Percepcije o rumunskom zdravstvenom sistemu
Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sličnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance”, koji je objavila Evropska komisija krajem prošle godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizičnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama članicama Evropske unije i kandidatima za pristupanje, izuzev Albanije zbog ograničene raspoloživosti podataka, i u zemljama članicama Evropske asocijacije slobodne razmene. Rezultati pokazuju da u svim državama, uključujući i Rumuniju, postoje kako pozitivne tako i negativne stvari. Primera radi, očekivano trajanje životnog veka u članicama Evropske unije produžilo se više od 5 godina izmedju 1990. i 2012. i dostiglo 79,2 godina. Medjutim, razlike izmedju najdužih očekivanih trajanja zivotnog veka u Španiji, Italiji i Francuskoj i najkraćih u Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji nisu se smanjile posle 1990. godine. U slučaju Rumunije, obrazloženje može biti, prema istom dokumentu, da se u našoj zemlji za zdravstvenu negu troši najmanje novca, manje nego u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer. Primer u tom smislu je činjenjca da Rumunija je evropska država sa najmanjim brojem vrhunskih medicinskih istraga, poput nuklearne magnetne rezonance i skenera. Slabo finansiranje i niski budžetski fondovi, odnosno 4 odsto bruto društvenog proizvoda u 2015. godini, kao i svote koje bilo koji pacijent plaća za zdravstvo objašnjava, najverovatnije, i činjenicu da u Rumuniji nadzor zdravstvenog stanja ljudi je veoma slab. Posledica ove situacije odražava se u stopi smrtnosti zbog raka grlića materice koja je najviša u Evropi, i koji blagovremeno otkriven može biti izlečen. Zaključak je da postoji medjupovezanost izmedju zdravstvenog sistema i ekonomske situacije jedne zemlje: u bogatijim državama zdravstveni sistem je uspešniji nego u onim siromašnijim, kao što je Rumunija.
Monica Chiorpec, 28.01.2015, 18:49
Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sličnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance”, koji je objavila Evropska komisija krajem prošle godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizičnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama članicama Evropske unije i kandidatima za pristupanje, izuzev Albanije zbog ograničene raspoloživosti podataka, i u zemljama članicama Evropske asocijacije slobodne razmene. Rezultati pokazuju da u svim državama, uključujući i Rumuniju, postoje kako pozitivne tako i negativne stvari. Primera radi, očekivano trajanje životnog veka u članicama Evropske unije produžilo se više od 5 godina izmedju 1990. i 2012. i dostiglo 79,2 godina. Medjutim, razlike izmedju najdužih očekivanih trajanja zivotnog veka u Španiji, Italiji i Francuskoj i najkraćih u Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji nisu se smanjile posle 1990. godine. U slučaju Rumunije, obrazloženje može biti, prema istom dokumentu, da se u našoj zemlji za zdravstvenu negu troši najmanje novca, manje nego u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer. Primer u tom smislu je činjenjca da Rumunija je evropska država sa najmanjim brojem vrhunskih medicinskih istraga, poput nuklearne magnetne rezonance i skenera. Slabo finansiranje i niski budžetski fondovi, odnosno 4 odsto bruto društvenog proizvoda u 2015. godini, kao i svote koje bilo koji pacijent plaća za zdravstvo objašnjava, najverovatnije, i činjenicu da u Rumuniji nadzor zdravstvenog stanja ljudi je veoma slab. Posledica ove situacije odražava se u stopi smrtnosti zbog raka grlića materice koja je najviša u Evropi, i koji blagovremeno otkriven može biti izlečen. Zaključak je da postoji medjupovezanost izmedju zdravstvenog sistema i ekonomske situacije jedne zemlje: u bogatijim državama zdravstveni sistem je uspešniji nego u onim siromašnijim, kao što je Rumunija.
U uslovima u kojima privreda nije dostigla nivo drugih evropskih zemalja, u Rumuniji ne postoji previše izvora finansiranja zdravstva. Glavni izvor je zdravstveno osiguranje koje plaćaju svi zaposleni i poslodavci, a upravlja Nacionalni dom za zdravstveno osiguranje (CNAS). Privatno osiguranje nije česta pojava u Rumuniji, gde 5 odsto gradjana plaća direktno medicinske usluge, uključujući ovde i takozvane «poklone» ili «mito». A ova praksa, iako snažno osudjena, veoma je rasprostranjena. Kristijan Vladesku, direktor Nacionalne škole za javno zdravstvo smatra da je ovo efekat malih plata u zdravstvenoj oblasti i uporedjuje lekare sa sudijama i tužiocima: “Pre više godina priznat je društveni značaj pravosudnog sistema u Rumuniji, u kojem plate dostignu prosek u oblasti na medjunarodnom nivou. Medjutim, kada govorimo o zdravstvu, situacija je različita, jer značaj koji se pridaje ovoj oblasti i lekarima nije priznat na nivou države, iako stanovništvo ih smatra veoma važnim društvenim činiocima. Ovo može biti objašnjenje za male plate i takozvane novčane ili drugačije poklone“ od strane pacijenata. Ali moraju se pronaći rešenja za povećanje finansiranja sistema, uključujući ovde i plate medicinskog osoblja.”
Sem činjenice da lekari imaju male plate, oni su i malobrojni u Rumuniji, jednoj od evropskih zemalja sa najmanjim brojem lekara po glavu stanovnika, odnosno 2,5 za hiljadu gradjana. Gorija situacija postoji samo u Poljskoj. No, situacija postaje zabrinjavajuća u Rumuniji ako uzimamo u obzir masovnu migraciju rumunskog medicinskog osoblja: Vrtimo se u začaranom krugu u kojem, s jedne strane, od lekara se zahteva isti nivo performansa kao na Zapadu, a istovremeno, država ne priznaje značaj njihove profesije i daje im male plate. Začarani krug je počeo da se razbija kada smo ušli u Evropsku uniju, a naši lekari počeli su da odu u inostranstvo da rade. I otićiće u sve većem broju, jer potreba za medicinskim osobljem na Zapadu je veoma velika. ”
Organizovanje i finansiranje zdravstvenog sistema zavisi od ekonomskih faktora i prioriteta svake države ponaosob. Iako institucije Evropske unije su preokupirane zdravstvenim stanjem svih gradjana, kako dokazuje izveštaj Health At A Glance”, koji je Evropska komisija izradila zajedno sa Organizacijom za privrednu saradnju i razvoj (OCDE), zvaničnici u Briselu i Strazburu ne mogu nametnuti dotične politike, već samo uputiti preporuke, kako nam kaže evroposlanica Renate Veber: Na žalost, oblast javnog zdravstva, zbog razloga koje ja lično ne mogu shvatiti, nije uključena u evropsko zakonodavstvo koje se primenjuje na nivou cele unije. U ovom slučaju primenjuje se princip subsidijarnosti, a zdravstvo kao i obrazovanje ostaju oblasti u kojima se primenjuju zakoni svake države članice. Ja to ne mogu shvatiti, jer, ako se želi da unija bude zdrava sa svih tačaka gledišta, zdravstvo i obrazovanje treba da ima isti nivo u svim komunitarnim zemljama. Na nivou unije postoje samo preporuke za ove dve oblasti.”
Što se tiče Rumunije, u izveštaju Evropske komisije Health At A Glance” zabeleženi su kako pozitivni, tako i negativni rezultati. Rumunija ima najvišu stopu smrtnosti zbog moždanog udara i najviši nivo mortaliteta dece, ali dobro stoji u slučaju dijabetičara imajući najmanji broj obolelih na hiljadu stanovnika. Po potrošnji alkohola i duvanskih proizvoda, Rumunija se nalazi ispod proseka Evropske unije. Zajedno sa Bugarima i Fincima imamo najniži nivo konzumiranja voća u Uniji, ali jedemo istu količinu povrća kao i ostali Evropljani i, prema tome, imamo najmanji broj gojaznih osoba u Evropi.