Preporuke za poboljšanje situacije starih osoba
Demencija treba da bude priznata kao zdrastveni problem u Rumuniji“, ova je poruka lansirana na Nacionalnoj konferenciji Alchajmer 2014., pre nekoliko nedelja, kada su učesnici zahtevali primenu nacionalnog plana za demenciju, nazvan Nacionalnom strategijom akcija za 2014. -2020.godinu.
România Internațional, 26.03.2014, 14:23
Svake 4 sekunde, u svetu se jednoj osobi postavlja dijagnoza Alchajmer. U Rumuniji, od otprilike 270 hiljada osoba koje boluje od Alchajmera, 35 hiljada slučajeva je otkriveno u kasnijim fazama. Iako su lekari preokupirani da bolest otkrivaju u ranijim fazama, način organizovanja zdrastvenog sistema ne omogućava ovaj demarš. Profesor doctor Katalina Tudose, predsednica Rumunskog društva Alchajmer, precizira: “Prvi korak je osnivanje medjuministarskog departmana sa predstavnicima 5-6 ministarstava koja su uključena u bilo koje akcije planiranja resursi i finansija kada se postavlja pitanje osnivanja sistema asistencije. Zatim, pomenuti departman treba da ima radne grupe koje analiziraju realnu situaciju, odnosno broj lekara, neurologa, psihijatara i tako dalje, radi osnivanja centara za dijagnozu. Sa druge strane, treba da se osnuje Nacionalni registar za demenciju, potrebne su zakonodavne inicijative za zaštitu prava osoba koje boluju od demencije, a ovo ne može se rešiti za mesec dana ili godinu dana. Naš cilj je da do 2020. godine imamo primenjeni plan, ali se do tada mogu učiniti mnogo važnih stvari, medju kojima je najvažnije obustavljanje migracije rumunskih lekara, koji u što većem broju odlaze na rad u inostranstvo.”
Lekar Bogdan Popesku, predstavnik Rumunskog društva neurologije objašnjava proces dijagnoze pacijenata sa demencijom: “Veliki deo bolesnika ostaje bez dijagnoze, jer za to su potrebni lekari, i, na žalost, nema dovoljno lekara za dijagnozu demencije. Zatim, potreban je tehnološki kapacitet za razne medicinske preglede, koje mnogo koštaju i tek posle počinje lečenje. U prvoj fazi, u slučaju lake demencije, lečenje pretpostavlja uzimanje dotičnih lekova, koji, srećom, prema planu Ministarstva zdravlja, su besplatni. Ali, posle početne faze uzimanje lekova nije više dovoljno, jer pacijenti ne mogu se više sami snalaziti. Nije obavezno njihovo prebacivanje u bolnicu. U mnogim evropskim državama postoji concept pratioca koji pomaže bolesnicima od demencije. Krajnja faza je najteža, jer pacijent mora biti prebačen u bolnicu, ali za to treba da postoji dovoljan broj mesta u specijalnim centrima koji bi trebalo da se brinu o onakvim bolesnicima na duži rok i uz pomoć kvalifikovanog medicinskog osoblja.”
Stručnjaci za neurodegenerativne bolesti upozoravaju da do 2050. godine demencija može pogoditi veliki broj osoba starijih od 65 godina. Prema studijama, na svetskom nivou, oko 10 odsto ljudi starijih od 65 godina boluje od nekog oblika demencije, a posle 85 godina starosti oko 40 procenata. Lekar Gabrijel Preda, predsednik Rumunskog društva za gerijatriju i gerontologiju, govorio nam je o dimenzijama ove pojave u kontekstu globalnog starenja ljudi: “1990. godine, u Rumuniji je živelo oko 10 odsto osoba starije od 65 godina, 2008. procenjeno je da će se ovaj procenat povećati do 15 odsto, a 2011. konstatovano je da od demencije boluje više od 16 odsto osoba starijih od 65 godina. Dakle, reč je o naglom rastu broja osoba koje su izložene ovoj bolesti. Zato je potreban koherentan sistem progresivnog lečenja, prilagodjen raznim etapama evolucije bolesti, od lakih do najtežih oblika demencije.”
Demencija se nalazi na evropskoj agenda i postoje direktive koje preporučuju zemljama članicama da reše problem lečenja osoba koje boluju od neurodegenerativnih bolesti. Annette Dumas, predstavnik Asocijacije Alchajmer Evropa, precizira: “ Na evropskom nivou starenje stanovništva predstavlja izazov za sve zemlje članice Unije. Jer ovo pretpostavlja osnivanje posebnih usluga za lečenje i dugoročnu podršku bolesnicima, pristup dijagnozi i lekovima. Sa ovog gledišta starenje stanovništva trebalo bi da se smatra šansom, a ne teretom, ali zato nam je potrebna promena mentaliteta.”
U Evropi, oko 13 miliona osoba boluje od bolesti Alchajmer, a demencija je sedmi uzrok smrti u zemljama sa visokim dohotkom, zbog koje umire oko 50 odsto osoba sa neuropsihičkim poremećajima.
