Žene u digitalnom svetu
Rumunski stručnjaci u oblasti informacione i komunikacione tehnologije (ili IT&C) su se već davno istakli u zemlji i inostranstvu. Medju njima se nalaze i brojne mladje ili starije žene, koje su napravile karijeru u ovoj tehničkoj oblasti, na višem nivou u odnosu na druge države. Prema statističkim podacima američke kompanije Hacker Ran iz 2017. godine, Rumunija zauzima šesto mesto sa 164,9 bodova na rang listi zemalja sa uspešnim ženama programerima. Ovi podaci se podudaraju sa onima kojima raspolažu institucije Evropske unije. Prema Eurostatu, na primer, Rumunija ima, kao i Litvanija, najveći broj žena koje rade u oblasti informacione i komunikacione tehnologije u Evropskoj uniji, odnosno 25,7% u 2017. godini. Na prvom mestu nalazi se Bugarska sa 26,5% žena medju zaposlenima u oblasti. Ovi podaci ne iznenadjuju ako uzimamo u obzir i razvoj stručnog obrazovanja, smatra Veronika Štefan, osnivač Udruženja Digital Citizens Romania: Mi stojimo dobro kada je reč o broju devojaka koje studiraju informatiku ili doktoriraju i masteriraju ovaj smer. Vrlo dobro stojimo i kada govorimo o ženama programerima koje rade na izradi raznih tehnoloških proizvoda. Ovo se jasno vide počev od gimnazije, u kojima u razredima za informatiku, pola učenika čine dečaci, a pola devojke. Rumunija sa 26 odsto žena programera je na drugom mestu u Evropskoj uniji, gde je prosek 17 odsto. Ali ostali deo, to jest 70 odsto čine i dalje muškarci. Ja bih rekla da naš obrazovni sistem ohrabruje tehnički smer i ovo se jasno može videti u velikim gradovima.
Christine Leșcu, 20.06.2018, 12:22
U ovom trenutku, teško je reči koliko žena koje rade u oblasti informacione i komunikacione tehnologije imaju rukovodeću funkciju ili su samo zaposlene. Ovo je teško utvrditi, jer u Rumuniji tržištem IT-ija dominira outsourcing i mnoge kompanije proizvode i razvijaju spoljne ideje. Istovremeno, rumunski projekti u oblasti ili domaće firme koje počinju aktivnost od nule imaju malo žene u okviru menadžmenta: One su deo timova, ali nisu obavezno glavni stub, to jest lider. Najčešće, žene su članice tima za komunikaciju. Iz perspektive poslodavstva ne stojimo tako dobro koliko bismo želeli. Iako je ohrabrujuća činjenica da otprilike 30% žena radi i studira ovu oblast, kada govorimo o menadžerima u domenu informacione i komunikacione tehnologije stvari ne stoje dobro.
Ni u ostalim zemljama Evropske unije stvari ne stoje vrlo dobro iz ove perspektive, a stručnjaci za ravnopravnost polova smatraju da je slabo prisustvo žena u tehničkim i naučnim oblastima, ne samo u informatici, vezano za samopoverenje žena ali i za njihove težnje na koje utiču tradicija i vaspitanje. Lina Salanauskaite, istraživač Evropskog Instituta za ravnopravnost polova u Vilnjusu precizira: Prisustvo žena medju stručnjacima IT-ija na nivou Evropske unije je od 17% i konstatujemo da se zadnjih pet godina ništa nije promenilo u ovom smislu, na generalnom nivou. Medjutim, u nekim zemljama procenat žena stručnjaka u oblasti IT-ija je čak opao. I to zbog više razloga koji imaju vezu sa polnim stereotipima ali i sa težnjama. Usled analize podataka, konstatovano je da sa 15 godina, izmedju 3% i 15% dečaka iz Evropske unije žele da postanu stručnjaci u oblasti informacione i komunikacione tehnologije. Istovremeno, nešto više od 1 odsto devojaka iz četiri zemlje članice imaju ovu težnju. Ovo ne drži od digitalnih kompetentnosti, već od znanja iz matematike i načina na koji vide svoju budućnost, svoje veštine i mogućnost da se razvijaju u nekoj oblasti.
Kada govorimo o specijalizaciji u oblasti informacione i komunikacione tehnologije u Rumuniji, ali i o osnovnim digitalnim kompetentnostima, konstatujemo da naša zemlja je puna paradoksa, precizira Veronika Štefan, osnivač Udruženja Digital Citizens Romania: Iako puno govorimo o tome da vrlo dobro stojimo u oblasti IT-ija i u digitalnoj oblasti, na nivou stanovništva nalazimo se na drugoj strani rang liste. Jer otprilike 30% stanovnika Rumunije ima osnovne digitalne kompetetnosti, što nas plasira na poslednje mesto na nivou Evropske unije. Vrlo dobro stojimo u velikim gradovima, ali istina je da većina stanovnika nema ove kompetentnosti. Kada uzimamo u obzir ukupan broj zaposlenih u oblasti informacione i komunikacione tehnologije na nivou zemlje radi 2% stanovnika, dok u ruralnoj sredini radi uopšte 40 odsto ljudi. Jasno je da razlika izmedju dva sveta je veoma velika.
