Rumunija u Izveštaju Evropske komisije o obrazovanju
Rumunskom obrazovnom sistemu i dalje nedostaju performanse i ne može postizati ciljeve koji je sebi postavio za kvalitetno obrazovanje za 2020. godinu, ističe se u Službeniku Obrazovanja i obuke, koji je objavila Evropska komisija ove jeseni. Sa zastarelim obrazovnim sistemom, u kojem učenici nemaju niti radost niti motivisanje za učenje, sa slabo plaćenim nastavnicima, sa zadržavanjem razlika izmedju ruralne i urbane sredine, Rumunija nije zabeležila znatne pomake u obrazovanju u zadnjim godinama. Ako se odnosimo na izdvajanje fondova za obrazovanje iz bruto društvenog proizvoda, iako su oni u porastu, i dalje su ispod komunitarnog proseka, odnosno 3,7% 2016., u odnosu na 4,7% BDP-a u Evropskoj Uniji. U periodu 2014-2017., školu je napustilo 18,1 odsto mladih starosti od 18 do 24 godine u odnosu na evropski prosek od 10,6%, koji je bliži procentu od 10% koji je prognoziran za 2020. Postoje i mladi koji upisuju gimnaziju i vremenom odustaju od škole, ali njihov broj nije obuhvaćen u statistikama.
Christine Leșcu, 28.11.2018, 13:15
Rumunskom obrazovnom sistemu i dalje nedostaju performanse i ne može postizati ciljeve koji je sebi postavio za kvalitetno obrazovanje za 2020. godinu, ističe se u Službeniku Obrazovanja i obuke, koji je objavila Evropska komisija ove jeseni. Sa zastarelim obrazovnim sistemom, u kojem učenici nemaju niti radost niti motivisanje za učenje, sa slabo plaćenim nastavnicima, sa zadržavanjem razlika izmedju ruralne i urbane sredine, Rumunija nije zabeležila znatne pomake u obrazovanju u zadnjim godinama. Ako se odnosimo na izdvajanje fondova za obrazovanje iz bruto društvenog proizvoda, iako su oni u porastu, i dalje su ispod komunitarnog proseka, odnosno 3,7% 2016., u odnosu na 4,7% BDP-a u Evropskoj Uniji. U periodu 2014-2017., školu je napustilo 18,1 odsto mladih starosti od 18 do 24 godine u odnosu na evropski prosek od 10,6%, koji je bliži procentu od 10% koji je prognoziran za 2020. Postoje i mladi koji upisuju gimnaziju i vremenom odustaju od škole, ali njihov broj nije obuhvaćen u statistikama.
Stručnjaci u oblasti obrazovanja tvrde, medjutim, da su ovi ciljevi uspostavljeni u 2008.-2009. godini, na bazi tadašnje situacije i prognoze mogućnosti unapredjenja našeg obrazovnog sistema i da nisu sve zemlje krenule sa iste tačke u trenutku uspostavljanja ciljeva. Odnoseći se na stopu ranog napuštanja škole, direktor Instituta za Nauke obrazovanja, Čiprijan Fartušnik, je rekao sledeće: U ovom trenutku, Rumunija dosta loše stoji kada je reč o ovom pokazatelju, jer smo u 2009. prognozirali da na nivou naše zemlje ciljni pokazatelj bude 11,3%. Praktično, do 2020. godine želimo da postižemo ovaj cilj, iako u ovom trenutku mi smo dosta daleko od njega. Odnosno 18 odsto, u uslovima u kojima u Rumuniji jedna mlada osoba od petoro ne uspeva da završi 10. razred.“
U slučaju univerzitetskog obrazovanja u Rumuniji, procenat onih koji imaju visoko obrazovanje jeste i dalje daleko od evropskog proseka, uz malo izuzeća, rekao nam je direktor Instituta za Nauke obrazovanja, Čiprijan Fartušnik: Nešto bolje stojimo kada je reč o osobama starosti od 30 do 34 godine, a koje pohadjaju neki univerzitet, gde smo bliže cilju postavljenom za 2020. Godinu, a Rumunija je jedna od zemalja koja je zabeležila značajan progres u odnosu na 2010. U ovom trenutku, ovaj oblik visokoobrazovnog sistema je jedini koji je, u dotičnoj meri, finansiran skoro do nivoa koji je zabeležen u drugim zemljama članicama Evropske unije. Sa druge strane, fondovi za predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje su mnogo manji i mislim da je neophodno ponovo analizirati neke mere i pokrenuti nove programe podrške osnovnom obrazovnom sistemu. Postoji rizik da imamo polarizaciju izmedju dece: imamo učenike koji završavaju gimnaziju, fakultet i upisuju čak masterske i doktorske studije, dok jedno od petoro dece ne uspeva da završi ni osnovnu školu.“
Iako u Rumuniji samo 45% učenika polaže Veliku Maturu, postoje deca koja imaju izuzetne školske rezultate. Svake godine, hiljade učenika iz Rumunije učestvuje na nacionalnim i medjunarodnim olimpijadama, a neki studiraju u najprestižnijim univerzitetima na svetu. U iste škole idu i genije i nepismeni učenici, precizira direktor Instituta za Nauke obrazovanja, Čiprijan Fartušnik: “Ako bi naš obrazovni sistem bio tako slab, kako neki kažu, ne bismo imali toliko učenika koji ispunjavaju obrazovne uslove škola u inostranstvu, ne bismo imali tako veliki broj učenika koji studiraju u prestižnim zapadnim univerzitetima, a po završetku studija, obavljaju značajne dužnosti. Imamo, sa druge strane, mnogo dece koja ne mogu ispuniti osnovne školske zahteve i koja lako napuštaju školu…Prema našoj studiji, stotine hiljada učenika odustaje od škole i zato mislimo da naglasak treba staviti na predupredjenje ove pojave. Školski sistem Druga šansa funkcioniše samo u nekim školskim ustanovama. Razlog zbog kojeg učenici odustaju od obrazovanja je najčešće škola, koja ne uspeva da prilagodi obrazovnu ponudu i didaktičke strategije različitim potrebama dece.“
U Evropskoj studiji se još ističe da stopa zapošljavanja novih apsolvenata, koji imaju izmedju 20 i 34 godine, u periodu 2014.-2017., bila je od 76% u odnosu na evropski prosek od 80,2%. U Rumuniji, ima 87,4 odsto apsolvenata visokoobrazovnih ustanova, više od proseka u Evropskoj uniji od 84,9%.