Savremene ženske opcije
Praktično, stvari stoje drugačije: prema statistici UNICEF-a, 2012. godine u Rumuniji je postojao najveći broj maloletnih majki u Evropi. Čak više, prema studiji koju je Nacionalni Institut za statistiku (INS) realizovao 2012. i 2013., od 12.000 trudnih žena starosti od 15 do 19 godina, 7.500 prekinulo je trudnoću. Zadnjih godina stopa abortusa u Rumuniji je u stalnom porastu, upozoravaju lekari i stručnjaci. Lekarka Monika Karstoju, koja radi u okviru Univerzitetske bolnice u Bukureštu, precizira: «Prema podacima UNICEF-a, Rumunija je zauzela prvo mesto u Evropi po broju porodjaja maloletnica. U proseku, reč je o 8.500 onakvih porodjaja godišnje. Mi smo zainteresovani da abortus ne postane najupotrebljeniji metod kontracepcije, jer, teoretski, postoji mogućnost sprečavanja neželjene trudnoće. Podatci Svetske zdravstvene organizacije (OMS) pokazali su da u Rumuniji postoji najveća stopa abortusa u Evropi, to jest 480 abortusa na 1000 živorodjene dece.”
Christine Leșcu, 23.11.2016, 13:14
Monika Karstoju, kao i ostali lekari, ističe da alarmantne statistike potvrdjuje uzdržanost žena u Rumuniji da redovno idu na ginekološki pregled». Glavni razlog je nedostatak seksualnog vaspitanja i korektnih informacija o metodama pomoću kojih moderna žena može brinuti u sopstvenom telu, smatraju predstavnici gradjanskog društva. Danijela Dragić, stručnjak za seksualno vaspitanje u okviru Društva za feminističke analize, ističe: «Postoji veliki problem kada je reč o metodama i sposobnostima informisanja mladih žena o njihovom pravu na izbor u oblasti reproduktivnog zdravlja. Rumunska država je 2003. godine sklopila sa ministarstvima zdravlja, prosvete i omladine i sa vladom Protokol o saradnji, koji je predvideo uvodjenje časova iz seksualnosti još od drugog razreda. No, inicijativa nije primenjena, iako su američke fondacije stavile na raspolaganje fondove u tu svrhu, ali povukle finansiranje istovremeno sa ulaskom Rumunije u Evropsku uniju.»
U okviru ovog programa, koji je ukinut, u saradnji sa stručnim nevladinim organizacijama, izradjen je udžbenik seksualnog vaspitanja koji su odobrila sva ministarstva učesnika u protokolu. Detalje nam nudi Danijela Draghić: Ako bi se program nastavio, sve bi se promenilo postepeno, kako se ne bi uplašili ni roditelji, ni deca. Spoljnim finansiranjem, takodje, pripremljeni su lekari za planiranje porodice, ali, na zalost, oni nisu upotrebljeni u sistemu.“
Medju stručnjacima za planiranje porodice nalazi se i lekarka Julijana Balteš, zamenica direktora zdravstvenog kompleksa u kojem postoji i ordinacija za planiranje porodice, finansirana fondovima Skupštine jedne bukureštanske opštine. Sa lekarkom Balteš razgovarali smo o posledicama nedostatka informacija o zdravlju i reprodukciji: Pre nekoliko godina program za planiranje porodice je veoma dobro funkcionisao i čak se smanjila stopa abortusa. Na žalost, sada smo ponovo suočeni sa povećanjem broja neželjnih trudnoća maloletnica. Novi nacionalni program za planiranje porodice koštao bi manje od lečenja posledica neželjne trudnoće ili abortusa.“
Po rečima lekarke Julijane Balteš, na početku uvodjenja planiranja porodice u Rumuniji postojalo je otprilike 240 ordinacija. Njihov broj se, medjutim, smanjio, a u Bukureštu ostalo je samo 4-5. Lekarka Julijana Balteš rekla nam je da i broj žena koje idu u ove ordinacije je dosta mali: Žene dolaze zato što nemaju kako da dobiju korektne informacije. Obično, govore jedna sa drugom i tako odlučuju da dodju u ordinaciju. Na bazi nacionalnog programa za planiranje porodice, koji smo osnovali pre nekoliko godina, podelili smo kontraceptivna sredstva učenicima i studentima, koji zbog finansijskih razloga teško ih mogu nabaviti. Na žalost, vlada je zaboravila na ovaj program, a sada ne možemo više nikome pomagati besplatnom podelom kontraceptivnih sredstava. Iznanadjujuća je činjenica da su dve trećine žena koje su se obratile ordinaciji za planiranje porodice poticale iz seoske sredine i bile veoma zainteresovane ovim programom.“
Umesto zaključka možemo reči da stručnjaci preporučuju obnavljanje saradnje izmedju državnih vlasti, ministarstava i nevladinih organizacija u cilju izrade programa za informisanje stanovništva o zdravlju i reprodukcijii.
