Prava poljoprivrednika u Rumuniji

Mnogi problemi u ruralnoj sredini su efekti specifičnog načina organizovanja rumunskog postkomunističkog sela, gde se u 3,6 miliona domaćinstava poljoprivreda praktikuje posebno za opstanak porodice. Ovi podatci čine da Rumunija bude zemlja u kojoj se nalazi skoro pola poljoprivrednika koji rade samo za preživljavanje na nivou Evropske unije. Ovde žive današnji seljaci koji, na žalost, sa njihovim načinom života i praktikovanja poljoprivrede, teško mogu konkurisati sa firmama koje se bave industrijskom proljoprivredom. Primera radi, prema starijim podatcima Nacionalnog Instituta za statistiku (INS), izmedju 2002.- 2010. godine, nestalo je 150.000 malih farmi, dok procenat velikih farmi se povećao za 3 odsto. Istovremeno, tereni koje poseduju ove firme su se umnožili u poslednjim godinama, kako precizira Ramona Duminičoiu, koordinatorka kampanije u okviru asocijacije Eco Ruralis“: „Mnoge korporacije, rumunske i strane, kupile su zadnjih 20 godina milione hektara poljoprivrednog zemljišta. Trenutno, skoro polovina poljoprivrednih terena u Rumuniji pripada korporacijama, dok milioni poljoprivrednika od 4,7 aktivnih, koliko ima u Rumuniji, poseduju ostalu polovinu. Dakle, naša zemljišta se smanjuju svakim danom.“

Christine Leșcu, 29.11.2017, 10:57

Mnogi problemi u ruralnoj sredini su efekti specifičnog načina organizovanja rumunskog postkomunističkog sela, gde se u 3,6 miliona domaćinstava poljoprivreda praktikuje posebno za opstanak porodice. Ovi podatci čine da Rumunija bude zemlja u kojoj se nalazi skoro pola poljoprivrednika koji rade samo za preživljavanje na nivou Evropske unije. Ovde žive današnji seljaci koji, na žalost, sa njihovim načinom života i praktikovanja poljoprivrede, teško mogu konkurisati sa firmama koje se bave industrijskom proljoprivredom. Primera radi, prema starijim podatcima Nacionalnog Instituta za statistiku (INS), izmedju 2002.- 2010. godine, nestalo je 150.000 malih farmi, dok procenat velikih farmi se povećao za 3 odsto. Istovremeno, tereni koje poseduju ove firme su se umnožili u poslednjim godinama, kako precizira Ramona Duminičoiu, koordinatorka kampanije u okviru asocijacije Eco Ruralis“: „Mnoge korporacije, rumunske i strane, kupile su zadnjih 20 godina milione hektara poljoprivrednog zemljišta. Trenutno, skoro polovina poljoprivrednih terena u Rumuniji pripada korporacijama, dok milioni poljoprivrednika od 4,7 aktivnih, koliko ima u Rumuniji, poseduju ostalu polovinu. Dakle, naša zemljišta se smanjuju svakim danom.“

Pogodjeni starenjem stanovništva ili nedostatkom tehničkih sredstava za preradu zemlje, mnogi prodaju svoje poljoprivredne terene. Male tipično seoske farme, koje su deo domaćinstava, teško se mogu prilagoditi i drugim propisima čija je namena da podstiču veliku poljoprivrednu proizvodnju. A poljoprivrednici, kao i seoska civilizacija koju su stvorili i teško oživljaju, osećaju se ugroženim i vide kako su im mnogo prava kršena, ocenjuje Ramona Duminičoiu: „Ne možemo ništa proizvesti ako ne kupujemo semena od velikih firmi ili od takozvanih ovlašćenih radnji. A naša semena koja proizvode nutritivnu i zdravu hranu smatrana su neuskladjenim sa standardima. Semena su regulisana da bi imala pristup tržištu u skladu sa medjunarodnim normama koje Rumunija nije usvojila. Reč je o dotičnim kriterjumima: semena moraju biti uniformna, stabilna i različita. Seoska semena su različita, ali ne poštuju ostala dva kriterjuma. Ona su veoma različita sa genetskog gledišta i upravo zato mogu da se prilagode teškim uslovima i imaju visoku nutritivnu vrednost. Za razliku od njih, moderna hibridna ili genetski modificirana semena imaju slabu nutritivnu vrednost i mogu se kultivisati samo uz pomoć hemijskog djubriva i intenzivno automatiziranih mašina, koje se upotrebljavaju u industrijskoj poljoprivredi.“

Ovi i drugi veoma ozbiljni problemi su činili da Organizacija Ujedinjenih Nacija pokrene proces usvajanja Deklaracije o pravima poljoprivrednika, kao i drugih seljaka ili osoba koje rade u ruralnoj sredini. Formulisan po modelu Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, ovaj dokument se već nalazi na javnoj raspravi u celom svetu i sadrži 27 članaka. Ramona Duminičoiu odnosi se na one koji sadrže prava rumunskih seljaka koja moraju biti zaštićena: „Pravo na ponovno upotrebljavanje semena treba da bude legalno priznato. Potrebno je da naše seljačke pijace ne budu više privatizovane, da im ne upravljaju privatni administratori i da na njima ne prodaju posrednici. Smatramo da moramo i možemo učestvovati u projektima javnih nabavki za prehrambene proizvode koje država organizuje za kantine, škole, bolnice i usluge kateringa. Potrebno je da zemljišta opština budu realno zaštićena zakonom. Kada se zemljišta prodaju prioritet treba da ima lokalna zajednica a da ne budu prodate na slobodnom tržištu, jer to stvara nelojalnu kompeticiju u kojoj seljaci ne mogu učestvovati, jer imaju skromna finansijska sredstva.“

Da bi seljački proizvodi stigli od proizvodjača do klijenata, bez posrednika koje ih prodaju na tržištu, Asocijacija Zajedno Uzgojimo Rumuniju (Creştem România Împreună) već godinu dana primenjuje projekat „Usvoji jednog seljaka“ (Adoptă un ţăran), posredstvom kojeg ruralna sredina je bolje povezana sa urbanskom. Kako se to dešava saznali smo na sajtu Asocijacije: „Podstičemo te da biraš rumunske proizvode usvajanjem jednog seljaka iz okoline tvog rodnog mesta. Kupi od njega sve što ti treba, nedeljno ili bilo kojim načinom o kojem se dogovoriš sa poljoprivrednikom.“

Na taj način, poljoprivrednici bolje prodaju svoje proizvode, bez posrednika, a ljudi iz gradova mnogo zdravije jedu, ocenjuje Mihaj Mihu, koordinator kampanije: „Usvoji jednog seljaka“ je socijalni deo većeg projekta koji pokušava da povezuje ruralnu i gradsku sredinu. Identifikujemo seoska domaćinstva, predstavljamo im priču, sastajemo se sa seljacima koji rade u ovim domaćinstvima, te ih zatim promovišemo na našoj onlajn platformi i na društvenim mrežama. Mi pokušavamo da ih podržimo i da promovišemo koncept lokalne privrede. Na taj način, novac ostaje u zajednici, a zajednici je mnogo bolje.“

Do završetka pregovora i usvajanja Deklaracije o pravima poljoprivrednika, lokalne inicijative slične onima koje smo vam predstavili mogu doprineti stvaranju kratkog komercijalnog lanca izmedju ljudi sa sela i iz grada, ali i daljem opstajanju seoskih zajednica.