Roditelji i prosvetni radnici protiv onlajn uznemiravanja

U Rumuniji, 27% dece i tinejdžera tvrde da, tokom tipičnog školskog dana, provode više od 6 sati na internetu ili stalno proveravaju uređaj koji pregledavaju. A vreme provedeno na internetu nije uvek obeleženo dobrim raspoloženjem. Naprotiv! Jedan od zaključaka sociološkog istraživanja mladih, koje je sprovela organizacija Spasite decu“ (Save the Children), jeste da 61% ispitanika kaže da se nelagodno osećalo zbog nečeg viđenog na internetu, znatno više devojčica i srednjoškolci. Glavne vrste informacija za koje deca kažu da su činile da se neprijatno osećaju su nasilni sadržaj, podsticanje na nasilje ili eksplicitan seksualan sadržaj. I, naravno, nasilni sadržaj često je deo onlajn uznemiravanja. Ovaj fenomen se proširio poslednjih godina u Rumuniji, udvostručivši već postojeću fizičku agresiju u školama. Počev od nestašnih komentara u vezi sa fizičkim izgledom ili ponašanjem, pa sve do krađe i distribucije nekih intimnih fotografija ili video snimaka, klasični oblici uznemiravanja preko Interneta već duže vreme pogađaju mlade Rumune. I oni postaju sve štetniji istovremeno sa razvojem i napretkom tehnologije, primećuje Razvan Deakonesku, profesor Fakulteta za automatizaciju i računare u okviru Bukureštanskog Tehničkog Univerziteta: Mislim da je način sajber maltretiranja isti: podrazumeva anonimne poruke, objavljene filmove, krađu privatnih fotografija. Ali kako se tehnologija menja, pojavljuju se i nova sredstva uznemiravanja. Na primer, do pre dve godine nisam znao za Tik Tok, ne znam ni da li je postojao, ali sada je veoma prisutan u virtuelnom prostoru i to je dobar način da postanete viralan. Poruka koja je za neke možda šala, za druge nije šala i završava masovnom distribucijom. Dakle, oblici maltretiranja putem Interneta su približno isti, ali je njihov opseg delovanja raznolik zbog novih tehnologija. Pojavljuje se novo sredstvo za prenos slika, novi način komunikacije, nova aplikacija. Ovo povećava razmere distribucije, ali oblici uznemiravanja su isti, kao što je, na primer, način na koji se ponašate anonimno da biste nekoga neprestano uvredili. Takođe, ono što se dešava je da kako je svet sve povezaniji i prisutniji na internetu, viralizacija je sve izraženija i ovde se nekako pojavljuje razlika između fizičkog i elektronskog uznemiravanja. Radi se o većem uticaju: fizičko maltretiranje ograničeno je na 3-4 osobe, dok na virtuelnom prostoru može ga videti ceo svet. Ako imate veoma jak potencijal za viralizaciju putem YouTubea, Tik Toka ili drugih drustvenih mreža, nemate više šta da učinite“.

România Internațional, 08.09.2021, 13:43

U Rumuniji, 27% dece i tinejdžera tvrde da, tokom tipičnog školskog dana, provode više od 6 sati na internetu ili stalno proveravaju uređaj koji pregledavaju. A vreme provedeno na internetu nije uvek obeleženo dobrim raspoloženjem. Naprotiv! Jedan od zaključaka sociološkog istraživanja mladih, koje je sprovela organizacija Spasite decu“ (Save the Children), jeste da 61% ispitanika kaže da se nelagodno osećalo zbog nečeg viđenog na internetu, znatno više devojčica i srednjoškolci. Glavne vrste informacija za koje deca kažu da su činile da se neprijatno osećaju su nasilni sadržaj, podsticanje na nasilje ili eksplicitan seksualan sadržaj. I, naravno, nasilni sadržaj često je deo onlajn uznemiravanja. Ovaj fenomen se proširio poslednjih godina u Rumuniji, udvostručivši već postojeću fizičku agresiju u školama. Počev od nestašnih komentara u vezi sa fizičkim izgledom ili ponašanjem, pa sve do krađe i distribucije nekih intimnih fotografija ili video snimaka, klasični oblici uznemiravanja preko Interneta već duže vreme pogađaju mlade Rumune. I oni postaju sve štetniji istovremeno sa razvojem i napretkom tehnologije, primećuje Razvan Deakonesku, profesor Fakulteta za automatizaciju i računare u okviru Bukureštanskog Tehničkog Univerziteta: Mislim da je način sajber maltretiranja isti: podrazumeva anonimne poruke, objavljene filmove, krađu privatnih fotografija. Ali kako se tehnologija menja, pojavljuju se i nova sredstva uznemiravanja. Na primer, do pre dve godine nisam znao za Tik Tok, ne znam ni da li je postojao, ali sada je veoma prisutan u virtuelnom prostoru i to je dobar način da postanete viralan. Poruka koja je za neke možda šala, za druge nije šala i završava masovnom distribucijom. Dakle, oblici maltretiranja putem Interneta su približno isti, ali je njihov opseg delovanja raznolik zbog novih tehnologija. Pojavljuje se novo sredstvo za prenos slika, novi način komunikacije, nova aplikacija. Ovo povećava razmere distribucije, ali oblici uznemiravanja su isti, kao što je, na primer, način na koji se ponašate anonimno da biste nekoga neprestano uvredili. Takođe, ono što se dešava je da kako je svet sve povezaniji i prisutniji na internetu, viralizacija je sve izraženija i ovde se nekako pojavljuje razlika između fizičkog i elektronskog uznemiravanja. Radi se o većem uticaju: fizičko maltretiranje ograničeno je na 3-4 osobe, dok na virtuelnom prostoru može ga videti ceo svet. Ako imate veoma jak potencijal za viralizaciju putem YouTubea, Tik Toka ili drugih drustvenih mreža, nemate više šta da učinite“.

Ako je realno, uživo uznemiravanje lako uočljivo, virtuelno je podmuklo i ponekad se, bar na početku, može pomešati sa šalom. Kako razlikujemo šale na internetu od uznemiravanja, saznajemo od Mihaele Dinu, koordinatorke Savetovališta za roditelje i decu u okviru udruženja Spasite decu: Razlika bi bila sledeća: u slučaju uznemiravanja preko Interneta imamo namernost i ponavljanje. Tačno je da tu postoji neravnoteža snage, isto kao što u slučaju uznemiravanja ili bulinga u školi. To bi bila glavna razlika. Šala ne izaziva patnju, nelagodu i dugotrajne traume, već namena je da se dobro osećate. Onlajn buling nema ovu zabavnu komponentu. Čak i ako neki misle da je dobra šala, kada se, u početku, uznemiravanje može protumačiti kao šala. Ali ako postoji ponavljanje i namernost usmerena na nekoga, to je očigledno uznemiravanje. Na prvi pogled može izgledati kao laka stvar, koja ne utiče na nas i možemo je prevazići. Međutim, tinejdžeri su veoma ranjivi i razlikuju šalu od maltretiranja putem Interneta, odnosno shvataju kada se osećaju poniženi, plašljivi ili neprijatno i tada već počinju da postavljaju pitanja. Često je to etiketiranje jednog deteta ili grupe dece i koje izaziva nelagodu, tugu, društveno povlačenje do ozbiljnih mentalnih problema. Svetska Zdravstvena Organizacija skreće pažnju da maltretiranje zajedno sa nasiljem jedan je od vodećih faktora samoubistva među tinejdžerima. Dakle, stvari mogu postati veoma ozbiljne.“

Međutim, do samoubistva, onlajn uznemiravanje ima i druge efekte, rekla nam je Mihaela Dinu: Vrlo često smo se susretali sa različitim oblicima opšte anksioznosti. Govorimo o kognitivnim poteškoćama, slaboj moći koncentracije na domaće zadatke, na lekcije, na sve što znači škola, o promenama u ponašanju, smetnjama u ishrani koje najčešće mogu dovesti do bulimije, smetnjama u spavanju, noćnim morama, situacijama u kojima deca teško zaspu i teško se probude ujutro i o brojnim bolestima“.

Nedavno je usvojen zakon za borbu protiv uznemiravanja kojim se škole i prosvetni radnici obavezuju da preduzmu određene mere za sprečavanje i suzbijanje ove pojave, uključujući i njene onlajn manifestaciji. Međutim, na roditeljima je i da intervenišu u pravo vreme. To nije jednostavno, jer je često čak i komunikacija sa sopstvenom decom u takvim situacijama teška. Zašto je to tako, saznajemo od koordinatorke Savetovališta za roditelje i decu u okviru udruženja Spasite decu, Mihaele Dinu: Prvi razlog je emocionalno stanje dece. Jer uznemiravanje izaziva sramotu, uznemirenost i ponekad čak ni ne znaju kako to reći odraslima. To nije nužno loša volja sa njihove strane, ali ne znaju kako doći do te tačke pogodne za komunikaciju. Deca misle da mogu sami da reše svoje probleme. Čak i ako ne govore o svojem stanju, sa stanovišta ponašanja postoje neke promene: povuku se, izbegavaju otvaranje vrata svoje sobe, razgovor preko telefona ili na računaru. Roditelji bi trebalo da vide ove promene u ponašanju dece i posmatraju svoje dete. Možda je plašljiv, oklevajući kada zna da mora da stupi u kontakt sa nekim na društvenim mrežama. Postoje i druge situacije u kojima mlađa deca, pred-tinejdžeri ili stariji osnovci somatizuju ova osećanja: imaju glavobolje, bolove u stomaku, ponekad grozničava stanja koja nemaju organske uzroke, već emocionalne. Roditelj treba da ih dekodira. Moramo decu naučiti da surfuju internetom i govoriti o opasnostima koje tamo postoje. Ne možemo im zabraniti, ali ih možemo držati pod kontrolom. Jer postoji razlika između nadzora i kontrole.“

Stručnjaci jednoglasno veruju da ne postoji čarobno rešenje za zaštitu dece od onlajn uznemiravanja. Na računaru ili telefonu nema crvenog dugmeta koje jednim pritiskom uznemiravanje prestaje, ali približavanje detetu i upornost u komunikaciji sa njim predstavljaju i dalje jedine pristupačne načine kojima roditelji mogu rešavati ove probleme.