Studije o imigrantima u Rumuniji
Prema nedavnom izveštaju, koji je realizovala Rumunska asocijacija za promovisanje zdravlja, zajedno sa Rumunskim akademskim društvom i Nacionalnim Savetom za suzbijanje diskriminacije, imigranti iz Rumunije ne smatraju pitanje diskriminacije preprekom u raznim društvenim kontekstima. Birokratija, poteškoće u komunikaciji i nezakonitosti vezane za ugovore o unajmljivanju stanova i radu bili bi glavni problemi sa kojima se suočavaju imigranti u našoj zemlji. Izveštaj je izradjen u okviru projekta Diskriminacija imigranata u oblasti gradjanskih prava i ima za cilj promovisanje prava čoveka i suzbijanje efekata diskriminacije i netolerantnosti prema imigrantima. Prema Generalnom inspektoratu za imigraciju, u Rumuniji boravi legalno 59.200 stranaca, većina njih zbog porodičnih razloga. Otprilike 12.000 stranih osoba došlo je u našu zemlju na studije, a kao radnici oko 5.800 lica. Sem njih postoji još jedna kategorija, odnosno 2.500 osoba koje uživaju neki oblik medjunarodne zaštite. U okviru studije analiziran je način na koji imigranti imaju pristup obrazovanju, stanovima, zdravstvenim uslugama i radu. U svakoj od ovih oblasti postoji niz prepreka na putu integracije.
România Internațional, 23.12.2015, 15:44
U slučaju unajmljivanja stana od strane stranaca postoji neka vrsta diskriminacije, rekla nam je Adrijana Jordake, predstavnica Rumunskog akademskog društva: Primetili smo dotičnu strukturnu diskriminaciju, jer su nam brojni stranci rekli da rumunski vlasnici stanova ne žele da sklapaju ugovore o iznajmljivanju koji treba da upisivaju u Registar za poreske obveznike, u uslovima u kojima strancima su potrebni ovi legalni oblici za produženje boravišne vize. Drugi problem je velika kirija za stan, a stranci misle da vlasnici traže od njih veću kiriju, jer misle da imaju više novca. U glavnom, odnosi stranaca sa vlasnicima stanova u Rumuniji su pozitivni, iako ponekad postoje i neki oblici ksenofobije, u smislu da pojedini vlasnici nisu želeli da iznajme stan strancima poreklom iz Afrike i sa Srednjeg Istoka. Drugi problem je nedostatak usluga savetovanja za strane studente koji dolaze u Rumuniju, koji ne znaju jezik i kojima ponekad je veoma teško da nadju stan. Iako raspolažu stipendijom od strane rumunske države, ona im, medjutim, ne obezbedjuje i kuću.
Obrazovanje je druga značajna oblast za odredjivanje budućih opcija stranaca. U visokoobrazovnom sistemu, studenti van Evropske unije suočavaju se sa raznim oblicima institucionalne diskriminacije, od dodatnih taksi do nedostatka povlastica, kao što je besplatan javni prevoz. Adrijana Jordake precizira: Postoje i zadovoljni studenti, ali se većina stranih studenata žalila zbog kvaliteta programa. U glavnom, oni kažu da profesori nisu zainteresovani da rade više i da u pojedinim slučajevima administrativno osoblje univerziteta ne poznaje neki strani jezik. Neki strani studenti nisu bili zadovoljni kursevima rumunskog jezika, a mnogi su istakli da u univerzitetskoj sredini postoje pojave kao što su korupcija i mito.
Kada je reč o pristupu imigranata zdravstvenim uslugama, ovde postoji manje diskrimancije. Nedostaju, medjutim, informacije na engleskom jeziku i postoje poteškoce u komunikaciji zbog interakcije raznih kultura i birokratije u sistemu. Koordinatorka projekta Diskriminacija imigranata u oblasti gradjanskih prava Lučijana Lazaresku, nudi nam detalje: Na mito u zdravstvenom sistemu odnosili su veoma mnogi stranci. 6 od 30 ispitanika je reklo da su dali mito da bi raspolagali boljim zdravstvenim uslugama. Drugi problem je dodeljivanje Jedinstvenog matičnog broja strancima od strane Generalnog Inspektorata za imigraciju, u trenutku u kojem strana osoba dobija boravišnu dozvolu. U periodu izmedju podnošenja isprava i dobijanja boravišne dozvole, stranac nema jedinstveni matični broj.
U istom se izveštaju ističe da imigranti koji dolaze u Rumuniji za rad su medju najvulnerabilnijim osobama, jer ako podnose ostavku i u roku od 60 dana ne nadju novo radno mesto mogu biti proterani iz zemlje. Andra Panait, predstavnica Rumunske asocijacije za promovisanje zdravlja, predstavila nam je nekoliko rezultata istraživanja o radu: Primetili smo da nisu sklopljeni radni ugovori ili oni sklopljeni nisu sadržali efektivan broj časova rada, ili plata je bila mnogo manja. Istovremeno, prekovremeni rad nije bio na vreme plaćen ili nikako plaćen. Većina osoba se osećala diskriminiranom, zbog nacionalne pripadnosti ili zbog vidljivih fizičkih poremećaja. “
