Percepcije rumuna o klimatskim promenama

Švedska tinejdžerka Greta Thunberg je nedavno osnovala globalni pokret savesti o klimatskim i ekološkim pitanjima, Fridays for Future, koji ima već pristalice i u Rumuniji. Izmedju 20. i 27. septembra, više organizacija koje se bore za očuvanje čovekove okoline iniciralo je niz protesta i aktivnosti namenjenih da nadležnim vlastima privuku pažnju na nivo zagadjenja i njegove neosporne štetne efekte. Dogadjaji organizovani pod geslom Fridays for Future održani su i u Rumuniji u poslednjoj godini, u Bukureštu, u prvom redu, rekla nam je Madalina Skarlat, jedna od pokretača inicijative: “Posle Bukurešta, dogadjaji su organizovani i u drugim gradovima. Zajedno smo zamislili ovu kampaniju koja je trajala nedelju dana, krajem septembra meseca, kada se obeležava Nedelja klime i održava Samit OUN-a u Njujorku gde se nalaze i predstavnici Pokreta “Fridays for Future koji pokušavaju da ubede svetske vlade da se svi nalazimo u hitnom klimatskom stanju i moraju usvojiti neophodne mere radi smanjenja efekata klimatskih promena.

Christine Leșcu, 02.10.2019, 16:37

Švedska tinejdžerka Greta Thunberg je nedavno osnovala globalni pokret savesti o klimatskim i ekološkim pitanjima, Fridays for Future, koji ima već pristalice i u Rumuniji. Izmedju 20. i 27. septembra, više organizacija koje se bore za očuvanje čovekove okoline iniciralo je niz protesta i aktivnosti namenjenih da nadležnim vlastima privuku pažnju na nivo zagadjenja i njegove neosporne štetne efekte. Dogadjaji organizovani pod geslom Fridays for Future održani su i u Rumuniji u poslednjoj godini, u Bukureštu, u prvom redu, rekla nam je Madalina Skarlat, jedna od pokretača inicijative: “Posle Bukurešta, dogadjaji su organizovani i u drugim gradovima. Zajedno smo zamislili ovu kampaniju koja je trajala nedelju dana, krajem septembra meseca, kada se obeležava Nedelja klime i održava Samit OUN-a u Njujorku gde se nalaze i predstavnici Pokreta “Fridays for Future koji pokušavaju da ubede svetske vlade da se svi nalazimo u hitnom klimatskom stanju i moraju usvojiti neophodne mere radi smanjenja efekata klimatskih promena.

Posle marša protesta u Bukureštu, u kojem je učestvovalo otprilike hiljadu mladih uzrasta od 16 i 17 godina, programirane su druge aktivnosti u više od 75 škola-partnera u protestu. Ove akcije nemaju velike srazmere, ali posredstvom njih učenici su informisani i mobilisani da doprinesu suzbijanju brzog klimatskog zagrevanja i povećanja nivoa zagadjenja. Sve polazi od ideje da važan je svaki lični doprinos, ako se on pridodaje drugima sličnim, rekla nam je Madalina Skarlat: “Svaka osoba može doprineti malim gestom, koji, ako se pridodaje opštim akcijama, može izazvati znatno poboljšanje. Činjenica da ne koristimo više toliko plastike, da imamo ličnu bocu, da voće i povrće koje kupujemo u pijaci ne stavljamo više u plastične kese već u one tekstilne koje imamo u kući, sve ove individualne akcije ako mogu ubediti i druge da postupaju na isti način, imaju na nivou zajednice veći efekat.

Medjutim, prema nedavnoj sondaži koja meri percepcije rumuna o klimatskim promenama i globalnom zagrevanju, o dogadjaju #fridaysforfuture čulo je samo 6% ispitanika, dok su dve trećine ispitanika čule o “Satu za našu planetu i u ovoj akciji učestvovalo je 36 odsto njih. Čak više 73 odsto rumuna nije čulo o Pariskom Sporazumu. Sa druge strane, studija pokazuje da postoji posebna preokupacija za ekološka pitanja. 96% ispitanika izjavljuje da nije čulo o globalnom zagrevanju, a 86% učesnika u studiji smatra da je globalno zagrevanje veoma ozbiljni problem. Ovi podaci su ohrabrujući, posebno ako ih uporedimo sa onima iz sondaže koja je realizovana 2009. godine. Tada su klimatske promene zabrinjavale samo 16 odsto rumuna, dok sada 25 odsto njih smatra da, posle siromaštva, ovo je najveći problem čovečanstva. O uzrocima ove promene percepcije govorio nam je sociolog Dan Žurcan: “Mediatizacija ovog pitanja imala je efekte. Nije dovoljno imati političare koji govore o Pariskom Sporazumu, ubedljiviji su svi meteorološki dogadjaji koji su zabeleženi čak i u našoj zemlji, gde su samo 2019. godine bila dva mini-tornada koja su prouzrokovala materijalne štete, a 2018. godine se nešto slično dogodilo u Temišvaru. Jasno je da efekti klimatskih promena po male zajednice, uz medijatizaciju, izazivaju promene u ponašanju i na kognitivnom planu.

Prema istoj studiji, 75 odsto ispitanika je izjavilo da je zainteresovano kampanijama cišćenja/prikupljanja otpada, dok 86 odsto je posebno zainteresovano kampanijama pošumljenja. Medjutim, više ljudi učestvuje u akcijama prikupljanja otpada, nego u procesu pošumljenja i zato je potrebno napraviti razliku izmedju namere i prave akcije, izmedju želje gradjana i ostvarenja vlasti, smatra sociolog Dan Žurkan: “Najčešće odgovornost snose vlasti i firme koje se bave prikupljanjem otpada. Postoje i srećne situacije u kojima su lokalne vlasti stavile ljudima na raspolaganje džakove u raznim bojama za selektivno prikupljanje otpada, a ljudi su upravo to radili, što znači da postoji raspoloživost za ekološko ponašanje. Potrebno je samo da vlasti kreiraju adekvatan okvir za onakve akcije. Veoma važno je da je ova tema doprela do savesti društva, a ljudi govore o njoj.

Umesto zaključka moramo reči da pitanjem klimatskih promena nisu preokupirane samo vlasti i nekoliko naučnika, već se ova tema već nalazi na javnoj agendi stanovništva.