Zdravstveni sistem izmedju očekivanja i stvarnosti
Suočen u poslednje vreme sa brojnim medijskim skandalima, kao što su oni koji se odnose na razredjena dezinfekciona sredstva i optužbe za korupciju na račun nekih direktora bolnica, rumunski zdravstveni sistem treba da bude ponovo zamišljen ili reformisan. Ovo je opšte prihvaćeno mišljenje, ali kako i kada će biti izradjena reforma možemo saznati od direktno zainteresovanih osoba, a to su pacijenti i zdravstveno osoblje. Prema nedavnoj studiji, koju su realizovale Evropska fondacija za progresivne studije iz Brisela, Fondacija Fridrih Ebert Štiftung iz Rumunije i Fondacija Demokratska levica, 54 odsto Rumuna je zadovoljno državnim bolnicama, dok je 46 odsto nezadovoljno. Medjutim, samo 43 odsto mladih Rumuna je zadovoljno uslovima u državnim bolnicama, rekao nam je sociolog Julijan Stanesku, koji je objasnio koji su glavni razlozi nezadovoljstva: „Prvi razlog je nedovoljna čistoća i dezinfekcija u bolnicama, što predstavlja problem za više od 80 odsto učesnika u studiji. Isti procenat ispitanika odnosio se i na problem nezadovoljavajućeg kvaliteta nege u bolnicama i davanja poklona ili novca lekarima i ostalom medicinskom osoblju. Iako se samo 5 odsto ispitanika slaže praksom davanja poklona ili novca zaposlenima u bolnicama, ista studija pokazuje da stanovništvo prihvaća prećutno ovu pojavu pod izgovorom da je već ustaljena praksa.“
Christine Leșcu, 08.03.2017, 12:25
Za vreme detaljnih razgovora sa učesnicima u studiji naglašena je percepcija o problemima zdravstvenog sistema i njihovim razlozima, rekao nam je Julijan Stanesku: „Iz kvalitativne studije proizilaze brojni problemi, kao što su: nedostatak medicinskog osoblja i njegove motivacije, nedostatak medicinske opreme, pretrpanost, vreme čekanja, birokratija, neefikasan menadžment, male plate. Po mišljenju ispitanika, svi ovi problemi imaju i jedan razlog, a to je podfinansiranje. U zadnjoj godini, trećina pacijenata kojima su potrebni lekarski testovi i analize nije mogla njim raspolagati, jer laboratorije nisu imale slobodna mesta ili fondove.“
Deo ovih problema je efekat nedostatka pristupa zdravstvenim uslugama“, precizira Vasile Barbu, predsednik Nacionalne asocijacije za zaštitu pacijenata: „Najvažniji problemi nastaju kada su ljudi bolesni i traže zdravstvene ustanove te žele da imaju pristup zdravstvenim uslugama. Ovo je najveći problem pacijenata, jer su iz Rumunije otišli mnogobrojni lekari te ostalo malo specijalista. Nakon medicinskog pregleda pacijenti treba da nastave sa analizama i drugim testovima i u ovoj situaciji potrebno im je puno novca, koje najčešće premašuje finansijske mogućnosti pacijenata. Na taj način, zdravstvena usluga je automatski ugrožena.“
Posredstvom javnog sistema zdravstvenog osiguranja, Rumuni imaju pravo na dotičan paket zdravstvenih usluga u zamenu za doprinos u iznosu od 5,5 odsto mesećne plate zaposlenih i 5,2 odsto iste plate koje plaćaju poslodavci. Na žalost, prikupljen novac nije uvek dovoljan, ali asocijacije pacijenata ne prihvaćaju promenu ovog sistema. Detalje nam nudi Vasile Barbu: „Teoretski, paket zdravstvenih usluga je dosta širok, ali u stvarnosti on nije pristupačan svim pacijentima. Jer postoje razne prepreke finansijske ili birokratske prirode, koje onemogućavaju pristup pacijenata ovim uslugama za koje se plaća. Veoma važno je da imamo socijalni sistem zdravstvenih osiguranja zasnovan pretežno na socijaloj solidarnosti.“
I medicinsko osoblje ima svoje zahteve, koje smo saznali od lekara Eleodora Karstojua, predstavnika sindikata ROMEDICA: „Prvi problem vezan je za našu aktivnost i pretpostavlja standardizaciju medicinske pomoći. No, u Rumuniji ova standardizacija ne postoji, već se naša aktivnost odvija zavisno od broja kreveta u bolnici, što nema više vezu sa medicinskom pomoću i negom. Medicinska aktivnost se razvijala zadnjih 30 godina, a u poslednjih 10 pridodala se birokratska aktivnost, koja otežava naš rad. Broj dokumenata koji se moraju popuniti je sve veći svakom godinom.“
Po mišljenju sindikata u zdravstvenoj oblasti, onakvi problemi bi mogli biti rešeni samo izmenom zakonodavstva, koje treba da jasno definiše sintagmu «nesavesno i pogrešno lečenje pacijenata». Eleodor Karstoju precizira: „Zakonodavstvo koje je sada na snazi je sasvim nezadovoljavajuće, jer omogućava situacije u kojima medicinsko osoblje radi pod pretnjom. Zato je potrebno zakonodavstvo o lekarskoj greški u lečenju ili medicinskom tretmanu uskladjeno sa evropskim. Drugi problem se tiče pripreme medicinskog osoblja. Po završetku medicinskog fakulteta, koji traje 6 godina, apsolventi ne dobijaju nijednu kvalifikaciju i želimo da se ova situacija promeni. Posle diplomiranja, apsolventi rade 3 do 7 godina za specijalizaciju u dotičnom medicinskom domenu, ali ni ovo nije dovoljno, jer znamo da lekari moraju učiti ceo život. Mi smatramo da ova stručna priprema treba da bude bolje organizovana.“
Bez obzira na eventualne zakonodavne promene, pacijenti smatraju da one ne bi trebalo da utiču na način finansiranja zdravstvenog sistema. Prema studiji koju je realizovala Evropska fondacija za progresivne studije, 44 odsto ispitanika misli da bi najbolje bilo da zdravstveni sistem bude pretežno državni, dok se za pretežno ili potpuno privatni zdravstveni sistem izjašnjava četvrtina ispitanika. To jest 3 prema 1 u korist pretežno ili potpuno državnog zdravstvenog sistema.
