Problemi rumunskih tinejdžera
Prema statističkim podatcima, Rumunija ima oko dva miliona tinejdžera, ali se o njihovim psihološkom profilu i očekivanjima malo zna. Društvo ih smatra velikom decom ili mladim ljudima, a ne posebnom kategorijom, ono što ustvari jesu. Ovo je jedan od zaključaka studije Situacija tinejdžera u Rumuniji”, koju su, pod pokroviteljstvom UNICEF-a, sproveli Institut za istraživanje javnog mnjenja CURS i Institut nauka o vaspitanju. Studija, čiji su ispitanici uzrasta od 10 do 18 godina, odnosila se na kulturne interese tinejdžera i zone vulnerabilnosti. Predstavnica UNICEF-a u Rumuniji, Sandi Blanše, sintetizira rezultate studije: Postoje tri kategorije vulnerabilnih tinejdžera: oni sa dizabilitetima, oni koji potiču iz romskih zajednica i oni koji konzumiraju drogu. Najčešći problemi sa kojima se suočavaju su: napuštanje škole- u slučaju 16 odsto romske dece, prerana i neželjna trudnoća, jer samo prošle godine je 17 hiljada devojaka mladjih od 18 godina ostalo trudno, konzumiranje alkoholnih pića- u slučaju 42 odsto tinejdžera, pušenje- u 23 odsto slučajeva i konzumiranje droge- u slučaju 5,4 odsto tinejdžera starijih od 14 godina.
România Internațional, 23.10.2013, 11:32
Prema statističkim podatcima, Rumunija ima oko dva miliona tinejdžera, ali se o njihovim psihološkom profilu i očekivanjima malo zna. Društvo ih smatra velikom decom ili mladim ljudima, a ne posebnom kategorijom, ono što ustvari jesu. Ovo je jedan od zaključaka studije Situacija tinejdžera u Rumuniji”, koju su, pod pokroviteljstvom UNICEF-a, sproveli Institut za istraživanje javnog mnjenja CURS i Institut nauka o vaspitanju. Studija, čiji su ispitanici uzrasta od 10 do 18 godina, odnosila se na kulturne interese tinejdžera i zone vulnerabilnosti. Predstavnica UNICEF-a u Rumuniji, Sandi Blanše, sintetizira rezultate studije: Postoje tri kategorije vulnerabilnih tinejdžera: oni sa dizabilitetima, oni koji potiču iz romskih zajednica i oni koji konzumiraju drogu. Najčešći problemi sa kojima se suočavaju su: napuštanje škole- u slučaju 16 odsto romske dece, prerana i neželjna trudnoća, jer samo prošle godine je 17 hiljada devojaka mladjih od 18 godina ostalo trudno, konzumiranje alkoholnih pića- u slučaju 42 odsto tinejdžera, pušenje- u 23 odsto slučajeva i konzumiranje droge- u slučaju 5,4 odsto tinejdžera starijih od 14 godina.
Procenat tinejdžera koji su bar jednom konzumirali alkoholna pića je zaista velik, ali postoje razlike izmedju seoske i gradske sredine, kao i izmedju dečaka i devojaka. Sociolog Centra za urbansku i regionalnu sociologiju (CURS), Jonela Šufaru, objašnjava: Broj dečaka koji su konzumirali alkoholna pića je dva puta veći od broja devojaka, kao i količina alkohola u slučaju tinejdžera iz seoske sredine za razliku od tinejdžera koji žive u gradu. Kada je reč o pušenju 23 odsto tinejdžera priznalo je da je pušilo bar jednom u životu, broj dečaka je dva puta veći od broja devojaka, a u gradskoj sredini procenat je za 10 odsto veći nego na selu. Otprilike 4 odsto tinejdžera je reklo da je probalo drogu, ali u kategoriji uzrasta od 14 do 18 godina opšti procenat je od 5,4 odsto, dok u gradskoj sredini 7,4 odsto. U glavnom, period u kojem tinejdžeri probaju drogu je od 11 do 15 godina.”
Medju rizičnim ponašanjima tinejdžera su i udaljenje od porodice, izlaganje tinejdžera agresivnim reklamama za duvan i alkoholna pića i pristup ovim proizvodima. Rizično seksualno ponašanje je druga kategorija o kojoj nam je jedna od realizatorki studije o Situaciji tinejdžera u Rumuniji”, Jonela Šufaru, rekla sledeće: 15 odsto ispitanih tinejdžera izjavilo je da je već počelo seksualni život. Broj dečaka je dva puta veći u odnosu na devojke, a većina njih potiču iz gradske sredine. Devojke su obazrivije i stabilnije od dečaka, a večina njih upotrebljava kondom sa stabilnim partnerom. Na žalost, 16 odsto tinejdžera je izjavilo da nikada ne koristi kondom. Prema izjavama ispitanika, većina njih je prvo seksualno iskustvo doživelo negde oko 15 i po godina.”
Sem identifikacije glavnih vulnerabilnih tačaka tinejdžera, cilj studije je bio i da prenese neke preporuke UNICEF-a za što bolju zaštitu prava tinejdžera i pružanje pomoći koja im je potrebna. Predstavnica UNICEF-a u Rumuniji, Sandi Blanše, precizira: Trebalo bi da obrazovni sistem obezbedi tinejdžerima potrebne informacije i da časovi o sanitetskom vaspitanju budu uključeni u nastavni program. Vulnerabilnim tinejdžerima potrebna je podrška škole i zajednice da bi nastavili školu. Zdrastveni sistem treba da priprema stručnjake koji da pomognu tinejdžerima da se prilagode, bez ikakve diskriminacije. Zatim, bavljenje nekim sportom smanjuje rizik izlaganja rizičnim ponašanjima. A sve ove usluge treba da budu obezbedjene na lokalnom nivou. Važno je, takodje, da roditelji imaju bolji pristup informacijama, kako bi tinejdžerima obezbedili što topliji i brižniji dom.”
O značaju i potrebi za informisanjem govorio nam je i ministar omladine i sporta, Nikolae Baničoju: Najveći deo naših aktivnosti za tinejdžere namenjen je predupredjenju i suzbijanju konzumiranja alkoholnih pića, droge i zabranjenih supstanci. Sem nevladinih organizacija koje se bore protiv ovih pojava, nastavljamo partnerstvo sa Nacionalnom Agencijom za borbu protiv droge (ANA). Na svim ovogodišnjim akcijama, kao što su kampovi za studente i učenike, bili su pristuni stručnjaci pomenute agencije koji su razgovarali sa mladima i dali im savete.”
Sem informisanja, preporučeno je efikasnije komuniciranje sa tinejdžerima. Uprkos neizbežnim poteškoćama sa kojima se suočavaju, tinejdžeri su željni da komuniciraju sa osobama koje su spremne da ih slušaju bez prerasuda.
(Autor: Kristine Lešku. Prevod: Teodora Kristez)
