Suzbijanje rasipanja hrane
U uslovima u kojma hrana je nedovoljna u raznim zonama sukoba širom sveta, u drugim delovima planete hrana se izbacuje. Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO) koja funkcioniše u okviru OUN-a, na svetskom nivou se rasipa trećina prehrambenih proizvoda, što znači tri puta više hrane koja je potrebna za sve stanovnike planete. U Evropskoj uniji količina hrane koja se rasipa je veća od 89 miliona tona, od kojih 2,5% u Rumuniji. Ovi podatci su prisutni u statistikama Organizacije za hranu i poljoprivredu za period 2006- 2012. Od tada, u Rumuniji nije više realizovana nijedna studija o rasipanju hrane. Pomenuta studija realizovana je na bazi procena Evropske komisije, polazeći od situacije u nordijskim zemljama. Čak i u ovim uslovima, situacija je zabrinjavajuća: najveće rasipanje hrane zabeleženo je na nivou domaćinstava- odnosno 49%, na nivou prehrambrene industrije 37%, maloprodaje 7%, u turističko-ugostiteljskom sektoru 5% i u poljoprivredi 2%. Šta treba da se radi? 2013. godine, na nivou ministrarstva poljoprivrede formirana je radna grupa čija je namena izrada Nacionalne strategije za suzbijanje rasipanja hrane. Paralelno, pokrenute su i neke parlamentarne inicijative, a Senat Rumunije usvojio je jednu od njih krajem prošle godine. Kosmin Zaharija, urednik elektronske publikacije za okolnu sredinu Green Report, izjavio nam je sledeće: Postojale su dve zakonodavne inicijative koje su pokrenule Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR) i Nacionalna liberalna stranka (PNL). Usvojena inicijativa obavezuje hipermarkete da doniraju jednoj nevladinoj organizaciji hranu kojoj se približava datum isteka roka trajanja. Za supermarkete ovo podrazumeva visoke troškove, odnosno transport i skladištenje.
Christine Leșcu, 17.02.2016, 14:24
U uslovima u kojma hrana je nedovoljna u raznim zonama sukoba širom sveta, u drugim delovima planete hrana se izbacuje. Prema Organizaciji za hranu i poljoprivredu (FAO) koja funkcioniše u okviru OUN-a, na svetskom nivou se rasipa trećina prehrambenih proizvoda, što znači tri puta više hrane koja je potrebna za sve stanovnike planete. U Evropskoj uniji količina hrane koja se rasipa je veća od 89 miliona tona, od kojih 2,5% u Rumuniji. Ovi podatci su prisutni u statistikama Organizacije za hranu i poljoprivredu za period 2006- 2012. Od tada, u Rumuniji nije više realizovana nijedna studija o rasipanju hrane. Pomenuta studija realizovana je na bazi procena Evropske komisije, polazeći od situacije u nordijskim zemljama. Čak i u ovim uslovima, situacija je zabrinjavajuća: najveće rasipanje hrane zabeleženo je na nivou domaćinstava- odnosno 49%, na nivou prehrambrene industrije 37%, maloprodaje 7%, u turističko-ugostiteljskom sektoru 5% i u poljoprivredi 2%. Šta treba da se radi? 2013. godine, na nivou ministrarstva poljoprivrede formirana je radna grupa čija je namena izrada Nacionalne strategije za suzbijanje rasipanja hrane. Paralelno, pokrenute su i neke parlamentarne inicijative, a Senat Rumunije usvojio je jednu od njih krajem prošle godine. Kosmin Zaharija, urednik elektronske publikacije za okolnu sredinu Green Report, izjavio nam je sledeće: Postojale su dve zakonodavne inicijative koje su pokrenule Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR) i Nacionalna liberalna stranka (PNL). Usvojena inicijativa obavezuje hipermarkete da doniraju jednoj nevladinoj organizaciji hranu kojoj se približava datum isteka roka trajanja. Za supermarkete ovo podrazumeva visoke troškove, odnosno transport i skladištenje.
Do konačne izrade zakonodavne mere, privatni sektor i humanitarne organizacije imaju zadatak da suzbiju rasipanje hrane kako umeju i znaju. Primer u tom smislu je socijalna radnja SOMARO, koja prodaje siromašnim osobama prehrembene i neprehrambene proizvode sa niskom cenom. Radnjom upravlja Simon Suitner, austrijski državljanin koji se preselio u Rumuniju pre 6 godina: Mi prikupljamo proizvode sopstvenim kolima i prodajemo ih u specijalnim prodavnicama u Bukureštu i Sibijuu. Otprilike 950 porodica raspolaže ovim proizvodima, a u dotične prodavnice mogu ući samo na bazi legitimacije koe izdaje Uprava za sociijalnu asistenciju u pomenuta dva grada. Proizvodi su prodati sa popustom od 80%- 90%. Naše mušterije, koje predstavljaju socijalne slučajeve, imaju maksimalne prihode do 110 evra mesečno. Ova je legalna granica, ali mnoge mušterije žive ispod ove granice. Medju njima su porodice koje imaju jednog člana sa hendikepom, sa hroničnim bolestima ili puno dece.
Proizvodi za pomenute socijalne kategorije, koji bi bili bačeni u djubre, stignu u socijalnu radnju SOMARO usled saradnje sa proizvodjačima i distributerima. Detalje nam nudi Simon Suitner: Na žalost, sa maloprodajnim preduzećima teško je razgovarati o rasipanju hrane. U Austriji, na primer, direktori socijalnih radnji ocenjuju da, ako imaju prehrambeni proizvod koji se ne prodaje, nije moralno da ga bace, u uslovima u kojima mnogi ljudi nemaju mogućnost da kupe hranu. Na žalost, u Rumuniji, ovo mišljenje nije rasprostranjeno.
U Rumuniji postoji normativni akt prema kojem ekonomski subjekti mogu raspolagati smanjenjem poreza za 20%, ako sponzorišu humanitarne organizacije. Umedjuvremenu, Rumuni bacaju u djubre 25% kuvane hrane, 21% hleba i pekarskih proizvoda, 19% povrća i 16% voća. Razlozi ovog rasipanja je brzo degradiranje hrane- 26%, pogrešno procenjivanje količine potrebnih namirnica- 21%, ali i eksces kupovine- 14%. No, za sada, vaspitanje ostaje način suzbijanja rasipanja hrane, iako to nije dovoljno smatra novinar Kosmin Zaharija: Trebalo bi da stanovništvo bude vaspitano i u domenu etiketiranja proizvoda, odnosno da znaju da neke proizvode mogu upotrebiti i nekoliko dana posle isteka roka trajanja. Ali to nije dovoljno, ako stanovništvo nema sredstva ili potrebnu infrastrukturu za suzbijanje rasipanja hrane. Dešava se isto kao u slučaju otpada.
Nedavno su se nevladinoj inicijativi za zaustavljanje rasipanja hrane pridružili i čuveni kuvari, koji, sopstvenim primerom pokazivaju ljudima kako da se hrane bez da izbace prehrambene proizvode.