Zdravlje žena u Rumuniji
Čini se da najpreokupiranije za zdravstvo su žene. Primera radi, samo 36,2% rumunskih muškaraca ne pije alkohol i ne puši, uporedjenju sa 73,4% žena. Ali, kada je reč o zdravoj hrani i fizičkim aktivnostima, muškarci bolje stoje sa 16 procenata u odnosu na samo 7,4% žena. Ovi su samo neki podatci o zdravstvu iz nedavnog Evropskog Indeksa ravnopravnosti polova, koji je izradio resorni Evropski institut (EIGE), agencija Evropske unije sa sedištem u Vilnjusu. Studija se odnosi na sve 28 zemalja članica i organizovan je po 8 glavnih domena, a to su rad, novac, znanja, vreme, sila, zdravlje, medjusektorijalne neravnopravnosti i nasilje nad ženama. Svi domeni o svim zemljama članicama dobijaju od 1 boda, koji znači potpuna neravnopravnost, do 100 bodova, što predstavlja potpunu ravnopravnost. Kada je reč o zdravlju, gore navedene razlike ističu upravo činjenicu da pristup zdravstvenim uslugama i mentalitet o zdravlju su stvari pola. Primera radi, podsticanje malih dečaka da piju i puše može biti deo stava društva prema muškoj i ženskoj ulozi u zajednici, smatra Zuzana Madarova, stručnjak u okviru Evropskog instituta za ravnopravnost polova: «Za žene, socijalne norme koje se tiču njihovog zdravlja su različite od normi za muškarce. Primera radi, slika moderne žene vrši veliki pritisak na žene. Mnogo njih je zaposleno, ali istovremeno su glavne osobe odgovorne za uzgoj dece i domaćinstvo. Ovo je kontekst u kojem moramo videti stvari. Znamo, takodje, da žene imaju manje slobodnog vremena za društvene aktivnosti, relaksaciju, sport i kulturu. Zato se javnim zdravstvenim politikama mora pristupiti iz perspketive pola.»
Christine Leșcu, 01.11.2017, 13:21
Čini se da najpreokupiranije za zdravstvo su žene. Primera radi, samo 36,2% rumunskih muškaraca ne pije alkohol i ne puši, uporedjenju sa 73,4% žena. Ali, kada je reč o zdravoj hrani i fizičkim aktivnostima, muškarci bolje stoje sa 16 procenata u odnosu na samo 7,4% žena. Ovi su samo neki podatci o zdravstvu iz nedavnog Evropskog Indeksa ravnopravnosti polova, koji je izradio resorni Evropski institut (EIGE), agencija Evropske unije sa sedištem u Vilnjusu. Studija se odnosi na sve 28 zemalja članica i organizovan je po 8 glavnih domena, a to su rad, novac, znanja, vreme, sila, zdravlje, medjusektorijalne neravnopravnosti i nasilje nad ženama. Svi domeni o svim zemljama članicama dobijaju od 1 boda, koji znači potpuna neravnopravnost, do 100 bodova, što predstavlja potpunu ravnopravnost. Kada je reč o zdravlju, gore navedene razlike ističu upravo činjenicu da pristup zdravstvenim uslugama i mentalitet o zdravlju su stvari pola. Primera radi, podsticanje malih dečaka da piju i puše može biti deo stava društva prema muškoj i ženskoj ulozi u zajednici, smatra Zuzana Madarova, stručnjak u okviru Evropskog instituta za ravnopravnost polova: «Za žene, socijalne norme koje se tiču njihovog zdravlja su različite od normi za muškarce. Primera radi, slika moderne žene vrši veliki pritisak na žene. Mnogo njih je zaposleno, ali istovremeno su glavne osobe odgovorne za uzgoj dece i domaćinstvo. Ovo je kontekst u kojem moramo videti stvari. Znamo, takodje, da žene imaju manje slobodnog vremena za društvene aktivnosti, relaksaciju, sport i kulturu. Zato se javnim zdravstvenim politikama mora pristupiti iz perspketive pola.»
Iako u Evropskoj uniji muškarci žive, u proseku, za 5 godina manje od žena, treba da se vidi u kojoj meri žene imaju bolje zdravstveno stanje, iako duže žive. A pristup zdravstvenim uslugama- uglavnom dobar u Evropskoj uniji- je veoma važan pokazatelj u ovoj studiji, rekla nam je Zuzana Madarova: «Ako studiramo dotične socijalne grupe, vidimo da grupa koja se suočava sa najviše prepreka kada je reč o zdravstvenim uslugama su osobe sa dizabilitetima. Istovremeno, grupa u kojoj se pojavljuju najveće razlike izmedju polova kada je reč o pristupu uslugama je grupa samohranih majki. Može se reli da samohrane majke nailaze na najveće prepreke kada žele da imaju pristup medicinskoj nezi. U Evropskoj uniji ima više od 9 miliona samohranih roditelja, a 85% njih su žene.»
Od svih žena u Evropi, Rumunke stoje najgore kada je reč o zdravstvenom stanju. Indeks ravnopravnosti polova je Rumuniji dao 70,4 boda za ovu oblast, što predstavlja najniži broj bodova u Evropskoj uniji, u kojoj je prosek od 87,4 boda. Ovo ne iznenadjuje s obzirom da Rumunija zauzima prvo mesto medju zemljama Evropske unije po broju smrtnih žena zbog raka materice, pri porodjaju ili raka dojke. Situacija je još tužnija ako vodimo računa o činjenici da rak materice može se preduprediti vakcinisanjem, a rak dojki je delimično izlečiv, ako je na vreme otkriven. Ana Majica, predsednica nevladine organizacije Majke za Majke bori se za vakcinisanje devojaka protiv virusa HPV, koji izaziva rak materice, i za prevenciju u slučaju raka dojki. Asociaţia SAMAS za majke i bebe je nedavno postigla značajan uspeh, o kojem nam govori Ana Majica, članica asocijacije SAMAS: «Zajedno sa medicinskim i nevladinim asocijacijama uspeli smo da ubedimo Nacionalni Savet audiovizuelnih medija (CNA) da uključi niz obaveštenja od opšteg interesa, koje emiteri radio programa su obavezni da prenose i poruku o dojenju, koje u prvih šest meseci života je od suštinskog značaja za razvoj deteta. Ali dojenje je važno i za majke, jer, prema studijiama, rizik raka dojki žena koje doje najmanje 12 meseci je za 30 od sto manji.»
Prevencija u slučaju raka dojki pretpostavlja seriju specifičnih analiza, skrining i mamografiju. Napa sagovornica Ana Majica precizira: «Postoji nacionalni program Ministarstva zdravlja, ali, na žalost, neke žene u Rumuniji nemaju pristup ovom programu zato što nisu informisane ili ne shvaćaju koliko su važne ove analize, te od porodičnog lekara ne traže ove analize. Javne politike treba da budu uglavnom efikasnije usmerene na zdravlje žena počev od važnosti prevencije, vakcinacije do vaspitanja u školi i zajednici, sa naglaskom na vaspitanje o reproduktivnom zdravlju. U stvarnosti, u Rumuniji 20% žena koje postanu majke idu kod ginekologa samo kada se poradjaju, iako u skladu sa zakonom, imaju pravo na besplatan pregled.»
Sem nedostatka zdravstvenog vaspitanja i pristupa zdravstvenim uslugama, društvene uloge žena i muškaraca imaju veću težinu, ističe se u Indeksu ravnopravnosti polova. Ana Majica, predsednica nevladine organizacije Majke za Majke, precizira: «Istina je da u Rumuniji, glavnu ulogu u domaćinstvu imaju žene i ovo je konkretan razlog zbog kojeg žene nemaju vremena za zdravlje. Ovo je koren tužne stvarnosti koja nam pokazuje da velika većina žena koja dobija dijagnozu raka je u naprednoj fazi. One idu kod lekara u poslednjem trenutku, kada je, možda, prekasno da budu spašene.»
