Umetnost i komunitarni duh u 2016. godini
Namena gradjanskih projekata je u 2016. bila da ljude približe umetnosti i, time drugim ljudima. Neke projekte je inicirala nevladina organizacija Home Made Kultura, koja se zadnjih godina posvetila postavljanju pozorišnih predstava u nekonvencionalnim prostorima, kao što bi stanovi, na primer. Prošle jeseni, stan je zamenjen stepeništem gde je postavljeno sedam dogadjaja, koji su izabrani zajedno sa stanarima. Projekat Igramo na otvorenom stepeništu bio je, sa svoje strane, deo većeg projekta Generator, čiji je cilj podsticanje gradjana da predlože aktivnosti koje odgovaraju njihovim svakodnevnim potrebama za socijalizacijom. Posle više pokušaja, inicijatori projekta Igramo na otvorenom stepeništu su u jednoj bukureštanskoj stambenoj zgradi našli stanare raspoložene da podrže ovu inicijativu. Kristina Epure, članica nevladine asocijacije Home Made Kultura, precizira: Ovi ljudi su od početka bili veoma otvoreni, jer mnogi nisu nam otvorili vrata. A oni koji su prihvatili da govore sa nama bili su veoma uzdržani, jer, u glavnom, ljudi se boje noviteta. Sa druge strane, stepenište u stambenim zgradama je neka vrsta ničijeg prostora, a istovremeno, i svačijeg prostora.
Christine Leșcu, 04.01.2017, 12:43
Polako je stepenište postalo prostor svih stanara, na kojem su postavljene pozorišne i operske predstave, održani besplatni ateljei- škole crtanja i origamija, uz malu užinu koju su doneli stanari. Na taj način, ojačan je duh zajedništva i ljudi su saznali da uz pomoć malih resursi mogu zajedno provesti lepe trenutke. Kristina Epure, članica nevladine asocijacije Home Made Kultura, kaže: Žan-Lorin Sterijan, koji je osnovao našu asocijaciju, ima široku viziju i dobro poznaje umetničke sredine u Rumuniji. On je predložio ljude koji izradjuju projekte sa društvenim i vaspitnim karakterom. Mi smo želeli da tematika predstava bude zanimljiva kako za decu, tako i za starije stanare. I primetili smo da je naša inicijativa imala pozitivne efekte, te kad ljudi prolaze stepeništem stambene zgrade sećaju se naših predstava, koje vidjaju kao alternativu za televizor ili računar.
Komunitarni duh može biti podstican i arhitektonskim projektima, kojima se bavi mali tim arhitekata, vlasnici StudijaBasar. 2016. godine oni su nastavili saradnju sa Metropolitanskom bibliotekom u Bukureštu, jer, po njihovom mišljenju, javne biblioteke mogu doprineti razvoju duha zajedništva. Član Studija Basar, Aleks Aksinte precizira: Ja mislim da je gubljenje duha zajedništva posledica perioda koji je usledio tranziciji. I mi, u svojstvu arhitekata, mislili smo da se to hitno mora popraviti. Specifičnim sredstvima i arhitekti moraju doprineti oživljavanju duha zajedništva.
Prošlog leta, arhitekti Studija Basar su zajedno sa studentima arhitekture i sociologije uredili fasadu filjale metropolitanske biblioteke, koja se nalazi na jednom od prepunim bulevarima Bukurešta i učestvovali u radovima za ponovno otvaranje druge filjale u jednoj bukureštanskoj četvrti. Oni su vodili računa od predloga stanovnika, rekao nam Aleks Aksinte, član Studija Basar: Razgovarali smo sa korisnicima bibilioteke, sa osobljem i sa stručnjacima i složili smo se da je potrebno više prostora za specifićne aktivnosti. Socijalizacija posredstvom kulturne potrošnje je ogromna potreba stanovnika svih bukureštanskih četvrti, koji su za našu anketu priznali da poznanike sretnu u supermarketima.
Javne biblioteke mogu biti gorivo komunitarnog duha, ali nisu više samo prostor za čitanje. Direktorka Metropolitanske biblioteke, Anka Rapeanu, rekla nam je da u sve 33 filjale u Bukureštu, sem lektira, organizuju se besplatni ateljei i kursevi. Čak više, prošlog leta su se sve aktivnosti odvijale i u Karavnu priča, to jest dvobojna prikolica koja se u parkovima i drugim mestima lako može transformisati u prostor za razne kulturne aktivnosti. Svi ovi napori imaju za cilj da dokažu da je biblioteka javni prostor, koja će 2017. godine postati vidljivija.
