Postupanje Rumuna prema izbeglicama
Masivan priliv izbeglica i upravljanje ovom situacijom jedan je od najvećih izazova sa kojima se suočava Evropska unija od osnivanja, a svaki Evropljanin postupa prema ovoj situaciji zavisno od manje ili više korektnog informisanja. Čini se da Rumuni nemaju ništa protiv prijema izbeglica, ali, istovremeno, ne žele da ih integrišu u društvo ili da žive zajedno sa njima. Ovo je zaključak sondaže Percepcija Rumuna o izbegličkoj krizi”, koju je nedavno realizovala Asocijacija «Pro Democratia». Julijana Ilijesku, menadžerka projekata u okviru asocijacije, precizira: Većina ljudi dobija informacije o izbegličkoj krizi posredstvom društvenih mreža. Skoro 55 odsto ispitanika tvrdi da je tamo našlo informacije, dok 29 odsto saznalo je detalje iz medija. Najveći deo ispitanika su zabrinuti ovom situacijom zbog negativnih vesti na koje nailaze na pomenutim mrežama. Što se tiče broja izbeglica koje su došle u Rumuniju posle 2015. godine, većina ispitanika smatra da je reč o 300 osoba, dok mi znamo da je do sada u našu zemlju došlo samo 15 izbeglica. Na pitanje da li se slažu ili ne sa prisustvom izbeglica, 54 odsto ispitanika kaže «ne», a 46 odsto «da». S obzirom na situaciju u Siriji i ne samo tamo, zabrinjavajuća je činjenica da 18 odsto Rumuna izjavljuje da bi proteralo izbeglice”.
Christine Leșcu, 11.05.2016, 15:09
Medjutim, kada je reč o deci izbeglica, Rumuni su mnogo popustljiviji, jer većina ispitanika bi prihvatila da medju kolegama u školi njihova deca imaju decu izbeglica. Zabrinjavajuća je činjenica da više od 40 odsto Rumuna misli da bi trebalo da izbeglice bude smešteno u specijalnim kampovima, istakla je Julijana Ilijesku.
Rezultati druge sondaže koju je realizovao «INSCOP Research» pokazuju da je više od 80 odsto Rumuna protiv naseljavanja izbeglica u našoj zemlji. Nedavno su Informacioni Ured Evropskog parlamenta u Rumuniji i Asocijacija «Pro Democratia» organizovali dogadjaj posvećen izbegličkoj krizi. Klaudiu Kračun, ekspert u okviru Asocijacije «Pro Democratia» govorio je o činjenici da su u prošlosti Rumuni doživeli pozitivna iskustva sa grčkim i turskim izbeglicama i sa Srednjeg Istoka. Po rečima Klaudija Kračuna, na individualnom nivou ne postoji poseban otpor prema izbeglicama, ali katastrofalnu sliku o njiohovom dolasku usadili su u kolektivnu svest pojedini političari, institucije i medija. Na istoj debati, zamenik direktora Generalnog inspektorata za imigraciju u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova, Eleodor Pirvu, naglasio je da pojava imigracije već davno postoji u Rumuniji i govorio o rumunskom zakonodavstvu u oblasti: Sistem azila, migracije i integracije ostvaren je odmah posle revolucije 1989. godine, tačnije pridruživanjem Rumunije Konvenciji o statusu izbeglica, 1991. godine. Zatim usvojen je niz zakonodavnih akata koji su regulisali način implementacije politika u ovom domenu, a vrhunac predstavljaju aktuelno zakonodavstvo i sistem ostvaren u oblasti azila, migracije i integracije u skladu sa evropskim akijem i svim postojećim direktivama. Imamo i Pravilnike Dablin i Eurodak.»
Po rečima Eleodora Pirvua, u zadnjim godinama zahteve za azil je podnelo u proseku 1200–1300 migranata iz raznih zemalja. U Rumuniji već postoji institucija koja koordiniše šest centara za prijem azilanata, sa ukupnim kapacitetom od 950 smeštaja, koji se, u slučaju krize, može povećati. Na teritoriji Rumunije zahtevi za azil su rešeni u roku od 30 dana, inače najkraći postupak azila na evropskom nivou. Eleodor Pirvu: Sve osobe koje podnose zahteve za azil su proverene i registrovane u našim bazama podataka. Zahtevi su rešeni u skladu sa standardima u domenu, a lica koja su odbačena mogu se obratiti sudu. Azilanti koji su prihvaćeni dobijaju neku vrstu zaštite, status izbeglica i mogu učestvovati u procesu integracije, koji u ovom trenutku nije obavezan za osobe koje dobijaju pomenutu zaštitu. Nedavno su u zakon o azilu uvedeni dotični uslovi, kako bi podnosioci zahteva za azil dobili nepovratnu pomoć koju im rumunska država pruža 12 meseci, dok u ovom periodu azilanti učestvuju u raznim aktivnostima integracije ”.
U skladu sa mehanizmom Evropske unije za raspodelu izbeglica medju zemljama članicama, trebalo bi da, u periodu 2016- 2017., Rumunija primi 6.205 izbeglica.
