Početak univerzitetske godine u Rumuniji
Nova univerzitetska godina počela je uobičajenim očekivanjima, planovima za budućnost i bojaznostima. Generacije studenata koji tek koračaju u život i karijeru treba da se suoče sa promenama, uvodjenjem novih zahteva i pripremanjem za tržište rada. Glavna preokupacija je, na taj način, postala upoznavanje sa zahtevima tržišta rada, a izbor fakulteta je, u najvećoj meri, rezultat promena na pomenutom tržištu. O tržištu rada vode računa ne samo studenti, već i univerziteti koji se, medjutim, sporije prilagodjavaju. Gabrijela Žitaru je koordinatorka projekata Izvršne jedinice za finansiranje visokoobrazovnih institucija, istraživanja, razvoja i inovacija. Od nje smo pokušali da saznamo koja je koneksija izmedju univerzitetskog sistema i tržišta rada: ”Možemo reči da ova koneksija nije obavezno direktna, s obzirom da visokoobrazovni sistem treba da priprema apsolvente koji mogu biti integrisani u tržište rada. Značajna uloga obrazovnog sistema je i pripremanje apsolvenata za društvo ili za lični razvoj. Ovo znači da je potrebna veoma tesna veza izmedju predmeta koji se predavaju na fakultetima i osiguravanja dotične fleksibilnosti, jer današnje tržište rada je veoma fleksibilno, u brzom razvoju i procesu promene. No, visokoobrazovni sistem ne evoluira tako brzo. Na nivou Izvršne jedinice za finansiranje visokoobrazovnih institucija, istraživanja, razvoja i inovacija realizovano je nekoliko analiza i nacionalnih studija o inserciji apsolvenata visokoobrazovnog sistema na tržište rada. Percepcije su različite, u smislu da apsolventi koji su diplomirali pre 5 godina imaju fleksibilniju i povoljniju percepciju, jer sada znaju koje kompetentnosti su im bile korisne na tržištu rada. Studije pokazuju da, prema mišljenju apsolvenata koji su diplomirali pre 5 godina, izmedju domena za koji su se pripremali i poslovnih zadataka veza je od 78 procenata, ili 70 procenata u slučaju onih koji su diplomirali godinu dana ranije.”
România Internațional, 14.10.2015, 13:11
U slučaju prilagodjavanja visokoobrazovnog sistema zahtevima tržišta rada govori se o društvenom modelu posla, na koji se odnosila Gabrijela Žitaru: ”Društveni model posla je nekako neograničen sa gledišta mesta u kojem se odvija aktivnost i fleksibilan sa gledišta kompetetnosti. Na neki način, model savremenog posla omogućava apsolventima koji su diplomirali neki fakultet zapošljavanje u mnogim oblastima, jer su oni dobili neophodna znanja. Naša studija pokazuje da tržište rada ne nudi radna mesta na nivou znanja apsolvenata, jer 30 odsto njih ima viši nivo pripreme od zahteva radnog mesta.”
Na pitanje da li je tržište rada konzervativno, Gabrijela Žitaru je odgovorila: ”Na prvi pogled tržište rada nije veoma rigidno, veoma je dinamično. Ponekad ima specifične zahteve, o kojima stručnjaci u vaspitanju misle da ne bi trebalo da budu pokrivrene programima obrazovnog sistema, jer su opšte kompetentnosti veoma važne, kao inače i praksa. Rezultati studija pokazuju da je ova kriza izazvala produženje perioda traženja radnog mesta za apsolvente 2009.-2010. godine. Pomenuti period je dva puta duži u odnosu na situaciju apsolvenata 2005.-2006. Za sada, ne možemo reči da ponuda radnih mesta je modificirana krizom. ”
Evropska komisija pokušava da doprinese podržavanju mladih koji traže radna mesta pokretanjem Programa ”Garancija za omladinu”. Ali, ni prilagodjavanje ovog programa pokretima na tržištu rada ne ide u korak sa dinamikom tržišta. Gabrijela Žitaru ističe: ”Mislim da neće biti mnoga prilagodjavanja programa Evropske komisije. Jer je on već izradjen za mlade starosti od 16 do 25 godina. Program ”Garancija za omladinu” može uticati na tržište rada i imati efektivne rezultate, ako je poslodavac podržan da zaposli mlade izmedju 16 i 25 godina starosti. ”
