Vakcinisanje dece: obavezno ili opcionalno?
Epidemija se pojavila u kontekstu žestokih debata, koje je izazvao nacrt zakona o obaveznom vakcinisanju, dokument koji je izradjen pre četiri godine. Činjenica da u 9.688 slučajeva oboljenja od malih boginja od otprilike 10.000 bilo je reči o nevakcinisanim osobama je samo snabdevala polemike. Tabore čine većina lekara i predstavnici zdravstvenog sistema, s jedne strane, i deo gradjanskog društva, ali i roditelja koji se suprostavljaju obaveznom vakcinisanju dece, sa druge. Medjutim, «pitanje obaveznosti ne bi bilo ni postavljeno ako ne bi iskrsla zabrinjavajuća situacija odbijanja roditelja da vakcinišu svoju decu», precizirala je lekarka Sandra Aleksiu, podpredsednica Nacionalnog društva za porodičnu medicinu: «Za razliku od drugih vakcina koje su nedostajale u Rumuniji, vakcina protiv malih boginja je bilo. Tako, da iz naših podataka proizilazi da je logično povezati epidemiju za odbijanje vakcinisanja. Čak više, evoluciju ove bolesti možemo objasniti i nepoverenjem roditelja ili pacijenata u opšte u rumunski zdravstveni sistem. U sistemu, u kojem je zabeležen niz grešaka, a koji je sada suočen sa krizom, nisu u datom trenutku postojale vakcine protiv nekih bolesti, što je izazvalo nepoverenje u efikasnost vakcinisanja, nepoverenje koje su snabdevale i kampanije protiv vakcinacije, koje postoje na medjunarodnom nivou, ne samo u Rumuniji.»
Christine Leșcu, 31.01.2018, 16:13
Epidemija se pojavila u kontekstu žestokih debata, koje je izazvao nacrt zakona o obaveznom vakcinisanju, dokument koji je izradjen pre četiri godine. Činjenica da u 9.688 slučajeva oboljenja od malih boginja od otprilike 10.000 bilo je reči o nevakcinisanim osobama je samo snabdevala polemike. Tabore čine većina lekara i predstavnici zdravstvenog sistema, s jedne strane, i deo gradjanskog društva, ali i roditelja koji se suprostavljaju obaveznom vakcinisanju dece, sa druge. Medjutim, «pitanje obaveznosti ne bi bilo ni postavljeno ako ne bi iskrsla zabrinjavajuća situacija odbijanja roditelja da vakcinišu svoju decu», precizirala je lekarka Sandra Aleksiu, podpredsednica Nacionalnog društva za porodičnu medicinu: «Za razliku od drugih vakcina koje su nedostajale u Rumuniji, vakcina protiv malih boginja je bilo. Tako, da iz naših podataka proizilazi da je logično povezati epidemiju za odbijanje vakcinisanja. Čak više, evoluciju ove bolesti možemo objasniti i nepoverenjem roditelja ili pacijenata u opšte u rumunski zdravstveni sistem. U sistemu, u kojem je zabeležen niz grešaka, a koji je sada suočen sa krizom, nisu u datom trenutku postojale vakcine protiv nekih bolesti, što je izazvalo nepoverenje u efikasnost vakcinisanja, nepoverenje koje su snabdevale i kampanije protiv vakcinacije, koje postoje na medjunarodnom nivou, ne samo u Rumuniji.»
Sa druge strane, oni koji podržavaju pravo na odbijanje vakcinisanja insistiraju na slobodi izbora. Ovo je slučaj Asocijacije «Lion Mentor», čija predsednica Irina Thiery objašnjava svoj stav i mišljenje onih koje ona zastupa: «Lion Mentor nije protiv vakcinacije. Živimo u pravnoj državi u kojoj, smatramo mi, vakcinisanje je izbor. Prema tome, poštujemo gradjane koji žele da preuzmu rizike vakcinacije, ali se odlučno i nepovratno protivimo obaveznosti vakcinisanja. Vakcinisanje je medicinski preventivni čin, a ne terapeutski, i mora se realizovati posle lekarskih pregleda, posle genetskih, alergoloških, neuroloških i imunoloških testova. Samo ovi testovi bi mogli preduprediti, u dotičnoj meri, neke neželjene ozbiljne efekte, kao što su alergije, paralizije, iznenadnu smrt ili epileptične napade.»
Svi ovi neželjeni efekti su, inače, opisani u prospektu svake vakcine a njihovo pojavljivanje ili razmere zavise od jednog pacijenta do drugog, precizira lekarka Sandra Aleksiu, podpredsednica Nacionalnog društva za porodičnu medicinu: «Neželjene reakcije koje se najčešće pojavljuju su one minorne i uglavnom su lokalne, kao što su crvenilo kože, umerena groznica ili lokalne erupcije na koži. Ove efekte spominjene su u prospektu, ali postoje i druge ozbiljnije. Medjutim, ovi efekti moraju se izbalansirati sa značajem vakcinisanja i činjenicom da ne možemo preduprediti pojavljivanje drugih bolesti koje ne mogu biti izlečene, već samo predupredjene vakcinom. Jedno dete od 1000 nevakcinisane dece može dobiti zapaljenje mozga, takozvani encefalitis, i može umreti, dok na 1.000.000 vakcinisane dece samo kod jednog deteta može nastupati encefalitis, ali ne postoje smrtni slučajevi posle vakcinacije.»
Upravo ove statističke podatke stavljaju pod znak sumnje osobe koje se izjašnjavaju protiv vakcinisanja. Detalje nam nudi Irina Thiery, predsednica Asocijacije «Lion Mentor»: «Ovi neželjeni efekti mogu se pojaviti u jednom od deset slučajeva ili, u slučaju retkih efekata, u jednom od 100.000 slučajeva. Jedan slučaj na milion slučajeva, kako se kaže u reklamama, nije istina. U Rumuniji lekari nisu obučavani da izveštavaju o slučajevima u kojima se pojavljuju neželjeni efekti. Primera radi, zadnjih godina tri županije nisu izveštavale ni o jednom slučaju neželjenih efekata vakcina, ono što nama se čini da nije realno.»
U slučaju zaraznih bolesti predupredjenje i njihovo nastupanje nije samo individualno pitanje, već i socijalno. Roditelji koji su za vakcinisanje dece priznaju pravo drugih da odluče da li vakcinišu ili ne sopstvenu decu. Neki roditelji kažu da poštuju mišljenja drugih koji ne vakcinišu decu, ali ne mogu se složiti sa ovim izborom, dok svi lekari preporučuju ove vakcine. Ima i roditelja koji misle da i deca imaju prava i kada roditelji greše neko treba da interveniše, u ovom slučaju zakon o vakcinisanju reguliše situaciju.