Siromaštvo i korupcija
Rumunija je imala najveći ekonomski rast u Evropskoj uniji u trećem tromesečju ove godine u odnosu na prethodno tromesečje, pokazuju evropski statistički podatci. Ovoj dobroj vesti, koja je došla posle nekoliko godina krize, sa kojom su se direktno suočili brojni Rumuni, mogla bi uslediti druga dobra vest: suzbijanje siromaštva. Prema istim statističkim podatcima Evropske unije, kao i po podatcima Svetske banke i UNICEF-a, Rumunija se nalazi na jednom od poslednjih mesta u Evropi po suzbijanju siromaštva i socijalnoj ekskluziji, a ovo je naglašeno i za vreme nedavne posete specijalnog izvestioca Organizacije Ujedinjenih Nacija Filipa Alstona Bukureštu. Alston koji se bavi pitanjima ekstremnog siromaštva i ljudskih prava rekao je sledeće: «Vladine socijalne usluge namenjene siromašnim kategorijama ljudi su, u glavnom, najgore iz cele Evrope. Često mi je rečeno da je siromaštvo opcija, ali najčešće ona je opcija vlada, a ne ljudi koji žive u siromaštvu. Današnje rumunsko društvo je ozbiljno podeljeno, ne samo izmedju urbanskog i ruralnog, već i kada je reč o podeli izmedju 40 odsto gradjana koji i dalje živi na ivici siromaštva i ostalih stanovnika čije blagostanje predstavlja glavni cilj vladinih politika.»
Christine Leșcu, 09.12.2015, 14:29
Veliki deo stanovništva oseća socijalne razlike postepeno naglašene posle 1990. godine, a to su priznali i sociolozi, koji su konstatovali da postoji veoma velika ekonomska razdaljina izmedju male i veoma bogate manjine i ostalog dela stanovništva, uključujući i one sa prosečnim prihodima. U slučaju poslednjih, ma koliko bi statistike bile jasne, one mogu biti i varljive, jer ne kažu nista o svakodnevnom životu siromašnih ljudi ili onih sa prosečnim prihodima. Primera radi, neto prosečna plata u Rumuniji iznosi oko 400 evra, ono što, po životnim standardima Zapadne Evrope, nije nimalo zadovoljavajuće. Ova plata nije zadovoljavajuća ni za većinu Rumuna koji teže višem standardu, rekao nam je Mihaj Dumitru, istraživač u okviru Instituta za istraživanje kvaliteta života: «Kako već znate, prosečna zarada u Rumuniji je jedna od najnižih u Evropskoj uniji, dakle ovo je fundamentalan problem u Rumuniji. Siromaštvo pogadja gradjane u prvom redu socijalnim poredjenjem. Rumunija nije samo siromašna zemlja- a ovde se odnosim na prihode gradjana, već ima i neke od najvećih socijalnih nepravednosti u Evropi. Ovde žive ljudi koji u prvim jutarnjim časovima ne znaju ako i šta će jesti tokom dana. Postoji ova neizvesnost oko zadovoljavanja osnovnih potreba.»
Situacija dece u Rumuniji predstavlja, takodje, razlog zabrinjavanja, ocenjuje Filip Alston: «48,5% dece živi na pragu siromaštva i socijalne ekskluzije. 34,1% dece pati od materijalnih stvari. Trebalo bi da se ove brojke nalaze na čelu agende bilo koje vlade. Situacija u seoskoj sredini je veoma teška, kako sam i ja primetio za vreme poseta raznim mestima. Istovremeno, 40% institucionalizovane dece nalaze se u dečijim centrima, takodje, zbog sirmaštva.»
Sem ovih signala, postoje i drugi koji se odnose na demografsku situaciju. Počev od 1990. godine stanovništvo Rumunije je opalo sa 23 miliona na 20 miliona i postoji rizik da ubuduće sadašnja kategorija aktivnih i zaposlenih gradjana živi, kao penzioneri, u siromaštvu. U ovom trenutku oko 1,1 jedna osoba plati doprinos socijalnom osiguranju da bi podržala jednog penzionera, a kada će ljudi koji danas imaju 30- 35 godina života otići u penziju za jednog penzionera će platiti otprilike 0,77 osoba. Politike podstrekivanja nataliteta ne rode plodom, jer upravo žene koje ne žive na pragu siromaštva su uzdržane kada misle da li treba ili ne da postanu majke, precizira stručnjak za demografiju, Trajan Rotariu: «U Rumuniji oko pola majki koje imaju decu su zaposlene, dok ostale majke nisu zaposlene. Mnoge od majki bez posla pripadaju siromašnoj kategoriji iz seoskih sredina, druge su mlade i neudate, odnosno ne postoji otac koji doprinosi uzgoju dece. U seoskim sredinama, takodje, mnogo žena živi od dečijeg dodatka. Za žene sa po tri- četiri dece, dečiji dodatak je sredstvo preživljavanja. Sa druge strane, pola dece Rumunije ima zaposlene majke kojima bi bila potrebna druga podrška sem dečijeg dodatka koji je ionako nizak i ne pokriva izdatke.»
Filip Alston je mišljenja da ne treba zanemariti ni situaciju romske manjine čija integracija može biti efiaksna sa ekonomskog gledišta: «90% domaćinstava pripadnika romske manjine suočava se sa ozbiljnim materijalnim poteškoćama. Postoje brojni izveštaji o patnjama ove manjine, ali mene je najviše čudila činjenica da su brojni zvaničnici izjavili da nema problema sa ovom manjinom i da nije diskriminirana. Prema statističkim podatcima, 1 od 5 članova aktivnog stanovništva Rumunije je pripadnik romske manjine. Ovo znači da se njihovom diskriminacijom eliminiše 25 odsto potencijalne aktivne snage rada Rumunije. Prema tome, postoje veoma važni razlozi za fundamentalnu promenu politika za romsku manjinu.»
Ekonomska efikasnost treba da bude popraćena efikasnim socijalnim politikama uz suzbijanje korupcije, mišljenje Filipa Alstona: «Što se tiče korupcije, zabeleženi su značajni pomaci kada je reč o korupciji na vrhu, ali još postoje oblici male korupcije, poput pristupa socijalnim uslugama ili socijalne ekskluzije. Prepostavlja se da, ako zemlja poput Rumunije ne izdvaja dovoljno novca za rešavanje teskih socijalnih problema, ova zemlja nema pare za to. No, u prvom redu, novca ima. U drugom redu, moglo bi postojati jos vise novca, ali stopa prikupljanja taksi je veoma niska, a utaja poreza i korupcija su veoma rasprostranjene. Sve ovo smanjuje vladine prihode.»
Zaključak je da ekonomski rast treba da bude popraćen suzbijanjem korupcije da bi država ponudila gradjanima neophodnu socijalnu zaštitu.
