Rešenja za integraciju neaktivnih mladih
Marta meseca u Bukureštu je održano više manifestacija posvećenih situaciji neaktivnih mladih osoba (NEET), koje nisu nigde registrovane. Učesnici su razgovarali o mogućim rešenjima za integraciju ovih inaktivnih mladih, koji predstavljaju zabrinjavajući procenat stanovništva Rumunije. U periodu u kojem broj inaktivnih mladih na nivou Evropske unije opada do 12 odsto, u Rumuniji procenat je od 18 odsto, pokazuju statistički podatci. Ovo znači oko 400.000- 500.000 mladih, medju kojima mnogi nisu nigde registrovani. U ovom kontekstu, asocijacija «Social Doers» organizovala je nacionalnu konferenciju na kojoj je lansirala platforma Evropska koalicija za prava inaktivnih mladih (NEET)». Reč je o inicijativi finansiranoj posredstvom programa Erasmus+, koja je pokrenuta u januaru u Briselu i polazi od ideje da problem ovih mladih nije nacionalne prirode, jer on postoji i u ostalim evropskim zemljama. Veronika Štefan, predsednica asocijacije «Social Doers» precizira: Ovom pilot inicijativom počeli smo da analiziramo specifične situacije mladih u šest drzava, uključujući Rumuniju, ali i Veliku Britaniju ili Austriju, u kojima broj inaktivnih mladih je veoma mali, Portugal, Italiju i Belgiju. Zaključili smo da su nam potrebni zajednički napori. S jedne strane, potrebna je platforma na kojoj nevladine organizacije mogu posredovati dijalog ovih mladih sa socijalnim partnerima, poput sindikata, poslodavaca ili političkih faktora odlućivanja. Prema tome, platforma je namenjena nevladinim organizacijama, poslodavnim i sindikalnim strukturama i evropskim parlamentarcima, jer oni predstavljaju direktnu vezu izmedju evropskih odluka i gradjana svih zemalja članica Unije ”.
Luana Pleşea, 19.04.2017, 11:45
Viktor Negresku je evropski poslanik koji je izrazio preokupaciju problemima mladih, pretežno inaktivnih mladih. Po njegovim rečima, na nivou Evropske unije postoji više programa namenjenih podržavanju mladih: Moramo reči da mnogi programi predstavljaju problematiku mladih kao globalno pitanje. Ne postoji dovoljan broj individualnih pristupa, pomoću kojih da inaktivni mladi, čiji broj je od 21 milion na nivou Unije, osete beneficije evropskih programa. Za vreme debata u Bukureštu istakao sam da ovi programi moraju polaziti od individualnih potreba inaktivnih mladih, koje treba identifikovati na lokalnom nivou, ono što nije dovoljno dobro napravljeno”.
Skoro pola miliona ukupnog broja stanovnika Rumunije- ovo ne zvuči dramatično, ali situacija je mnogo ozbiljnija, jer ovi mladi ostare i ostaju u istoj kategoriji inaktivnih osoba. Ako procenat inaktivnih mladih do 25 godina je od 18 odsto, inaktivne osobe do 30 godina predstavljaju 25 procenata i nešto više od 20 procenata do 35 godina. Na taj način, nastaje generacija inaktivnih ljudi, koji ništa ne proizvode, što je zaista veliki problem koji ima i ekonomsku cenu, precizira Veronika Štefan, predsednica asocijacije «Social Doers»: Jedna evropska agencija procenjuje da se 2011. godine u Rumuniji trošilo, ili bolje rečeno izgubilo 1,54 odsto bruto nacionalnog proizvoda, što predstavlja oko dve milijarde evra. No, ovo znači da skoro pola miliona inaktivnih mladih je dobilo miminalnu socijalnu pomoć, ali ničim nisu doprineli bruto nacionalnom proizvodu. Dakle, svake godine, mladi uzrasta do 25 godina prouzrokuju ekonomski gubitak u visini od oko dve milijarde evra ”.
Ako broju inaktivnih mladih pridodajemo pojavu starenja stanovništva u Rumuniji i Evropi, bolje ćemo shvatiti potrebu za hitnim pronalaženjem rešenja. Ovo predlaže Platforma Evropska koalicija za prava inaktivnih mladih (NEET)”, o kojoj nam govori Veronika Štefan, predsednica asocijacije «Social Doers»: S jedne strane, mi posredujemo dijalog izmedju ove kategorije mladih i nevladinih organizacija, koje uspostavljaju kontakte izmedju institucija i inaktivnih osoba, koje se ne mogu same snalaziti ili neke i ne žele da izlaze iz ove situacije. Sa druge strane, radimo sa insitucijama na izradi fleksibilne politike evropskih fondova. Mi imamo trogodišnje projekte, ali važno je da se ovi programi nastavljaju, da imaju prijateljski pristup situaciji ovih mladih ”.
Važan zaključak je da je neophodna identifikacija inaktivnih mladih koji nisu zaposleni, ne pohadjaju nijedan školski program i nisu uključeni ni u jedan kurs stručne obuke, da bi se zatim mogla monitorizovati njihova situacija i, zavisno od toga, naći individualnlo rešenje za svaku osobu. Istovremeno, potrebni su nacionalni programi, ali i javne politike za inaktivne mlade osobe.
