Upravljanje slučajevima HIV-a/ AIDS-a u Rumuniji
HIV/AIDS infekcija predstavlja i dalje zdravstveni problem u celom svetu, nakon što je na globalnom nivou zbog nje već umrlo više miliona ljudi. Iako su zabeleženi značajni pomaci, nije još otkriven tretman koji da leči ovu bolest. Na svetskom nivou, u 2018. godini 37 miliona ljudi je bilo inficirano HIV-om, a u Rumuniji 16.000. Svake godine pojavljuje se otprilike 700 novih slučajeva HIV-a, ali pola njih je prekasno diagnosticirano, to jest u naprednim etapama infekcije. Medjutim, životni vek ovih bolesnika se produžio od kada su primenjeni nacionalni programi lečenja. Posredstvom Nacionalnog programa HIV/AIDS, Rumunija raspolaže antiretroviralnim (ARV) lekovima, koji predupredjuju infekciju novih ćelija HIV-om, ali potrebni su programi prevencije za vaspitanje vulnerabilnih grupa i defavorizovanih zajednica. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Horaciju Moldovan, precizira: “Naš cilj je da Rumunija bude i dalje zemlja sa niskim rizikom inficiranja HIV-om/AIDS-om, te naše ministarstvo primenjuje nacionalni program u tom smislu, koji je pokrenut 1985. godine. Budžet ovog programa je 2018. iznosio nešto više od 63 miliona evra, a 2019. povećan je na otprilike 68 miliona, što predstavlja povećanje za 9%. Iako je ovo povećanje malo, u ovom trenutku brinemo o otprilike 13.000 pacijenata inficiranih HIV-om/AIDS-om. Umedjuvremenu, Ministarstvo zdravlja izradilo je Nacionalni Strateški Plan za nadzor, kontrolu i prevenciju inficiranja HIV-om/AIDS-m za period 2019-2021. Izrada dokumenta je završena, ali do sada nije odobren i primenjen.“
România Internațional, 22.01.2020, 12:02
Na žalost, stigmatizacija i diskriminacija osoba inficiranih HIV-om/AIDS-om teže su podnošljive od same bolesti, kažu pacijenti. Zbog ovog razloga, bolesnici kriju svoju bolest što vodi do njenog proširenja. Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja, Horaciju Moldovan, ističe: “Ja, kao hirurg, sam bio često u situaciji da operišem inificirane pacijente. Teže od ovih hirurških poduhvata bilo je da primetim dotičan nivo otpora mojih kolega da učestvuju u procesu zbrinjavanja o ovim slučajevima. Nije dovoljno da hirurg prihvati da operiše inficiranog pacijenta, potrebno je da ga institucija prihvati, jer tehnološki lanac je mnogo širiji. Ljudi i insitucije boje se ovih pacijenata, ali mi na nivou Ministarstva zdravlja želimo da smanjimo broj ovih situacija, kako bi svi inificirani pacijenti raspolagali hirurškim tretmanom.“
Drugi problem predstavljaju diskontinuiteti u snabdevanju lekovima. Rumunija samo delimično ispunjava ciljeve pristupa antiretroviralnoj terapiji, odnosno 67 odsto pacijenata dobija specifičan tretman i 54 odsto nalazi se u fazi virusne supresije. Profesor doktor Adrijan Streinu Čerčel, menadžer Nacionalnog Instituta za prenosive bolesti u Bukureštu, precizira: “Danas, pacijent inficiran HIV-om nalazi se u sasvim drugoj situaciji nego pacijenti u 1985. godini. Uzima dnevno jednu tabletu koja sadrži 3 ili 4 supstance i ima sasvim normalan život. Naravno da se tokom života mogu pojaviti razne stvari i situacije, ali ne vezane za HIV. HIV ne nestaje odjednom, i ne nestaje zbog nas, jer ne umemo da se štitimo, te preuzimamo rizik. Rumunija je raspolagala i raspolaže i dalje izuzetno dobrim programom, uključujući i podršku za pacijente.“
Pacijenti inficirani HIV-om/AIDS-om u Rumuniji mogli bi da od ove godine prime lekove kod kuće. Lekari kažu da je ova mera veoma korisna, posebno za aktivne bolesnike koji rade, jer je trebalo da mesečno idu u bolnicu da bi uzeli lekove. Čak viŠe, program HIV/AIDS je veoma dobro monitorizovan u Rumuniji i tačno se zna gde stanuju osobe inficirane HIV-om ili ako menjaju adresu, dakle može se realizovati zonalna raspodela lekova, dodao je profesor doktor Adrijan Streinu Čerčel: “Trend u Rumuniji je veoma dobar: opao je broj infekcija i konstantno opada. Registrovani pacijenti su dobro monitorizovani i upućeni u regionalne centre. Rumunija je jedina zemlja u Evropskoj uniji koja registruje svakog pacijenta, i, prema tome, svakog trenutka imamo jasnu sliku situacije. Svi trendovi su u 2018. bili u opadanju, imamo još probleme sa onim trudnicama koje odbijaju testove za fetus, te imamo registar za norodjenčad čije su majke seropozitivne da bismo ih nadgledali.“
Stručnjaci ocenjuju da u 2020., na globalnom nivou, biće otprilike 500.000 slučajeva inficiranja HIV-om, a u 2030. godini 200.000.
