Verska sloboda za vreme pandemije (09.12.2020)

Paralelno sa pojavom novog korona virusa i sa antikriznim merama rumunskih vlasti, tabori za ili protiv većinske pravoslavne crkve, za ili protiv vernika i njihove verske slobode su se radikalizovali. Ko je u pravu? Država, koja privremeno ograničava osnovna prava i slobode u ime borbe protiv pandemije? Ili oni koji kažu da u svemu postoji crvena linija koja se ne može preći? Katalin Raju je predstavnik Rumunije u grupi stručnjaka za verske slobode Organizacije za evropsku bezbednost i evropsku saradnju (OEBS) i predsednik FORB Rumunija, udruženja za promociju verske slobode. Pitali smo ga da li je u dosadašnjih deset meseci krize Kovida-19 u Rumuniji kršena verska sloboda: Verska sloboda je kršena svuda u pandemiji, jer su sve države preduzele hitne mere uprkos međunarodnim standardima koji pružaju precizne metode kojima države mogu intervenisati u kriznim situacijama i demokratski reguliše ograničenje verskog života. Razlika između Rumunije i onoga što se dogodilo na Zapadu je u tome što se kod nas nije poštovao nijedan standard koji uređuje takve situacije. Komunikacija je bila veoma nagla, ograničavanja su prenošena putem poziva na partnerstvo sa verskim organizacijama koje u kriznim situacijama igraju važnu ulogu u društvu i korišćeni su neprimereni izrazi koji će naročito dugoročno imati negativne posledice. Ukazano je na liturgijske gestove koji postoje vekovima i koje je trebalo, po mišljenju vlasti, gotovo u potpunosti zaustaviti sa ciljem zaustavljanja štetnih efekata pandemije. Ovo je apsolutno zabranjeno međunarodnim standardima o verskoj slobodi, jer samo izaziva dugoročne tenzije u društvu i stvara društvene balone.

Roxana Vasile, 09.12.2020, 13:12

Paralelno sa pojavom novog korona virusa i sa antikriznim merama rumunskih vlasti, tabori za ili protiv većinske pravoslavne crkve, za ili protiv vernika i njihove verske slobode su se radikalizovali. Ko je u pravu? Država, koja privremeno ograničava osnovna prava i slobode u ime borbe protiv pandemije? Ili oni koji kažu da u svemu postoji crvena linija koja se ne može preći? Katalin Raju je predstavnik Rumunije u grupi stručnjaka za verske slobode Organizacije za evropsku bezbednost i evropsku saradnju (OEBS) i predsednik FORB Rumunija, udruženja za promociju verske slobode. Pitali smo ga da li je u dosadašnjih deset meseci krize Kovida-19 u Rumuniji kršena verska sloboda: Verska sloboda je kršena svuda u pandemiji, jer su sve države preduzele hitne mere uprkos međunarodnim standardima koji pružaju precizne metode kojima države mogu intervenisati u kriznim situacijama i demokratski reguliše ograničenje verskog života. Razlika između Rumunije i onoga što se dogodilo na Zapadu je u tome što se kod nas nije poštovao nijedan standard koji uređuje takve situacije. Komunikacija je bila veoma nagla, ograničavanja su prenošena putem poziva na partnerstvo sa verskim organizacijama koje u kriznim situacijama igraju važnu ulogu u društvu i korišćeni su neprimereni izrazi koji će naročito dugoročno imati negativne posledice. Ukazano je na liturgijske gestove koji postoje vekovima i koje je trebalo, po mišljenju vlasti, gotovo u potpunosti zaustaviti sa ciljem zaustavljanja štetnih efekata pandemije. Ovo je apsolutno zabranjeno međunarodnim standardima o verskoj slobodi, jer samo izaziva dugoročne tenzije u društvu i stvara društvene balone.

U izveštaju OEBS-a o ograničenju ljudskih prava za vreme vanrednog stanja u 57 država članica, Rumunija je među onima koje su ozbiljno ograničile verske slobode. Dugo su se, na početku pandemije, službe u rumunskim crkvama održavale iza zatvorenih vrata, tako da vernici nisu mogli da učestvuju u verskom životu u zajednici ni za vreme Uskrsa. Tada je odlučeno da učešće u hodočašćima treba da bude dozvoljeno samo osobama koje žive u odredjenom mestu. Verske povorke su zabranjene, a policija je ulazila u crkve i kažnjavala vernike tokom bogosluženja. Paralelno, Pravoslavna crkva je bila državni partner, savetovala vernike da slede uputstva vlasti i učinila dobrotvorne akcije za podršku bolnicama, deci, starijim osobama ili ljudima u nepovoljnom položaju: Rumunska pravoslavna crkva je donirala, samo za vreme vanrednog stanja, preko 4 miliona evra. Zašto su onda tolike mere protiv Crkve, s obzirom da crkve nisu, prema statistikama, bile žarišta inficiranja? Katalin Raju, stručnjak OEBS-a, ima nekoliko odgovora: Prvi se odnosi, opet, na međunarodne standarde o ograničenju verske slobode, koji zahtevaju da pravila budu opšta, odnosno da ne prave razliku između verskih i sekularnih prostora, upravo kako ne bi dovelo do podele društva, do stvaranja tenzija između verskog i nereligioznog. To dovodi do dugotrajne diskriminacije. Drugi odgovor, vidljiv i u drugim zemljama, jeste da su ograničenja uglavnom bila usmerena na kategorije za koje se znalo da su pred vlastima prilično tihe. Prvo ograničeno pravo bilo je pravo na zdravlje. Zvuči paradoksalno! Kada su države počele da ulažu dosledne napore u borbi protiv pandemije, prvo ograničeno pravo bilo je na zdravlje, otežavajući, u nekim slučajevima, čak i pristup pacijenata zdravstvenom sistemu zbog drugih bolesti. Neki od njih su, nažalost, umrli. Druga kategorija kojoj su ukinuta prava, smatrajući se tihom kategorijom, bili su stariji ljudi. Bilo im je zabranjeno da izlaze iz kuće u određeno vreme. Zatim su bili učenici i vernici. “

Šta je trebalo da uradi vlada u Bukureštu da borba protiv pandemije ne utiče na versku slobodu? Katalin Raju precizira: Prvi korak je ono što Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija tradicionalno rade, naime imaju platformu za dijalog između države i raznih crkava, u kojem učestvuju članovi vlade, ali i predstavnici opozicije, predstavnici svih verskih organizacija, akademici, nevladine organizacije, aktivisti za ljudska prava, nezavisni eksperti, mediji. Jednom kada se ova platforma pokrene, ona može sastaviti, kao što je to učinila Velika Britanija, dogovoreni vodič za ograničavanje verskog života tokom pandemije, vodič sa kojim se svi uključeni akteri moraju složiti na jedan ili drugi način, ili bar da razumeju kompromis koji moraju da naprave kada se reč o ograničenjima. U odsustvu ova dva koraka, to je samo buka u medijima, samo frustracija u zajednicama, frustracija koja će dugo trajati. “

U nedavnom članku, rumunski stručnjak OEBS-a, Katalin Raju, napisao je da, citiramo, Čini se da je odnos država-crkva namerno ostavljen pod otiskom tenzija, zasnovan na nadzoru i kontroli, kao i prekomernom verbalnom nasilju koje pokazuje da međunarodne obaveze Rumunije na polju verske slobode imaju samo metaforičku vrednost“, kraj citata. Katalin Raju ističe: Posle 1990. godine, kada smo nastavili demokratski život, uključujući versku slobodu, nismo sprovodili javne politike koje bi versku slobodu održavale u statusu osnovnog prava, kao što se to događa na Zapadu. Tenzije su nastale zato što se održava ovo stanje zbunjenosti: verska sloboda u Rumuniji pripisuje se isključivo crkvi. Iako je to u nadležnosti države, jer je uključeno u Ustav, u međunarodne zakone ili ugovore. Država ne razmišlja o verskoj slobodi, ne donosi javne politike, čak ni ne interveniše u javnoj raspravi i sve prepušta crkvi. Zbog toga ponekad ima javnih ispada crkve i ove godine bilo ih je puno! Ljudska prava su područje na kojem godinama gradite nešto dobro i možete sve razbiti jednostavnom izjavom“, rekao je Katalin Raju, predstavnik Rumunije u grupi stručnjaka za verske slobode OEBS-a.