Prisustvo žena u gradjanskom životu
U periodu u kojem gradjanski duh u Rumuniji je u razvoju, ženski aktivizam postaje sve učestalija pojava. U poslednjem periodu žene su sve aktivnije u gradjanskom životu, ali i sve prisutnije u poslovnom svetu i na političkoj sceni. Inace, 2011. godine, ekonomista i političarka Andreea Paul Vass pokrenula je izdavački projekat na tu temu. Reč je o tri toma, koje je objavila izdavačka kuća Polirom, u kojima nekoliko žena priča o svojim uspesima u politici, ekonomiji i gradjanskom aktivizmu. Najnoviji tom “Gradjanska snaga žena objavljen je ove godine i pokazuje da su žene većinske u nevladinom sektoru, izjavila nam je Andreea Paul Vass: “2011. objavljen je tom Politička snaga žena sa pričama predstavnica svih političkih stranaka. 2016. pojavio se drugi tom Ekonomska snaga žena u kojem su predstavljene žene poslodavci sa izuzetnim rezultatima. 2018. osećali smo potrebu da predstavimo i ženski gradjanski duh. U svakom periodu u kojem je objavljen po jedan tom ja sam bila aktivna u dotičnom domenu. Mi, žene, imamo urodjeni refleks uravnoteženja stvari, ulepšavanja društva ili ispravljavanja nepravdi. U gradjanskom društvu žene su dominantne, a na mapi socijalnih inovatora prisustvo žena je od 53% kada je reč o pokretanju gradjanskih inicijativa i rukovodjenju nevladinih organizacija. Malo različita je situacija u poslodavstvu, a kada je reč o ekonomskoj snazi u Rumuniji, jedna od tri poslodavca je žena. Što se politike tiče, 2011. godine su 10-11 odsto rumunskih parlamentaraca bile žene, a od tada se njihov broj udvostručio.
Christine Leșcu, 24.10.2018, 11:51
Obična empatija žena može biti objašnjenje za činjenicu da one učestvuju u mnogobrojnim socijalnim, zdravstvenim ili ekološkim projektima. U slučaju Rumunije postoji još jedno objašnjenje, rekla nam je novinarka Danijela Palade Teodoresku, glavna urednica časopisa Karijere: Praktično, ove žene dokazuju da postoji gradjanska snaga i nisu čekale da drugi akcionišu, već su rekle Ja sam promena i nema smisla da nešto očekujem od sistema, već cu militirati za prava svoje dece, svojih roditelja ili osoba koje pate. Ustvari, ovaj tom govori o onome što ja nazivam moć vulnerabilnosti, o ženama koje su u jednom trenutku bile u kritičnim situacijama koje su prebrodile, te su želele da nešto učine i za druge u istoj situaciji. Medju nama žive mnoge anonimne junakinje, koje smatraju da su radile samo ono što bi bilo normalno u jednom trenutku, te ih je priznanje društva još više motivisalo i nastavljaju demarše.
Prče 100 žena objavljene u tomu Gradjanska snaga žena dokazuju i žensku solidarnost. Vrednost jedne žene daje i broj ostalih žena kojima ona pomaže da se oporave i razviju, kaže jedna od protagonistkinja knjige. Danijela Palade Teodoresku glavna urednica časopisa Karijere nudi nam detalje: Majke koje imaju dete sa autizmom ne mogu čekati rešenje sistema, već moraju nešto učiniti. Zahvaljujući društvenim mrežama one uspevaju da osnuju zajednice osoba sa sličnim problemima i svi ovi ljudi mogu imati jaku snagu.
U glavnom, nevladini sektor je dobro razvijen u Rumuniji, što, po rečima eksperata, samo dokazuje neefikasnost države u dotičnim domenima. U domenima kojima je društvo veoma preokupirano država nije previše prisutna niti ih dovoljno finansira, smatra feministkinja Mihaela Miroju, univerzitetska profesorka u Nacionalnoj Školi za političke i administrativne studije (SNSPA): Drugi proces koji se dešava u Rumuniji i o kojem se govori u knjizi je da se članovi, eksperti jedne nevladine organizacije usavršavaju vremenom. Dok u politici amatorizam, varalice i diletantizam rastu eksponencijalno, u apolitičkom ili nevladinom sektoru ekspertiza raste eksponencijalno. Dakle, imamo podele u društvu, ali dobra vest je da bar deo društva dobro radi, a to su gradjanski aktivisti.
U studiji o nevladinom sektoru u Rumuniji, koju je 2017. godine realizovala Fondacija za razvoj gradjanskog društva, precizira se da od 88.000 postojećih nevladinih organizacija, samo 42.000 su bile aktivne.
