Oni samo daju izjavu da znaju, ali treba da uvedemo i praktični test. Vrlo često susrećemo se sa ljudima koji dolaze, a ne znaju ili nemaju kvalifikacije u specificnoj oblasti. Što je nezamislivo za zemlju poput Nemačke, gde je ovaj državni deo i preterano kontrolisan. Ne možete da dovedete čoveka koji mora da zavari, a ne zna da vari. Postoji još nekoliko stvari, na primer zdravstvo. Postoje neka pitanja koja su pokrenuta samo da bi institucije oprale ruke. Odgovornost je na kompanijama koje dovode radnike, ali one moraju biti pod nazorom, odnosno moraju biti jasno kontrolisane od strane državnih organa. Izgleda da nasumično pokupe neke ljude, ali ako ih proverimo, a nemaju odgovarajuću papirologiju, kazete im od sada gubite pravo da dovodite radnu snagu. Ne možete to tek tako staviti u zakon i reći: ako se poštuje, poštuje se, ako se ne poštuje, ne poštuje se».
Jedan aspekt o kome ne znamo puno kada su u pitanju strani radnici je kako oni provode svoje slobodno vreme, koju muziku slušaju, gde se druže i koja mala preduzeća u vlasništvu pojedinaca – članova njihove zajednice obezbedjuju njihovo druženje. U oktobru je, na primer, Arena u Bukureštu bila domaćin koncerta najpopularnijeg benda na Šri Lanki. Strani radnici su došli da uživaju u koncertu iz svih krajeva zemlje, cak iz udaljenih gradova iz zapadne Rumunije poput Arada.
Takodje, nedavno otvoreni restoran u naselju Pantelimon u Bukureštu postao je mesto susreta i druženja Šrilančana koji zive u glavnom gradu. Restoran je u vlasništvu mladog para koji je u Rumuniju stigao sa radnim vizama, svestan potrebe njihove zajednice za mestom koje predstavlja njihovu kulturu. Pored tradicionalne hrane, u restoranu nastupaju je i DJ-eve iz lokalne zajednice Šri Lanke ali i umetnici sa evropske scene.
Često zaboravljamo da njihovo prisustvo u našoj zemlji donosi nešto više od rada. Oni donose muziku, tradicionalnu kuhinju, lokalni biznis, drugačiji način života kojim polako, stidljivo probijaju put i jačaju zajednicu i na kraju obogaćuju kulturu domaćina.
