Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Rumunsko društvo ima burnu prošlost u pogledu reproduktivnog zdravlja, prošlost koja je počela 1966. godine dekretom koji je imao za cilj ubrzanje rasta stanovništva

Dragana Diamandi и Iulia Hau, 06.11.2024, 13:53

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao zločinom. Kakav je danas odnos Rumuna prema metodama kontracepcije? Andrada Ćilibiu, aktivistkinja feminističke grupe Filia centra i stručnjak za seksualna i reproduktivna prava, tvrdi:

,,S obzirom na to da ne postoji besplatna kontracepcija, posebno za najugroženije među nama, nema informacija ni sveobuhvatnog seksualnog obrazovanja u školama, očigledno je da će stopa upotrebe kontracepcije biti niska. Ovo je zabrinjavajuće, imajući u vidu dva aspekta: 1) sve veću stopu polno prenosivih infekcija o kojima se ne govori mnogo, jer je nažalost, u Rumuniji ova tema vezana za reproduktivno zdravlje i seksualna prava i dalje tabu tema, dok je drugi aspekt vezan za tinejdžersku trudnoću, za neželjene trudnoće i za društvo koje, nažalost, izjednačava kontracepciju sa abortusom, nešto što mi ne želimo.
Želimo da sve žene imaju pristup, pre svega, kontracepciji, informacijama, seksualnom obrazovanju i bezbednim procedurama za prekid trudnoće. Ipak, primetili smo da smo u poslednjih 10 godina, registrovali, nažalost nazadovanje u odnosu na to kako je rumunsko društvo izgledalo u protekloj deceniji“.

Andrada Ćilibiu otkriva kako je 2000- te godine u Rumuniji uspostavljena mreža za planiranje porodice, koja nudi pristup individualnim razgovorima sa specijalizovanim lekarima o metodama kontracepcije, o strahovima i emocionalnim zastojima u vezi sa seksualnim odnosima, trudnoćom ili drugim aspektima reproduktivnog zdravlja. Osim toga, dodaje ekspert, mreža nudi besplatne metode kontracepcije, dok je diskusija o seksualnom obrazovanju bila mnogo pozitivnija. Prema recima eksperta, dogodilo se da su ti lekari otišli u penziju, a nisu obučili druge specijaliste, a mreža nije dobila nove resurse.
Pored toga, 2000-te godine obeležen je ogromnim napredkom u pripremama za ulazak u Evropsku uniju, što je zahtevalo poštovanje određenih standarda. S druge strane, Republika Moldavija se pominje kao pozitivan primer, jer ima specijalizovane klinike za mlade uzrasta od 10 do 24 godine, koji imaju koristi od besplatnih usluga reproduktivnog zdravlja. Na pitanje odakle možemo da dobijemo dobre prakse, Andrada Ćilibiu odgovara:

„Svakako iz sveobuhvatnog modela seksualnog obrazovanja koje nalazimo u nordijskim zemljama ili u Ujedinjenom Kraljevstvu ili u Holandiji, gde se seksualno obrazovanje u nekim zemljama, vrsi od najranijih godina života, uglavnom stavljajući naglasak na pristanak i telesnu autonomiju, a zatim, praveći korak za sledeće poglavlje, kako deca rastu, dolazi do drugih informacija o zdravim emocionalnim i seksualnim odnosima.
Imamo primere dobre prakse u pogledu prekida trudnoće, koji dolaze iz Holandije i iz Francuske, zemlja koja je relativno nedavno uvela, u svom Ustavu, pristup pravima na abortus. Tu je i Španija, sa veoma dobrim programom distribucije kontracepcije.
Ali u stvari, većina država EU ima nacionalne planove za kontracepciju i nudi besplatnu kontracepciju, pre svega tinejdžerima i mladima, ali i ranjivim grupama. Rumunija je, zapravo, u ovom manjinskom klasteru zemalja koje nemaju, uopšte ne nude besplatnu kontracepciju“.

U proleće ove godine, centar Filia pokrenuo je studiju „Briga za demokratiju“. Politički interesi žena u 2024.“, sa poglavljem posvećenim upotrebi kontracepcije od strane žena u Rumuniji danas. Studija kaze da je 37% ispitanika izjavilo da je koristilo metode kontracepcije u poslednjih 10 godina, 62% je reklo da nije, a 1% ispitanika odbio je da odgovori. Od grupe žena koje su učestvovale u studiji koje su koristile metod kontracepcije, 63% koristilo je kondom, 55% kontracepcijske pilule, 42% metod povlačenja, 38% kalendarsku metodu, 24% pilulu za prepodnevnu terapiju iu mnogo manjim procentima invazivnije metode, kao što su spirala, jajovodna ligacija ili kontraceptivni implant.

Na evropskom nivou, Svetska zdravstvena organizacija upozorava na zabrinjavajuće smanjenje upotrebe kondoma među tinejdžerima. Studija SZO sprovedena je između 2014. i 2022. godine, obuhvatila je više od 240 hiljada adolescenata iz 42 evropske zemlje i pokazala je da je upotreba kondoma kod 15-godišnjih dečaka smanjena za 9% između 2014. i 2022. (sa 70% na 61). Za devojke, procenat je opao sa 63% na 57% u istom vremenskom periodu. Ista studija je pokazala da 30% devojčica i 22% seksualno aktivnih dečaka u Rumuniji nije koristilo kondom ili bilo koji drugi oblik kontracepcije tokom poslednjeg seksualnog odnosa. Andrada Ćilibiu kaže:

„Nažalost, vidim da mnogi mladi ljudi radije koriste pornografiju kao referentni okvir za održavanje bezbednih seksualnih odnosa. Među njima postoji velika konfuzija i bas zbog toga veruju u mnoge mitove i stereotipe i imaju mnogo anksioznosti oko imidža svog tela, zbog romantičnih ili emocionalnih veza u koje ulaze, oko seksualnih odnosa, itd.
Nemamo, ni u porodici ni, posebno, u školi, ovlašćenja da im saopštavamo naukom potvrđene informacije i koje ulaze u ovu oblast sveobuhvatnog informisanja o seksualnom vaspitanju, nažalost prepuštamo naše mlade sami sebi i oni na kraju ulaze u seksualne odnose ili u veze u kojima ne prepoznaju nasilje, ne prepoznaju da to što im se dešava nije uredu. S tim u vezi, neophodno nam je obavezno i sveobuhvatno seksualno obrazovanje za sve, bez saglasnosti roditelja, usluge seksualnog zdravlja prilagođene mladima.”

Na regionalnom nivou, druga studija objavljena 2022. godine u britanskom medicinskom časopisu The Lancet pokazala je da, dok je prosečan izbor kondoma kao metode kontracepcije u istočnoj Evropi (od strane onih koji se odluče da ga koriste) 37,8%, u Rumunija, procenat ne dostiže 31%. Kalendarski metod, s druge strane, koristi 19,9% Rumuna, u poređenju sa 5,9% u istočnoj Evropi. Metod povlačenja preferira 12,8% Rumuna i 10% ispitanika iz regiona.