Rumunija se mora ekonomski redefinisati (16.10.2024)

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu

Dragana Diamandi и Luiza Moldovan, 16.10.2024, 15:07

U 2022. godini, u Rumuniji je bilo zaposleno 7,6 miliona ljudi. Od toga, 5,5 miliona bili su zaposleni sa individualnim ugovorom o radu. Najviše zaposlenih bilo je u sektoru usluga – 3,5 miliona, dok je u industriji i trgovini bilo 1,85 miliona ljudi. Ukupna stopa zaposlenosti u 2022. godine iznosila je 62,3%.

Glavni ekonomista Narodne banke Rumunije (BNR) Valentin Lazea kaže, međutim, da su, s obzirom na specifičnosti naše zemlje, glavni izazov za rast domaćeg kapitala, problemi koje predstavlja radna snaga. U poslednjih 25-30 godina došlo je do akumulacije rumunskog kapitala, tako da on nije više faktor koji utiče na BDP. Sada naša zemlja mora da pronađe oblasti u kojima može da se dokaze, na evropskom nivou, rekao je Valentin Lazea, koji je naveo 3 glavna pravca u kojima domaći kapital može preci na novi nivo:

„Povećanje dodate vrednosti, diversifikacija investicija, izlazak na nova tržišta. Rumunske kompanije će morati da pregovaraju o  nišanima u kojima imaju konkurentsku prednost unutar kontinentalnih proizvodnih lanaca, a Rumunija ima mnogo mogućnosti da se ubaci u evropsku proizvodnju, bilo da je reč o IT sektoru, automobilskom sektoru, proizvodnji zelene energije ili eksploataciji retkih emenata zemlje“.

Navikli smo da vidimo Rumuniju samo na lošim pozicijama lista Evropske unije, ali imamo i oblasti u kojima smo veoma, veoma dobri! Na primer, Rumunija ima više sertifikovanih stručnjaka za tehnologiju od Sjedinjenih Država. Evo šta kaže Radu Antohi, državni podsekretar u Ministarstvu za istraživanje, inovacije i digitalizaciju:

„Imamo više sertifikovanih stručnjaka za tehnologiju na hiljadu stanovnika nego Sjedinjene Države. Po ovom pitanju smo na prvom mestu u Evropi i na šestom u svetu. Dakle, imamo dobro obučenu radnu snagu, imamo konekciju, imamo brzi internet u većem delu zemlje. Polazeći od ova dva veoma jaka stuba, možemo da razvijemo IT industriju u Rumuniji i da se digitalizujemo, a novac koji zaradimo od digitalizacije može biti veoma važan za državni budžet Rumunije.“

 Problem je, međutim, jaz između veoma dobro obučene radne snage u IT oblasti i ostatka rumunskog stanovništva, u smislu korišćenja savremenih tehnologija i digitalnih usluga. Zapažamo i nesklad između zaposlenih u državnim preduzećima, onih u privatnom sektoru i onih u lokalnim javnim upravama.

Stručnjaci Nacionalne banke Rumunije kažu da, nakom skoro 35 godina tržišne ekonomije, Rumunija mora da iskoristi vrednost i iskustvo domaćeg kapitala, ako želi da ima značajnu poziciju u evropskoj ekonomiji. Uslovi su dobri, ako se razmišlja o koracima za reindustrijalizaciju Evrope, pregovorima Republike Moldavije i Ukrajine za ulazak u Evropsku uniju i konsolidaciju istočnog krila Unije, ne samo vojnu, već i ekonomsku. Međutim, potrebno je fokusirati se na 3-4 strateške oblasti. Nalazimo se u istorijskom trenutku redefinisanja ekonomskih strategija na globalnom i evropskom nivou i rumunske kompanije moraju da iskoriste ovu situaciju, smatra glavni ekonomista Nacionalne banke Rumunije Valentin Lazea:

„Dragijev izveštaj, objavljen početkom septembra, ističe činjenicu da odgovor na urušavanje globalizacije nije povlačenje svake evropske države u autarhiju i ekonomski nacionalizam, već zajednički napor da se stvore evropski lanci vrednosti, kao i šampioni Evrope.“

Valentin Lazea takođe kaže da će proces definisanja i pregovaranja rumunskih niša u evropskim proizvodnim lancima zahtevati uključivanje i državnog faktora i privatnog sektora u ovaj strateški pristup. Predstavnici države i privatnog sektora moraju da sednu za sto i da na osnovu brojki i jasnih primera odluče gde postoji mogucnost da se rumunske kompanije ubace u kontinentalne proizvodne lance, naveo je i glavni ekonomista Narodne banke Rumunije.

U tom kontekstu, predsednik Bukureštanske berze (BVB) Radu Hanga smatra da institucija koju vodi može da igra važnu ulogu:

„Mi smo u okruženju gde su veliki lokalni biznisi rođeni pre 30 godina, 90-ih. Mnoge od njih su osnovali ljudi koji su tada imali 30 – 40 godina, koje se sada približavaju prvoj smeni generacija, prvoj predaji štafete sledećoj generaciji preduzetnika. Šta ovo znači za berzu? To znači veliku priliku, na kraju krajeva, mogućnost da se pomogne domaćim kompanijama, koje nemaju rešenje za prelazak na drugu generaciju, da pronađu put, da pronađu alternativnu opciju za dalje.

Kada se zapitamo koje su to oblasti u kojima možemo biti uspešni? Prva stvar je da imamo domaće šampione. Ne možete postati šampion Evrope bez domaćeg šampiona. Ove kompanije koje su nešto interno dokazale su kompanije koje imaju šansu da postanu važni igrači u regionalnoj areni. Kada posmatram berzu, ne vidim je samo kao platformu za finansiranje, vidim je kao pozornicu koja vidno pomaže kompanijama koje dolaze na berzu. Onog trenutka kada ste na listi, vaši proizvodi počinju da se vide, u kontekstu u kojem preferencija potrošača prema lokalnim proizvodima počinje da raste. Berza vas, na neki način, sertifikuje, pomaže vam da se razvijate.“