Slobodno vreme Rumuna i njihove omiljene aktivnosti (23.09.2020)

Pandemija Kovida-19 dramatično je prekomponovala društvo. Restriktvine mere koje su preduzele sve zemlje ponovo su uspostavile naše postojanje u novoj paradigmi. Internet je zbližio naše živote i istopio razdaljine, a vlade su globalizovale masku. Loš deo je izolacija i osećaj otudjivanja. Dobar deo je više slobodnog vremena. Otkrili smo da možemo ići na posao u dnevnu sobu i tako uštedimo tri sata dnevno. Ali nije bilo tako za sve nas. Prema sociološkoj studiji, samo 3 od 10 Rumuna smatra da su imala više vremena nego pre pandemije, dok 4 od 10 osećaju potrebu da više spava. Koristićemo ovu studiju kao izgovor da analiziramo kako kriza takve veličine utiče na kvalitet spavanja. U kontekstu prilično dugog karantina, mnogi od nas bi rekli da imamo dovoljno vremena da se posvetimo snu, ali stvarnost je drugačija. Pandemija je na videlo dana iznela probleme koje mnogi od nas nisu znali da imaju i izvadila na površinu atavična, primitivna ponašanja. Psiholog Danijela Jonesku objašnjava: TRACK: Najveći strah čoveka je strah od nepoznatog, a pandemija ima mnogo nepoznanica. Ima malo informacija, često kontradiktorne i preteće, osećaj samopouzdanja je ozbiljno narušen, pojavljuju se strah i krivica i ponašanja tipa bori se ili beži“. Jednostavno kijanje automatski pokreće pitanje šta ako …?“, u umu onoga koji je kihnuo, ali i onih oko njega. Naš mozak ne može da podnese neizvesnost. Kada nema sve informacije, mozak ih dodaje, čak i iskrivljujući objektivnu stvarnost, tako da nastaje koherentan scenario, na osnovu kojeg on treba dejstvovati da bi se povratila kontrola. Zbog toga se često nalazimo u sasvim prirodnim situacijama, koje tumačimo u kontekstu koji doživljavamo kao opasan, sa neprimerenim, preteranim, ponekad aberantnim reakcijama “.

Luiza Moldovan, 23.09.2020, 10:36

Pandemija Kovida-19 dramatično je prekomponovala društvo. Restriktvine mere koje su preduzele sve zemlje ponovo su uspostavile naše postojanje u novoj paradigmi. Internet je zbližio naše živote i istopio razdaljine, a vlade su globalizovale masku. Loš deo je izolacija i osećaj otudjivanja. Dobar deo je više slobodnog vremena. Otkrili smo da možemo ići na posao u dnevnu sobu i tako uštedimo tri sata dnevno. Ali nije bilo tako za sve nas. Prema sociološkoj studiji, samo 3 od 10 Rumuna smatra da su imala više vremena nego pre pandemije, dok 4 od 10 osećaju potrebu da više spava. Koristićemo ovu studiju kao izgovor da analiziramo kako kriza takve veličine utiče na kvalitet spavanja. U kontekstu prilično dugog karantina, mnogi od nas bi rekli da imamo dovoljno vremena da se posvetimo snu, ali stvarnost je drugačija. Pandemija je na videlo dana iznela probleme koje mnogi od nas nisu znali da imaju i izvadila na površinu atavična, primitivna ponašanja. Psiholog Danijela Jonesku objašnjava: TRACK: Najveći strah čoveka je strah od nepoznatog, a pandemija ima mnogo nepoznanica. Ima malo informacija, često kontradiktorne i preteće, osećaj samopouzdanja je ozbiljno narušen, pojavljuju se strah i krivica i ponašanja tipa bori se ili beži“. Jednostavno kijanje automatski pokreće pitanje šta ako …?“, u umu onoga koji je kihnuo, ali i onih oko njega. Naš mozak ne može da podnese neizvesnost. Kada nema sve informacije, mozak ih dodaje, čak i iskrivljujući objektivnu stvarnost, tako da nastaje koherentan scenario, na osnovu kojeg on treba dejstvovati da bi se povratila kontrola. Zbog toga se često nalazimo u sasvim prirodnim situacijama, koje tumačimo u kontekstu koji doživljavamo kao opasan, sa neprimerenim, preteranim, ponekad aberantnim reakcijama “.

Sada uzmimo ovaj trend i stavimo ga u kontekst karantina kakav je bio ovog proleća. Rezultat je da izolacija i mere koje nameće društveno distanciranje imaju ogromne efekte po ljude, a loš kvalitet sna prvi je simptom da nešto nije u redu. Sociolog Dželu Duminika objašnjava: Lišavanje sna se javlja u mnogim kontekstima, kao što kažu svi stručnjaci. Sasvim moguće je da u kriznom kontekstu napetost koje telo oseća deluje na različite načine, čak i činjenicom da više ne možete da spavate. Nedostatak odmora mozga i tela takodje dovodi do prenapetosti. To je začarani krug: napetost izaziva nedostatak sna, nedostatak sna stvara napetost. Ovaj period kovida doneo je napetost. Naročito u prvom delu perioda. Ovu napetost su izazvale sve poruke koje su nam stigle iz društva, poput smrt je bliža nego što mislite“, moguće je da će se nešto dogoditi vama i vašim najdražima“, ali i ideja izolacije. Izolacija je faktor na koji nismo navikli i čitav naš život je preokrenut. A onda ljudsko ponašanje, kaže sociologija, mnogo zavisi od konteksta i situacije. Situacija u kojoj smo se nalazili bila je ona na koju nismo bili naviknuti. A onda je, logično, napetost bila velika i materijalizovala se lišavanjem sna “.

Karantin nije nas mnogo branio, jer društvena životinja koja je čovek reagovala je depresijom i anksioznošću, što slabi imuni sistem. Psiholog Danijela Jonesku precizira: Genetski smo programirani da živimo u zajednicama. Gradimo svoju mentalnu ravnotežu i evoluiramo interakcijom, tako da ne može biti reči o društvenom distanciranju. Što ste više fizički, socijalno i mentalno povezani sa drugima, vaše fizičko i psihičko zdravlje je bolje. Izolacija može dovesti do hroničnog umora. Mogu se pojaviti panični napadi, osećaj tuge, bespomoći, zloupotreba alkohola i droge i čak i samoubilačke misli. Fizička udaljenost ne donosi koristi ni mentalnoj ravnoteži. Potrebna nam je blizina, fizički dodir, koji nam daju samopouzdanje, sigurnost. To je prvi jezik koji učimo kada se rodimo. Najdirektniji i najpotpuniji jezik koji ne može zameniti bilo koji oblik verbalne ili pisane komunikacije. Dodir brzo i tačno prenosi mnogo širi spektar osećanja i iskustava od izraza lica ili gestova. Udaljenost bilo koje vrste dovodi do povećane agresije, povredjivanja i samopovrededjvanja. Stvara aberantna ponašanja i doprinosi nastanku depresije, a medju efekte depresije spada i smanjeni imunitet. Ili će nam možda, naprotiv, udaljenost pomoći da bolje razumemo razmere medjuljudskih odnosa, da više cenimo prisustvo drugog, dodire, zagrljaje, da razvijemo empatiju, saosećanje, altruizam, samosvest i svest o svetu.“

53% ispitanika sociološke studije priznalo je da su im izlasci u restorane i kafiće ili na terase najviše nedostajali tokom karantina. 48% njih je reklo da im nedostaju koncerti i bioskop. Samo 15% ispitanika je reklo da im nedostaju hobiji. Psiholog Danijela Jonesku objašnjava: Čovek je društveno biće. Jedna od njegovih osnovnih potreba je pripadnost, a njeno ispunjenje pretpostavlja vezu. Samopoštovanje i samopouzdanje grade se posredstvom interakcije. Isto tako, saosećanje, empatija, altruizam, socijalizacija doprinose našem kognitivnom i afektivnom razvoju, ali i izgradnji mehanizama za prilagodjavanje svetu i životu i pomažu nam u upravljanju stresom i anksioznošću. Socijalna izolacija može dovesti ne samo do telesnih bolesti, već i do gubitka osećaja za stvarnost. Ponekad i do smrti. Sa druge strane, prekomerna potreba za socijalizacijom često može sakriti mentalne neravnoteže koje pojedinac drži pod kontrolom fokusirajući se na interakciju sa drugima. Druženje u prisustvu i kroz hranu, kao što se to dogadja u restoranima, zasniva se na sećanju na majčino mleko, naklonost, udobnost i zaštitu. Hrana je jezik putem kojeg prenosimo svoje namere i osećanja i uspostavljamo veze sa drugima. Zajednički ručak je razmena energije, čin bliskosti, čak intimnosti. Baš kao što nas hrana hrani fizički, veze nas hrane emocionalno, a kada imamo obe vrste hrane, zadovoljstvo je potpuno“, rekla nam je psiholog Danijela Jonesku.