Usluge zbrinjavanja starih osoba
27,5 odsto Rumuna starijih od 65 godina, to jest otprilike 900.000 osoba, živi u ekstremnom siromaštvu, za razliku od evropskog proseka od 7 odsto. Ali, od ukupnog broja starih osoba pomenute grupe jednoj od petoro potrebne su usluge zbrinjavanja kod kuće, ali samo 0,23 odsto njih raspolaže pomenutom negom. Ovi podaci su malo poznati široj publici i možda, upravo zbog ovog razloga, teško je shvatiti situaciju kada smo suočeni sa njom. Čak više, predstavnici nevladinih organizacija koje nude usluge zbrinjavanja tvrde da, iako je za više od 350.000 osoba iz Rumunije potrebno kućno zbrinjavanje, od budžeta doprinosa za socijalno osiguranje godini i resornog ministarstva 2012. godine plaćene su usluge za kućno zbrinjavanje za samo 29.306 osoba. U ovim uslovima, nevladine organizacije ujedinile su snage da bi sve više nadoknadile odsustvo fondova od strane vlade. Izvršna direktorka Konfederacije Karitas Rumunija, Dojna Krangašu, precizira: Karitas Rumunija je pre dve godine počeo realizaciju platforme nevladinih organizacija koje nude socijalne i medicinske usluge starim osobama. U rekordnom periodu uspeli smo da zajedno okupimo 57 nevladinih organizacija iz raznih rumunskih županija koje su se pridružile ovoj mreži. 81 odsto organizacija članica SeniorNet” najavljuju stalan porast zahteva za kućno zbrinjavanje. Na žalost, ne može se odoleti svim zahtevima, zato što ima nekoliko problema kada je reč o pružanju socijalnih usluga u Rumuniji.”
Christine Leșcu, 22.04.2015, 12:27
Za eliminisanje ovih problema potrebna je realizacija mape potreba starih osoba da bi se tačno videlo koje su njihove potrebe i kakve prirode i u kojim regionima zemlje treba hitno intervenisati. Zavisno od ovih potreba, nevladine organizacije nude, uglavnom, psihološko savetovanje, socijalnu asistenciju, podršku starim osobama pri obavljanju raznih kućnih poslova. Mnogi problemi izazvani su siromaštvom, ali i samoćom. Pred mikrofonom je ponovo Dojna Krangašu: U glavnom, reč je o starim osobama koje žive same zato što nemaju više rodbinu ili o starcima koji su usled bolesti izgubili nezavisnost i postali nesposobni da sami reše svakodnevne poslove. Istovremeno, usled visokog stepena migracije mladjeg stanovništva, konstatovali smo da u seoskoj sredini žive pretežno stare osobe koje, su lišene podrške rodbine i lokalnih vlasti.”
Sa druge strane, mnogi penzioneri su sami stvorili strukture medjupomoći. Jedan primer u tom smislu je Dom medjusobne pomoći penzionera OMENIA. Sa 1.400.000 članova na nacionalnom nivou ova institucija je finansijski podržana doprinosima članova, sponzorstvom i minimalnom trgovinskom aktivnošću čijim profitom raspolažu, takodje, penzioneri. U jednoj od najsiromašnijioj bukureštanskoj zoni nalazi se jedno od sedišta pomenutog Doma penzionera, u kojem funkcionišu mala prodavnica i ateljei obučara i krojača, frizerski salon, apoteka, lekarska ordinacija i šalter za pozajmice. Sve usluge imaju pristupačne cene, bez trgovinskog dodatka. Predsednik Nacionalne federacije Domova medjusobne pomoći za penzionere, George Kioaru, rekao nam je koji je doprinos penzionera da bi imali pristup ovim uslugama: Doprinos pripada penzionerima, kojima, u trenutku povlačenja vraćen je sav novac. Sem provizije, postoji običan mesečni doprinos od 65 evrocenta, a 70 odsto ovog novca namenjen je u glavnom naknadi troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti. Provizija zavisi od iznosa penzije, ali na početku svaki član doprinosi sa otprilike 4,50 evra i vremenom svaki penzioner može uzeti pozajmicu tri puta veću od nivoa sopstvene provizije. Kamate se kreću sa 1 do 14 odsto.”
Bilo koja pomoć je dobrodošla, jer u Rumuniji ima 1.300.000 penzionera, sa penzijama nižim od 100 evra. Iako su prodavnice, ateljei i medicinske ordinacije namenjene osobama koje se mogu kretati, naša organizacija mislila je i na nepokretne starce i pokrenula programe za njih, rekao je George Kioaru: Nepokretnim penzionerima šaljemo redovno porodični lekar. Ali kada im je potrebno i stomatologa ili medicinsku sestru.”
U ovom trenutku, vlada radi na nacionalnoj strategiji koja se odnosi na zaštitu starih osoba, rekla nam je Dojna Krangašu: Strategija se nalazi sada na javnoj debati koju je početkom godine pokrenulo Ministarstvo rada i socijalne zaštite. Glavna tema debate je Nacionalna strategija za promovisanje aktivnog starenja, a mi pozdravljamo ovu inicijativu, iako smo konstatovali da ima i nekih rupica.”
Do usvajanja pomenute strategije, nevladine organizacije traže nezavisne izvore finansiranja ili će upotrebiti evropske fondove za period 2014-2020.
