Volonterstvo, kao oblik spašavanja šuma
Izvor čistog vazduha i biodiverziteta, ali i radnih mesta, prehrambenih proizvoda i sirovine za razne grane industrije, šume zauzimaju, u ovom trenutku, samo 27% ukupne teritorije Rumunije, tačnije 6,4 miliona hektara. Polovinu ove površine je u vlasništvu države posredstvom Nacionalne regije šuma Romsilva, a ostali deo u privatnom vlasništvu. U privatnoj zoni, restrikcije eksploatacije šuma su manje ili više primenjene. Detalje nam nudi Alin Uşeriu-Ulhman, predsednik nevladine asocijacije Tăşuleasa Social”, koji smatra da je zadnjih godina krčenje šuma dostiglo nepoželjni rekordni nivo: Može se reči da su zadnjih 25 godina šume bile ugrožene kao nikada u istoriji Rumunije. Naša asocijacija odvija svoju aktivnost u zoni Karpata, ali, na žalost, s obzirom da nismo imali koherentan program za 850.000 domaćinstava u planinskoj zoni, jedini primenjeni plan je, u stvari, ugrožavanje šuma sečenjem i pljačkanjem drva. Krivi su mnogi, uključujući i šumske čuvare.”
Christine Leșcu, 14.05.2014, 12:58
Masivno krčenje šuma privuklo je pažnju nevladinih organizacija, koje pokušavaju da situaciju reše specifičnim sredstvima, kao što su lobiranje, protesti i sadnja drveća. Sem nevladine asocijacije Tăşuleasa Social”, i World Wide Fund upozorava u vezi sa značajem očuvanja šuma. Csibi Magor, direktor World Wide Fund Rumunija, misli da krčenje šuma je, na žalost, efekat činjenice da zakoni su loše primenjeni: Aktuelno rumunsko zakonodavstvo o šumama i osnovni principi sadašnjeg Kodeksa šumarstva su zdravi i dobri. Upravo zbog toga imamo još prirodne šume, sa velikim diverzitetom flore i faune. Činjenica da ovaj Kodeks nije primenjen je druga priča. I nije dovoljno da se odnosimo samo na Ministarstvo šuma, već ovde moramo uključiti i Ministarstvo Pravde. U situaciji u kojoj 95 odsto krivičnih dosijea koji se tiču šuma nije rešeno, teško je govoriti o borbi protiv korupcije u ovoj oblasti.”
Drugi zakonodavni problem predstavlja činjenica da u Rumuniji povlastice koje pruža Evropska unija nisu dovoljno valorizovane. Primera radi, posredstvom Zajedničke poljoprivredne politike, tačnije Evropskim Fondom za seoski razvoj, Unija stavlja na raspolaganje zemalja članica finansiranje projekata za pošumljavanje, očuvanje ekosistema i razvoj seoskih zajednica u pošumljenim zonama. Csibi Magor precizira: Na nivou Evropske unije postoje fondovi namenjeni šumama, ali to ne znači da ovi fondovi postoje i na nivou Rumunije. Moje je mišljenje da smo loše pregovorili pre pridruživanja Uniji 2007, godine, zato što u fond za seoski razvoj nije nikako uključen i šumski deo. Istu grešku bismo ponovili i za budžetski period 2014- 2020 i jos sedam godina ne bismo dobijali fondove za šume. Ali bio je protest u Bukureštu, gde su došli vlasnici šumskih zemljišta. I mi smo podržali ovaj protest i na kraju krajeva Ministarstvo poljoprivrede obećalo nam je da će uključiti šume u novi Plan za seoski razvoj.”
Čini se da gradjanski protesti su deo rešenja, bar do odlučnije implikacije vlasti, a radnici nevladine organizacije Tăşuleasa Social” znaju to veoma dobro. Osnovana 2001. godine, organizacija računa na volontere i zahvaljujući njima je tokom vremena zasadjeno više desetina hiljada drveća, posebno u Transilvaniji, u centru Rumunije, ali i u okolini Bukurešta. Volonterstvo je loše shvaćeno u Rumunji. Volonterstvo ne može se objasniti, već osetiti. Čak više, učiniti nešto za svoje sunarodnike znači ispuniti zadatak pravog čoveka”, kaže Alin Uşeriu-Uhlman, koji je snagom ubedjenja uspelo da, za svaku akciju pošumljenja, mobiliše hiljade volontera. Saslušajmo ga: U ovom trenutku možemo reči da je više od 5000 mladih volontera pošumilo 115 hektara. Na žalost, isti se broj hektara šume krče svakog dana u Rumuniji. Prema tome, ne možemo ostati razvnodušni, a ova naša inicijativa bila je jedini oblik borbe. Šume Rumunije predstavljaju evropsko dobro, ne samo rumunsko, zato ja kažem da drvo nije vlasništvo onih koji ga krče, vec opšte vlasništvo. Ono što mi radimo predstavlja samo početak, ali trebalo bi da i oni koji čuvaju šume odlučno kažu ne” nezakonitim akcijama.”
Učešće gradjanskog društva je vitalno i treba se nastaviti, posebno sada kada nov Kodeks šumarstva je razmotren u Parlamentu Rumunije. Csibi Magor, direktor World Wide Fund Rumunija precizira: U prvoj varijanti, Kodeks šumarstva je predvideo totalno otvaranje pred zahtevima tržišta kada je reč o sečenju drva. Mi smo onda odmah intervenisali i zamolili sve osobe koje podržavaju World Wide Fund Rumunija da šalju SMS poruke parlamentarcima i da im objasne da gradjani ne žele onakvu budućnost za svoju domovinu. Šta se desilo? Drugog dana 9 poslanika povuklo je potpis sa nacrta zakona. Zatim, 4 varijante Kodeska šumarstva dostavljene su parlamentarnoj komisiji na ponovno razmatranje. A u ovom trenutku imamo nov Kodeks, izradjen posle konsultacija sa gradjanskim društvom, ali koji je blokiran u parlamentu. Medjutim, važno je da štetni kodeks nije prešao zbog pritisaka gradjanskog društva.”
Umesto zaključka, možemo reči da gradjanske akcije i volonterstvo su dva načina korigovanja raznih negativnih situacija, ne samo u slučaju krčenja šuma, već i kada je reč o drugim društvenim problemima.
