Vratio se sezonski grip u Rumuniju 18.01.2023

Više od dve godine, od februara 2020., kada je Rumunija zabeležila prvi slučaj Kovid-19, do marta 2022., kada su ukinuta ograničenja uvedena zbog pandemije, reči poput prehlada“, virusna infekcija“ i grip“ su skoro nestale iz javnog diskursa. Sva pažnja stručnjaka ili običnih ljudi bila je umerena, tokom ovog perioda , na virus Sars-CoV-2.

Roxana Vasile, 17.01.2023, 18:24

Više od dve godine, od februara 2020., kada je Rumunija zabeležila prvi slučaj Kovid-19, do marta 2022., kada su ukinuta ograničenja uvedena zbog pandemije, reči poput prehlada“, virusna infekcija“ i grip“ su skoro nestale iz javnog diskursa. Sva pažnja stručnjaka ili običnih ljudi bila je umerena, tokom ovog perioda , na virus Sars-CoV-2.

Poslednji put Rumunija se suočila sa epidemijom sezonskog gripa u februaru 2020, neposredno pre početka pandemije Kovid-19. Posle dvogodišnje pauze, respiratorne virusne infekcije naročito izražene u zimskom periodu, iznenada su ponovo u centru pažnje zbog njihovog sve većeg prisustva odnosno broja obolelih. Zloglasni „talasi“ Kovid-19 sada je zamenjen „lavinom“ virusa. Bolnice su prepune, ali i odeljenja hitne pomoći u koja dolaze osobe sa povišenom temperaturom, groznicom i kašljem. Lekari kažu da Kovid-19 koegzistira sa drugim vrstama virusnih infekcija. Ali kako ih razlikovati? Dr. Katalin Apostolesku, upravnik Infektivne bolnice Matej Balš u Bukureštu, objašnjava:

Sve bolesti izazvane virusom nazivaju se viroze. Među ovim virusima može se razlikovati nekoliko koji imaju neke specifičnosti. Jedan takav primer je infekcija Sars-CoV koju znamo poslednje dve godine. Druga je grip, koji je poznat po tome što može da evoluiraju u teže oblike čak uzrokuju smrt. Još jedan primer je RSV, respiratorni sincicijski virus, koji posebno kod dece može da razvije teže oblike bolesti. Postoje i drugi virusi, kao što su rinovirus i autohtoni korona virusi. Najranjiviji, na ove viruse, su ponovo najmlađi i najstariji među nama, kao i bolesnici sa raznim hroničnim oboljenjima koja mogu negativno uticati na tok bolesti. A to su osobe sa srčanim tegobama, oboljelima od respiratornih bolesti, dijabetičari i pacijenti sa bolestima koje izazivaju imunosupresiju.“

Dakle, šta treba učiniti, s obzirom da je prisustvo virusa pojačano,iako je znatno toplije vreme od uobičajenog za ovo doba godine? Nadležni su objavili listu preporuka za stanovništvo, pozivajući ljude da izbegavaju gužve, da nose zaštitne maske u zatvorenim prostorima, provetravaju prostorije, održavaju higijenu, ostanu kod kuće u slučaju da imaju simptome respiratorne infekcije i traže savet od porodičnog lekara. Bolnicama se preporučuje da svakodnevno pregledaju svoje osoblje, da ograniče pristup poseti i obezbede zaštitnu opremu za osoblje koje dolazi u direktan kontakt sa pacijentima. Ne želimo da uvodimo ograničenja, već da radimo sa stanovništvom kako bismo ovu prirodnu, sezonsku pojavu, grip, držali pod kontrolom“, naglasio je ministar zdravlja Aleksandru Rafila:

Više volim preporuke nego ograničenja. Iskustvo tokom pandemije pokazalo je da smo bili u pravu — situacija je bila mnogo bolja kada smo davali preporuke, stanovništvo je mnogo bolje saradjivalo, nego u periodu kada su na snazi bila ograničenja koja su izazivala dosta napetosti u društvu. Više volim partnera u stanovništvu, a ne napetost situacije uopšte, tim pre što razgovaramo i o veoma komplikovanom ekonomskom kontekstu.”

Nakon božićnih praznika, 9. januara đaci su se vratili u školske klupe, ministarka obrazovanja Ligija Deka kaže da ne ohrabruje učenike da izostaju iz škole. Prilično loše iskustvo obustave nastave i uvodjenje on-line nastave tokom pandemije se ne sme ponoviti. Ligija Deka:

,,Ni na koji način ne podžavamo obustavu nastave.Nakon dve godine pandemije, smatramo da je važno da se zadrži tempo i da imamo visok procenat nastave u školama. Fokus, kao što sam razgovarala sa ministrom zdravlja, treba da bude na prevenciji. Postoji niz preporuka. Pre svega, roditelji treba da sprovedu sopstvenu trijažu kod kuće, na osnovu identifikacije mogućih simptoma, zatim izolacija dece kod kuće, kao i svakodnevna trijaža prilikom polaska dece u školu ili vrtiće. Zatim treba da se uradi svakodnevna trijaža kada deca udju u školu. Kada su simptomi očigledni, treba obavestiti roditelje ili zakonske staratelje. Takođe preporučujemo nastavnom osoblju i učenicima da nose zaštitne maske, iako to nije obavezno. Želimo da sva deca imaju pristup obrazovanju, a ako pojedini učenici imaju simptome respiratorne virusne infekcije, treba da ostanu kod kuće, izolovani i kasnije im dati priliku da sustignu školski program.“

Šta očekuju gradjani Rumunije ove godine? Povratak u normalu pre pandemije ili će biti svedoci novog talasa ​​pandemije. Niko ne zna, a mišljenja su podeljenja u redovima pesimista i optimista.

Jedno je sigurno! U godinama pre pandemi Rumunija je imala periode sezonskog gripa u trajanju od 2. do 4. nedelje. Jedina razlika je u tome što sezona gripa obično dostiže vrhunac u februaru. Ove godine sezonski grip je došao ranije, a broj obolelih se posebno uvećao u januaru. Moglo bi se reći da je to posledica perioda 2020-2022, kada su se, zbog ograničenja uvedenih u kontekstu pandemije, virusi sporije širili, ali i zbog pada imuniteta na nivou društva. Drugim rečima, kažu u Ministarstvu zdravlja, trenutna situacija nije neobična, niti bi trebalo da izaziva preteranu zabrinutost.