Porodični troškovi za vreme pandemije (30.09.2020)

Više od trećine domaćinstava u Rumuniji ima poteškoće sa životnim troškovima“, zaključak je studije Životni uslovi stanovništva u Rumuniji“, koju je sproveo Nacionalni institut za statistiku (INS) za 2019. godinu. Tada je 34% domaćinstava imalo poteškoća u pokrivanju troškova za svakodnevne potrebe, a ako dodajemo i one koji su imali dotičnu poteškoću u pokrivanju dnevnih troškova, imamo 77,2% ukupnog broja domaćinstava. U 2020. godini situacija je očigledno postala još gora, posebno u ruralnom svetu, pogodjenom vanrednim stanjem i ograničenjem kretanja zbog pandemije. To potvrdjuje i sociološko istraživanje koje je nedavno sprovela nevladina organizacija World Vision Rumunija, koja već više godina radi da bi pomogla ljudima u seoskoj sredini. Oana Šerban, portparolka Fondacije, nam nudi detalje: U siromašnim seoskim zajednicama ljudi nemaju posao kao mi u gradu. Većinu vremena oni rade kao nadničari, a drugi ostaju kod kuće i oslanjaju se isključivo na dečije dodatke. Dakle, istražili smo krajem proleća i ono što smo otkrili nas uopšte nije iznenadilo. Preko 60% roditelja nije radilo, a preko 40% ispitanika uopšte nije uspelo da obezbedi ili je samo delimično uspelo da deci obezbedi hranu, lekove i higijenske proizvode. Praktično, gotovo petina ispitanika rekla je da im se prihod smanjio zbog otkaza, da su postali tehnički višak ili da više nisu mogli da rade kao nadničari. Prema tome, 41% roditelja moralo je smanjiti troškove za domaćinstva tokom perioda izolacije, 26% onih koji su smanjili svoje troškove izjavilo je da je ostalo bez posla i izvora prihoda. Dakle, pandemija je imala značajne posledice po seosku sredinu.

Christine Leșcu, 30.09.2020, 11:35

Više od trećine domaćinstava u Rumuniji ima poteškoće sa životnim troškovima“, zaključak je studije Životni uslovi stanovništva u Rumuniji“, koju je sproveo Nacionalni institut za statistiku (INS) za 2019. godinu. Tada je 34% domaćinstava imalo poteškoća u pokrivanju troškova za svakodnevne potrebe, a ako dodajemo i one koji su imali dotičnu poteškoću u pokrivanju dnevnih troškova, imamo 77,2% ukupnog broja domaćinstava. U 2020. godini situacija je očigledno postala još gora, posebno u ruralnom svetu, pogodjenom vanrednim stanjem i ograničenjem kretanja zbog pandemije. To potvrdjuje i sociološko istraživanje koje je nedavno sprovela nevladina organizacija World Vision Rumunija, koja već više godina radi da bi pomogla ljudima u seoskoj sredini. Oana Šerban, portparolka Fondacije, nam nudi detalje: U siromašnim seoskim zajednicama ljudi nemaju posao kao mi u gradu. Većinu vremena oni rade kao nadničari, a drugi ostaju kod kuće i oslanjaju se isključivo na dečije dodatke. Dakle, istražili smo krajem proleća i ono što smo otkrili nas uopšte nije iznenadilo. Preko 60% roditelja nije radilo, a preko 40% ispitanika uopšte nije uspelo da obezbedi ili je samo delimično uspelo da deci obezbedi hranu, lekove i higijenske proizvode. Praktično, gotovo petina ispitanika rekla je da im se prihod smanjio zbog otkaza, da su postali tehnički višak ili da više nisu mogli da rade kao nadničari. Prema tome, 41% roditelja moralo je smanjiti troškove za domaćinstva tokom perioda izolacije, 26% onih koji su smanjili svoje troškove izjavilo je da je ostalo bez posla i izvora prihoda. Dakle, pandemija je imala značajne posledice po seosku sredinu.

Prema Nacionalnom institutu za statistiku, u 48% domaćinstava koja su prošle godine teško ili veoma teško uspela da pokriju tekuće troškove živele su porodice poljoprivrednika. A kada je reč o proceni sopstvenih potreba i troškova, 5 odsto ljudi u seoskoj sredini smatralo je da im je potrebno do 205 evra za tekuće mesečne troškove. U poredjenju sa ovima, za više od 86 odsto gradskih domaćinstava bili su potrebni mesečni prihodi od 410 evra. Prema stručnjacima Instituta za statistiku, novčana procena potreba domaćinstava jasno pokazuje velike razlike izmedju životnih uslova u seoskoj i urbanoj sredini“. Mogli bismo reči da tamo gde su životni uslovi nesigurni ljudi imaju male potrebe ili težnje, znajući da ih je ionako teško ispuniti, kako primećuje Oana Šerban, portparolka World Vision Rumunija: Razgovarajući sa decom, otkrili smo da se ne žale mnogo, jer ona su naviknuta da ne budu pretenciozna. Ova deca su zadovoljna sa vrlo malo, jer ih je tako život naučio. I to je vrlo tužno.

Za učenike u ruralnim područjima, kao i za one u urbanim sredinama, drugo polugodište 2019.-2020. školske godine odvijalo se, uglavnom, putem interneta. Ili je trebalo biti. Kao obično, razdaljina od projekta do stvarnosti bila je prilično velika, što je utvrdilo istraživanje koje je sprovelo World Vision Romania. Portparolka fondacije, Oana Šerban precizira: Oko 40% učenika sa sela nije učestvovalo u onlajn časovima. Samo 64% ​​nastavnika je organizovalo kurseve na Internetu, a ostali su lekcije slali putem SMS-a, Whatsappa ili Messengera ili jednostavno, išli su od vrata do vrata i delili učenicima štampane listove. Preko 55% roditelja nema digitalni uredjaj za svakog učenika u porodici. U mnogim domaćinstvima nije samo jedno dete, mogu biti čak tri ili četiri, a tamo se, umesto paralelne škole, deca su učila rotacijom. Dakle, bilo je vrlo teško održati kontinuitet, vrlo ozbiljna stvar kada je u pitanju obrazovanje. Zbog toga se vrlo lako dolazi do ideje napuštanja škole. 8% ispitanika reklo je da nema nijedan uredjaj za onlajn školu, i samo 20% njih reklo nam je da su njihova deca gledala TV emisije u organizaciji ministarstva prosvete, a neka deca nemaju ni televizor u kući.

Navedenim problemima pridodaju se i drugi podaci koji dovode u pitanje odvijanje nove školske godine započete 14. septembra u restriktivnim uslovima pandemije koji nameću onlajn učenje. Nakon razgovora sa 62 direktora ruralnih škola, stručnjaci fondacije World Vision Rumunija došli su do sledećih zaključaka: svaka četvrta škola nema pristup internetu, 9 od 10 škola nemaju laptope, desktope ili tablete za digitalnu nastavu i 12% direktora školskih ustanova veruje da će se rizik od nepismenosti povećati kao efekat krize KOVIDA-19.