Vrste zlostavljanja dece

Uprkos poteškoćama u prikupljanja podataka tokom pandemije, organizacija Save the Children je uspela da završi svoje istraživanje o zlostavljanju dece uz pomoć odgovora i dece i roditelja. Kao što se i moglo očekivati, odrasli i deca imaju različite stavove o određenim pitanjima. Na primer, odgovori dobijeni od dece pokazuju veće prisustvo telesnog kažnjavanja u porodicama (46%) u poređenju s onom koju priznaju roditelji (28%). Takođe postoje razlike i kad se uporede rezultati dobijeni ove godine sa rezultatima istraživanja sprovedenih 2001. i 2013. godine.

Christine Leșcu, 29.12.2021, 15:50

Uprkos poteškoćama u prikupljanja podataka tokom pandemije, organizacija Save the Children je uspela da završi svoje istraživanje o zlostavljanju dece uz pomoć odgovora i dece i roditelja. Kao što se i moglo očekivati, odrasli i deca imaju različite stavove o određenim pitanjima. Na primer, odgovori dobijeni od dece pokazuju veće prisustvo telesnog kažnjavanja u porodicama (46%) u poređenju s onom koju priznaju roditelji (28%). Takođe postoje razlike i kad se uporede rezultati dobijeni ove godine sa rezultatima istraživanja sprovedenih 2001. i 2013. godine.

Sociolog Čiprijan Gradinaru nam kaže detaljnije: Primećujemo da se učestalost verbalnog zlostavljanja blago smanjuje, ali je i dalje relativno visoko. Što se tiče fizičkog zlostavljanja, evo nekih elemenata vrednih pomena. Primećujemo da su udarci rukom bez ostavljanja tragova na detetu u konstantnom opadanju od skoro 85% 2001. godine do 46% u 2021. godini, ali je i dalje veoma visoka. Ovo je prema mišljenju i odgovorima dece. Takođe, vidimo nešto zabrinjavajuće: da fizičko zlostavljanje, teške batine sa različitim predmetima ili batine koje ostavljaju tragove ne opadaju, već naprotiv, u 2021. godine se održava na blago podignutom nivou u poređenju sa 2013. godinom. Isto se dešava sa emocionalnim zlostavljanjem ili pretnjama. Razvijaju se skoro na isti način, kao i zanemarivanje i iskorišćavanje dece i seksualno zlostavljanje. Ono što se smanjuje, prema mišljenju dece je blago fizičko zlostavljanje. (…) Verovatno je reč o onome što mi nazivamo prepoznavanje fenomena. Roditelji, čini se, postaju svesni da vređanje ili vikanje na dete nije dobro. Ako pogledamo 2013. godinu, procenti su bili mnogo manji. (…) Iz dečijih odgovora o zaposlenima u obrazovanju, vidimo da fizičko zlostavljanje jasno opada, sa 30% u 2001. godini na 5% u 2021. godini. S druge strane, emocionalno zlostavljanje ili vikanje na decu ostaje na visokim nivoima, nemajući isti snažan trend opadanja“.

Šta tačno znači emotivno zlostavljanje i koje su njegove podkategorije? Na pitanje će nam odgovoriti sociolog Čiprijan Gradinaru: Klasično emotivno zlostavljanje — ružan govor ili vređanje kod kuće — ima nivo od 12%. Skoro 90% dece kažu da ih roditelji grde. Polovina dece kaže da su u više navrata svedoci svađe među roditeljima, a i ovo može biti još jedan oblik emotivnog zlostavljanja. Skoro dvoje od desetoro dece kaže da im roditelji ne dozvoljavaju da se sastaju da bi se igrali s drugom decom. Sličan procenat dece kaže da jedan od njihovih roditelja previše pije. Ozbiljniji oblik zlostavljanja je ne davati deci da jedu. Idući malo dalje i analizirajući zanemarivanje, primećujemo da skoro svako treće dete kaže da nema hranu ili ne jede kuvano. Više od dvoje od desetoro dece kaže da ne ide kod lekara kad je bolesno, da su preko noći sami kod kuće i da brinu o mlađoj braći i sestrama ili da su danima sami kod kuće. Ovde govorimo o socio-ekonomskim faktorima, a ne o ponašanju ili obrazovanju roditelja“.

Takođe, stopa seksualnog zlostavljanja je i dalje zabrinjavajuća: oko 3% roditelja kaže da je njihovo dete u poslednjih godinu dana bilo žrtva seksualnog zlostavljanja, u skoro dve trećine slučajeva zlostavljač je nepoznata osoba, a 2,9% tinejdžera je reklo da su bili prisiljeni da imaju seksualni odnos protiv svoje volje. Međutim, stručnjaci smatraju da u ovom slučaju može biti reč i o nedovoljnom prijavljivanju slučaja. Čiprijan Gradinaru: Oko dvoje do troje od desetoro dece je videlo seksualne slike na internetu ili televiziji. S obzirom na sramotu da se o tome govori, procenti su svakako veći. Ovde vidimo samo vrh ledenog brega. Međutim, u stvarnosti, oko 7% dece kaže da je videlo, ne na televiziji ili na internetu, već u stvarnosti, osobe tokom seksualnih situacija. Takođe kažu da su bile postavljane ili slane putem Interneta slike ili snimci na kojima se vidi golotinja ili seksualne poze. Čini se da ovaj procenat nema tendenciju smanjenja“.

Šta čini škola da smanji ili da spreči zlostavljanje? Odgovor nude školski savetnici, koji su nažalost malobrojni i obično imaju mnogo posla. Ali i pored toga, nešto se može preduzeti, kako saznajemo od savetnice Aure Stankulesku: Zainteresovani smo da sprečimo ponašanja koja ćemo teško kasnije promeniti. Zato na času sa učenicima radimo mnogo aktivnosti iz oblasti komunikacije, učimo ih da komuniciraju i da komuniciraju selektivno, učimo ih da identifikuju situacije u kojima se osećaju neprijatno i da vide šta im tačno izaziva nelagodnost i, naročito, da mogu reći, verbalizovati i obratiti se osobama koje mogu da reše situaciju. (…) Dete koje kaže šta ga boli je dete koje je naučilo da se brani i mi smo zainteresovani da deca ne ostanu u ulozi žrtve, jer se traume pogoršavaju i kasnije ćemo imati nesrećne odrasle osobe koje će možda i same postati nasilnici. Zanima nas da u školi imamo zdravo okruženje“.

Ali da bi imali zdravo okruženje u školi, potrebne su promene na nivou društva u kom se i dalje običaj batina je iz raja izašla“ nastavlja.