Podrška deci izbeglicama iz Ukrajine (05.06.2024)
Nakon više od dve godine od ruske invazije na Ukrajinu i prvih talasa ukrajinskih izbeglica koji su zatekli Rumuniju nespremnu, ali izuzetno voljnu da pomogne, postavljeni su alati za trajnu integraciju ovih ljudi
Dragana Diamandi и Christine Leșcu, 05.06.2024, 12:41
Nakon više od dve godine od ruske invazije na Ukrajinu i prvih talasa ukrajinskih izbeglica koji su zatekli Rumuniju nespremnu, ali izuzetno voljnu da pomogne, postavljeni su alati za trajnu integraciju ovih ljudi. Nevladina organizacija Save the Children je od samog početka dala svoj doprinos ovom nastojanju i otkrila koji su glavni problemi izbeglica. Prema podacima dobijenim od Visokog komesarijata UN za izbeglice, od početka krize do sada u Rumuniju je ušlo oko 5 miliona 245 hiljada ukrajinskih državljana, a Save the Children je podržao oko 354.700 ljudi, od kojih skoro 180.000 dece. Štaviše, skoro polovinu izbeglica cine deca koja su došla u nasu zemlju, uglavnom sa majkama i bakama. Problemi sa kojima se suočavaju su nedostatak stabilnog prihoda i jezička barijera. Stoga je trenutno potreba za dugoročnijom integracijom ovih porodica postala prioritet u odnosu na prvi period rata, rekao nam je Leonard Andreesku, menadžer projekta nevladine organizacije Save the Children.
„U februaru smo pokrenuli upitnik koji su ljudi iz Ukrajine, uz našu pomoć popunili i tako su istaknute određene potrebe. Potreba za finansijskom pomoći javlja se prilično često, najmanje kod 23% ispitanika, zatim podrška za pristup medicinskim uslugama i kursevi rumunskog jezika. Otvoreno je dosta objekata u nevladinom sektoru. Nažalost, vlasti još uvek nedovoljno pokrivaju potrebe za kursevima rumunskog jezika i uslugama van škole za decu. To uglavnom traže samohrane majke koje nemaju kome da ostave svoju decu da bi radile. Ako pogledamo statistiku, i šta je proizašlo iz ovog sociološkog istraživanja koje smo izradili, vidimo da su procenti na neki način povezani: potreba za posle škole za decu javlja se kod 13% ispitanika, a podrška za pronalaženje posla kod 12 ispitanika. Dakle, otprilike isti procenat ljudi koji traže posao takođe ima potrebu za after scool za decu, jer žele da ostave decu na bezbednom mestu. Nemaju kome da ih ostave i onda ne mogu da nađu posao.”
Da bi im pomogla, nevladina organizacija Save the Children, u partnerstvu sa kancelarijom gradonačelnika sektora 6 u Bukureštu, nedavno je otvorila dnevni centar za ukrajinsku decu izbeglice. Ovde mogu bezbedno da provode vreme odmah nakon nastave, sve dok ih majke ne odvedu kući. Leonard Andreesku daje detalje:
„Nudimo podršku ne samo kroz ovaj dnevni boravak. Takođe pružamo podršku deci predškolskog uzrasta plaćanjem naknada za jaslice i vrtiće gde je to moguće. Nudimo i prevoz za decu, tako da roditelji mogu da ih odvezu u školu ili do našeg centra ujutru, u zavisnosti od rasporeda nastave dece, a mogu da ih pokupe uveče.”
Dnevni boravak u sektoru 6 prestonice nije jedini, kojim upravlja nevladina organizacija Save the Children. Postoje i drugi u Bukureštu i širom zemlje, otvoreni u saradnji sa lokalnim vlastima, a sve usluge su besplatne. Leonard Andreesku:
„U okviru centra deca imaju koristi od toplog obrok, od podrške u nastavi, od kurseva rumunskog jezika prilagođenim strancima, aktivnosti socijalne kohezije, ali i prilično složen koncept psihološke podrške kako bi se deci pomoglo da prevaziđu određene emocionalne probleme. Mnoge od njih sam identifikovao sa nekima čak i veoma teškim problemima, emotivnim, izazvanim, naravno, raskidom od običnog života, od mesta koja su poznavali, od njihove porodice, od familije, od očeva. Aktivnosti ovog tipa mnogo im pomažu da prevaziđu osećaj da su stranci, jer ne govore jezik, sklonost da se izoluju, jer se osećaju izostavljeno. Veoma važan aspekt ovog centra je to što nije otvoren samo za ukrajinsku decu. Imamo i rumunsku decu iz ugroženih porodica, iz jednoroditeljskih porodica, koji imaju isti problem da nađu posao jer nemaju kome da ostave decu. Oni onda idu zajedno sa rumunskom decom u ovaj centar. Aktivnosti se sprovode zajedno. Naravno da im pomažemo da komuniciraju. Imamo kulturne posrednike koji govore rumunski, ruski i ukrajinski, nastavnike koji poznaju i nastavne metode iz Ukrajine, ali i iz Rumunije, kako bi se deca što lakše integrisala, identifikovala rumunske prijatelje koji će im dati taj osećaj normalnosti i sigurnosti, da im pomognu da prevaziđu emocionalne probleme, naravno, što je više moguće.”
Dnevni centar trenutno može da primi do 40 malisana, na nesreću ukrajinske dece koja imaju poteškoća da se integrišu u rumunske škole. Leonard Andreesku objašnjava:
„Njima je izuzetno teško. Zato samo 90% njih pohadja nastavu. To podrazumeva period od najviše godinu dana u kome mogu da idu na nastavu, ali bez obaveze svakodnevnog prisustva, bez dobijanja ocena, bez upisivanja u dnevnik. To je kao period prilagodjavanja koji im pomaže da se naviknu i na raspored, na jezik i na drugove iz razreda. Zatim, nakon najviše godinu dana, oni su obavezni da se upisu u skolu, kao i ostali dzaci, i da učestvuju u obrazovnim aktivnostima. Vrlo malo ove dece pohađa onlajn škole u Ukrajini, odnosno ne uče kod nas, ali to su izuzeci.“
Trenutno, nakon početnih talasa izbeglica, od kojih su mnogi nastavili put ka zapadnoj Evropi, u Rumuniji je ostalo registrovano oko 79.000 državljana Ukrajine.
