Radna nedelja 4. dana (12.04.2023)

Više od 20. zemalja širom sveta nedavno je pokrenulo pilot programe za istraživanje efikasnosti četvorodnevne radne nedelje. Nekoliko zemalja je čak i zvanično uvelo stalne opcije za četvorodnevnu radnu nedelju.

Luiza Moldovan, 12.04.2023, 12:10

Više od 20. zemalja širom sveta nedavno je pokrenulo pilot programe za istraživanje efikasnosti četvorodnevne radne nedelje. Nekoliko zemalja je čak i zvanično uvelo stalne opcije za četvorodnevnu radnu nedelju.

Prvi podaci o četvorodnevnoj radnoj nedelji obećavaju u mnogim slučajevima, jer smanjenje prosečne dužine radne nedelje pomaže zaposlenima da poboljšaju ravnotežu između posla i privatnog života, nivoa stresa i opšte sreće. Zemlje poput Australije, Islanda, Belgije, Irske, Španije, Kanade, Japana, Švedske, Danske, Holandije, Nemačke, SAD uspešno testirale četvorodnevnu radnu nedelju. Ali šta zapravo znači četvorodnevna radna nedelja? Postoje varijante koje predlažu pravilo od 4 dana sa 10 sati rada, kako bi se ispoštovala norma od 40 sati, umesto 5 dana sa 8 sati – ali eksperiment je otkrio veliko nezadovoljstvo ovom formulom, jer bi došlo do visokog nivoa stresa. Druge varijante zahtevaju 38 ili 36 sati nedeljno umesto 32. Takođe, dok u većini slučajeva četvorodnevna radna nedelja dodaje petak vikendu, neke varijante dodaju ponedeljak slobodnim danima. Nekoliko varijanti čak koristi podeljeni raspored, jedna polovina radnika ima petak slobodan dan, a druga polovina ponedeljak.

U Velikoj Britaniji, 92% kompanija koje su testirale četvorodnevni format umesto, bez povećanja broja sati u dnevnom rasporedu, planira da nastavi, dok će 30% namerava da ga usvoji trajno. Iako bi to potpuno revolucionisalo dinamiku na tržištu rada u Rumuniji, prema nedavnom istraživanju koje je sprovela platforma za zapošljavanje BestJobs, trenutno bi samo 4 od 10 kompanija prihvatile ovu formulu rada.

Nakon teških godina tokom kojih su tržištem rada dominirali trendovi vezani za ostavke ili smanjenje radnog napora, ova nova mera bi dobro došla za povećanje zadržavanja zaposlenih. Štaviše, izjavljuju autori ankete, odredbe Zakona o radu dozvoljavaju preraspodelu delatnosti u zavisnosti od specifičnosti jedinice ili posla koji se obavlja. Tako se može opredeliti i za neravnomernu raspodelu radnog vremena, uz poštovanje normalnog trajanja radnog vremena od 40 sati nedeljno, pa odluka ostaje na poslodavcima da li su voljni da smanje broj radnih dana.

80% zaposlenih želi da radi samo 4 dana u nedelji, čak i po 10-časovnoj formuli, prema istraživanju BestJobs, ali 40% poslodavaca strahuje da bi ovaj raspored negativno uticao na sposobnost ljudi da se fokusiraju i implicitno na produktivnost. Gotovo 35% zabrinuto je da bi zaposleni, dugoročno gledano, doživeli iscrpljenost zbog povećanog dnevnog opterećenja, iako rezultati međunarodnog eksperimenta pokazuju suprotno.

Dana kad bi imali slobodan dan ispitanici kažu da bi se više bavili porodičnim aktivnostima (oko 60%), brinuli o administrativnim poslovima koje ne mogu da obavljaju tokom radnog vremena (oko 45%), više bi se posvetili svom hobiju (40%) ili bi se opredelili za odmor (skoro 40%). Drugim rečima, slobodan dan bi doprineo uravnoteženijem načinu života.

Ana Višijan, menadžer marketinga BestJobs, kaže: Kao što se rad na daljinu smatrao izuzetkom pre pandemije, tako se sada čini da kraća radna nedelja. Nije ni čudo što je takav trend tako dobro prihvaćen među zaposlenima, posebno posle uticaja na mentalno blagostanje poslednjih godina. Zaposleni žele više slobodnog vremena, da se odvoje od pritiska posla, da se posvete porodici i voljenima, da ulažu u aktivnosti koje utiču na fizičko i mentalno zdravlje, kako kažu u anketi. Poslodavci bi trebalo da budu otvoreni za takvu meru, jer će ona danas biti cenjena bar koliko i fleksibilnost i pomoći će privlačenju i zadržavanju vrednih radnika. Osim toga, mogu se pronaći formule za distribuciju delatnosti koje obezbeđuju prisustvo jednog dela zaposlenih u kancelariji svakog radnog dana, kako bi se uklopili u raspored klijenata.

Rezultati istraživanja BestJobs pokazuju da 4 od 10 zaposlenih radi u hibridnom sistemu, dok 29% radi u potpunosti na daljinu, a 28% samo iz kancelarije. Hibridni sistem se različito primenjuje od kompanije do kompanije, tako da većina (37%) radi samo jedan dan iz kancelarije, a 4 od kuće. Još 20% ide u kancelariju 3 dana u nedelji, 28% dva dana u nedelji i 14% radi samo jedan dan od kuće.

Razgovarali smo na ovu temu sa Anom Kalugaru, šeficom za komunikacije druge platforme za zapošljavanje, eJobs Group, i njene reči potvrđuju citiranu anketu:

Kompanije u Rumuniji trenutno nisu otvorene za ideju da rade 4 dana u nedelji. Bilo je konkretnih slučajeva koji su testirali ovaj model pre pandemije, ali se, nažalost, nije pokazao mnogo efikasnim, naprotiv, uticao je na rezultate zaposlenih, zbog čega su se vratili klasičnom stilu rada, od 5. dana. Naravno, poslodavci gledaju na rezultate spolja, gledaju na rezultate koje kompanije spolja imaju na ovom modelu, posebno u kontekstu u kome zaposleni zaista žele da imaju ovu korist. Ali ima dosta onih koji vode računa o primeni takve mere. Barem u bliskoj budućnosti“.