Umetničko vaspitanje u školi
15. septembra svake godine, po tradiciji, posle dvomesečnog letnjeg raspusta, počinje preduniverzitetska školska godina. Za otprilike 3,2 miliona dece i učenika ova školska godina imala je nekoliko manje ili više prijatnih iznenadjenja. Djaci prvog i drugog razreda neće, dotičan period, imati udžbenike, zbog odluke Nacionalnog saveta za rešavanje tužbi koji je, usled zahteva nekih izdavaćkih kuća, naredio obnavljanje tendera za realizaciju digitalnih i štampanih udžbenika. Istovremeno, počev sa ovom školskom godinom uvodjeni su novi predmeti, kao što je opcionalni čas iz arhitekture ili istorije džeza. Drugo iznenadjenje priredio je Muzički program Rumunske radiodifuzije, koji je zajedno sa Ministarstvom nacionalnog obrazovanja potpisao protokol o saradnji, u skladu sa kojim projekat Saslušaj 5 minuta klasične muzike” postaje nacionalni obavezni predmet u školama, počev od ove godine. Šta pretpostavlja ovaj projekat, rekla nam je Kristina Komandašu, glavni urednik Muzičkog programa Rumunskog radija: Inicijativa je pokrenuta 2010. godine, kada je muzički program Rumunskog radija počeo da priprema projekat. Medjutim, do sada on je primenjen samo u javnim prostorima, kao što su molovi, hipermarketi ili sedišta firmi, gde se obično ne sluša klasična muzika. No, naš glavni cilj je bio da mladima u Rumuniji omogućimo pristup ovoj vrsti muzike.”
Christine Leșcu, 24.09.2014, 12:39
15. septembra svake godine, po tradiciji, posle dvomesečnog letnjeg raspusta, počinje preduniverzitetska školska godina. Za otprilike 3,2 miliona dece i učenika ova školska godina imala je nekoliko manje ili više prijatnih iznenadjenja. Djaci prvog i drugog razreda neće, dotičan period, imati udžbenike, zbog odluke Nacionalnog saveta za rešavanje tužbi koji je, usled zahteva nekih izdavaćkih kuća, naredio obnavljanje tendera za realizaciju digitalnih i štampanih udžbenika. Istovremeno, počev sa ovom školskom godinom uvodjeni su novi predmeti, kao što je opcionalni čas iz arhitekture ili istorije džeza. Drugo iznenadjenje priredio je Muzički program Rumunske radiodifuzije, koji je zajedno sa Ministarstvom nacionalnog obrazovanja potpisao protokol o saradnji, u skladu sa kojim projekat Saslušaj 5 minuta klasične muzike” postaje nacionalni obavezni predmet u školama, počev od ove godine. Šta pretpostavlja ovaj projekat, rekla nam je Kristina Komandašu, glavni urednik Muzičkog programa Rumunskog radija: Inicijativa je pokrenuta 2010. godine, kada je muzički program Rumunskog radija počeo da priprema projekat. Medjutim, do sada on je primenjen samo u javnim prostorima, kao što su molovi, hipermarketi ili sedišta firmi, gde se obično ne sluša klasična muzika. No, naš glavni cilj je bio da mladima u Rumuniji omogućimo pristup ovoj vrsti muzike.”
Zahvaljujući partnerstvu sa Ministarstvom Nacionalnog obrazovanja, audio snimci sa pet minuta klasične muzike biće dostupni, preko interneta, svim školama Rumunije, i moćiće da budu upotrebljeni i za vreme drugih časova. Kristina Komandašu precizira: Ova muzička dela postaju didaktički materijali za časove iz muzike, ali mogu biti korišćena i za druge predmete. Posredstvom centralizovanog sistema, mi šaljemo županijskim stručnim inspektorima pomenute audio snimke, a oni ih šalju svakoj školi, i, na taj način, sigurni smo da se projekat primeni na nacionalnom nivou. Ovo je jedinstveni muzički paket, u smislu da isto 31 muzičko delo će se od 1. oktobra emitovati u svim školama Rumunije i na javnim prostorima. Ova dela predstavljaju sve značajne muzičke žanrove, od barokne do moderne muzike, i jesu dela koja obično nazivamo hitovima” klasične muzike.”
Ne samo muzika, već i druge umetničke oblasti mogu biti korišćene kreativno za vreme običnih školskih časova. Detalje nam nudi Mihaj Jakob, istraživač u okviru Instituta za nauke i obrazovanje: Razne umetnosti mogu biti korišćene i za vreme časova iz istorije ili tehnologije, jer stimulišu decu. Časovi postaju dinamični i učenici mogu, na prijatan način, učiti više stvari.”
Umetnost se može koristiti, na primer, i da bi se deci pomagalo da razviju razne socijalne veštine i prebrode dotične emocionalne blokade, kako je konstatovao Mihaj Jakob koji je učestvovao u primeni projekata za defavorizovanu decu: Radio sam sa umetnicima u zajednicama defavorizane dece. Onakve projekte primenili smo u raznim županijama Rumunije. Ovog leta organizovali smo i dečiji kamp za slikanje ikona i još jednom konstatovali da umetnost je veoma snažan instrument koji podstiče dečiju energiju, koja, medjutim, treba da bude usmerena ka kreativnim aktivnostima.”
Bez obzira na mesto u kojem se stekne umetničko obrazovanje, efekat je utoliko veći, ukoliko je učešće dece i učenika aktivnije. Umetničko iskustvo ima najveći efekat onda kada učenici direktno učestvuju u umetničkim aktivnostima, odnosno kada uče da sviraju neki instrument, uče da plešu ili igraju u jednoj predstavi. U ovom trenutku, bukureštanski Institut za Nauke i obrazovanje napravlja studiju da bi prikupio tačne podatke o ulozi umetnosti u školi, o mišljenju učenika, roditelja i profesora o ovom projektu.