Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Percepcije o rumunskom zdravstvenom sistemu

Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sličnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance”, koji je objavila Evropska komisija krajem prošle godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizičnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama članicama Evropske unije i kandidatima za pristupanje, izuzev Albanije zbog ograničene raspoloživosti podataka, i u zemljama članicama Evropske asocijacije slobodne razmene. Rezultati pokazuju da u svim državama, uključujući i Rumuniju, postoje kako pozitivne tako i negativne stvari. Primera radi, očekivano trajanje životnog veka u članicama Evropske unije produžilo se više od 5 godina izmedju 1990. i 2012. i dostiglo 79,2 godina. Medjutim, razlike izmedju najdužih očekivanih trajanja zivotnog veka u Španiji, Italiji i Francuskoj i najkraćih u Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji nisu se smanjile posle 1990. godine. U slučaju Rumunije, obrazloženje može biti, prema istom dokumentu, da se u našoj zemlji za zdravstvenu negu troši najmanje novca, manje nego u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer. Primer u tom smislu je činjenjca da Rumunija je evropska država sa najmanjim brojem vrhunskih medicinskih istraga, poput nuklearne magnetne rezonance i skenera. Slabo finansiranje i niski budžetski fondovi, odnosno 4 odsto bruto društvenog proizvoda u 2015. godini, kao i svote koje bilo koji pacijent plaća za zdravstvo objašnjava, najverovatnije, i činjenicu da u Rumuniji nadzor zdravstvenog stanja ljudi je veoma slab. Posledica ove situacije odražava se u stopi smrtnosti zbog raka grlića materice koja je najviša u Evropi, i koji blagovremeno otkriven može biti izlečen. Zaključak je da postoji medjupovezanost izmedju zdravstvenog sistema i ekonomske situacije jedne zemlje: u bogatijim državama zdravstveni sistem je uspešniji nego u onim siromašnijim, kao što je Rumunija.

Percepcije o rumunskom zdravstvenom sistemu
Percepcije o rumunskom zdravstvenom sistemu

, 28.01.2015, 18:49

Povod za stalno nezadovoljstvo pacijenata i lekara, zdravstveni sistem u Rumuniji je nedavno uporedjen sa sličnim sistemima 34 evropske zemlje. Izvestaj Health At A Glance”, koji je objavila Evropska komisija krajem prošle godine, predstavlja najnovije podatke o zdravstvenom stanju Rumuna, rizičnim faktorima po zdravlje i pristupu kvalitetnim medicinskim uslugama u svim zemljama članicama Evropske unije i kandidatima za pristupanje, izuzev Albanije zbog ograničene raspoloživosti podataka, i u zemljama članicama Evropske asocijacije slobodne razmene. Rezultati pokazuju da u svim državama, uključujući i Rumuniju, postoje kako pozitivne tako i negativne stvari. Primera radi, očekivano trajanje životnog veka u članicama Evropske unije produžilo se više od 5 godina izmedju 1990. i 2012. i dostiglo 79,2 godina. Medjutim, razlike izmedju najdužih očekivanih trajanja zivotnog veka u Španiji, Italiji i Francuskoj i najkraćih u Litvaniji, Letoniji, Bugarskoj i Rumuniji nisu se smanjile posle 1990. godine. U slučaju Rumunije, obrazloženje može biti, prema istom dokumentu, da se u našoj zemlji za zdravstvenu negu troši najmanje novca, manje nego u Srbiji ili Crnoj Gori, na primer. Primer u tom smislu je činjenjca da Rumunija je evropska država sa najmanjim brojem vrhunskih medicinskih istraga, poput nuklearne magnetne rezonance i skenera. Slabo finansiranje i niski budžetski fondovi, odnosno 4 odsto bruto društvenog proizvoda u 2015. godini, kao i svote koje bilo koji pacijent plaća za zdravstvo objašnjava, najverovatnije, i činjenicu da u Rumuniji nadzor zdravstvenog stanja ljudi je veoma slab. Posledica ove situacije odražava se u stopi smrtnosti zbog raka grlića materice koja je najviša u Evropi, i koji blagovremeno otkriven može biti izlečen. Zaključak je da postoji medjupovezanost izmedju zdravstvenog sistema i ekonomske situacije jedne zemlje: u bogatijim državama zdravstveni sistem je uspešniji nego u onim siromašnijim, kao što je Rumunija.



U uslovima u kojima privreda nije dostigla nivo drugih evropskih zemalja, u Rumuniji ne postoji previše izvora finansiranja zdravstva. Glavni izvor je zdravstveno osiguranje koje plaćaju svi zaposleni i poslodavci, a upravlja Nacionalni dom za zdravstveno osiguranje (CNAS). Privatno osiguranje nije česta pojava u Rumuniji, gde 5 odsto gradjana plaća direktno medicinske usluge, uključujući ovde i takozvane «poklone» ili «mito». A ova praksa, iako snažno osudjena, veoma je rasprostranjena. Kristijan Vladesku, direktor Nacionalne škole za javno zdravstvo smatra da je ovo efekat malih plata u zdravstvenoj oblasti i uporedjuje lekare sa sudijama i tužiocima: “Pre više godina priznat je društveni značaj pravosudnog sistema u Rumuniji, u kojem plate dostignu prosek u oblasti na medjunarodnom nivou. Medjutim, kada govorimo o zdravstvu, situacija je različita, jer značaj koji se pridaje ovoj oblasti i lekarima nije priznat na nivou države, iako stanovništvo ih smatra veoma važnim društvenim činiocima. Ovo može biti objašnjenje za male plate i takozvane novčane ili drugačije poklone“ od strane pacijenata. Ali moraju se pronaći rešenja za povećanje finansiranja sistema, uključujući ovde i plate medicinskog osoblja.”



Sem činjenice da lekari imaju male plate, oni su i malobrojni u Rumuniji, jednoj od evropskih zemalja sa najmanjim brojem lekara po glavu stanovnika, odnosno 2,5 za hiljadu gradjana. Gorija situacija postoji samo u Poljskoj. No, situacija postaje zabrinjavajuća u Rumuniji ako uzimamo u obzir masovnu migraciju rumunskog medicinskog osoblja: Vrtimo se u začaranom krugu u kojem, s jedne strane, od lekara se zahteva isti nivo performansa kao na Zapadu, a istovremeno, država ne priznaje značaj njihove profesije i daje im male plate. Začarani krug je počeo da se razbija kada smo ušli u Evropsku uniju, a naši lekari počeli su da odu u inostranstvo da rade. I otićiće u sve većem broju, jer potreba za medicinskim osobljem na Zapadu je veoma velika. ”



Organizovanje i finansiranje zdravstvenog sistema zavisi od ekonomskih faktora i prioriteta svake države ponaosob. Iako institucije Evropske unije su preokupirane zdravstvenim stanjem svih gradjana, kako dokazuje izveštaj Health At A Glance”, koji je Evropska komisija izradila zajedno sa Organizacijom za privrednu saradnju i razvoj (OCDE), zvaničnici u Briselu i Strazburu ne mogu nametnuti dotične politike, već samo uputiti preporuke, kako nam kaže evroposlanica Renate Veber: Na žalost, oblast javnog zdravstva, zbog razloga koje ja lično ne mogu shvatiti, nije uključena u evropsko zakonodavstvo koje se primenjuje na nivou cele unije. U ovom slučaju primenjuje se princip subsidijarnosti, a zdravstvo kao i obrazovanje ostaju oblasti u kojima se primenjuju zakoni svake države članice. Ja to ne mogu shvatiti, jer, ako se želi da unija bude zdrava sa svih tačaka gledišta, zdravstvo i obrazovanje treba da ima isti nivo u svim komunitarnim zemljama. Na nivou unije postoje samo preporuke za ove dve oblasti.”



Što se tiče Rumunije, u izveštaju Evropske komisije Health At A Glance” zabeleženi su kako pozitivni, tako i negativni rezultati. Rumunija ima najvišu stopu smrtnosti zbog moždanog udara i najviši nivo mortaliteta dece, ali dobro stoji u slučaju dijabetičara imajući najmanji broj obolelih na hiljadu stanovnika. Po potrošnji alkohola i duvanskih proizvoda, Rumunija se nalazi ispod proseka Evropske unije. Zajedno sa Bugarima i Fincima imamo najniži nivo konzumiranja voća u Uniji, ali jedemo istu količinu povrća kao i ostali Evropljani i, prema tome, imamo najmanji broj gojaznih osoba u Evropi.

sursă foto:
Društvo среда, 18 децембар 2024

Trebas mi (18.12.2024)

Na fakultetu je bila poznata kao „devojka sa psima“. Godine 2010, bila je studentkinja Nacionalne škole za političke i administrativne...

Trebas mi (18.12.2024)
Foto: Petr Ovralov / unsplash.com
Društvo среда, 11 децембар 2024

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)

Devojčice i žene romske nacionalnosti čine jednu od najugroženijih i najzapostavljenijih grupa u Rumuniji. Često zbog predrasude vlasti i...

Prisilni brakovi nisu tradicija (11.12.2024)
(sursa foto pixabay@Vertax)
Društvo среда, 04 децембар 2024

Život stranih radnika u Rumuniji

Prema najnovijoj studiji koju je sproveo Centar za uporedna proučavanja migracija, u Rumuniji je krajem oktobra 2023. godine živelo nešto više od...

Život stranih radnika u Rumuniji
удалённая работа
Društvo среда, 27 новембар 2024

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)

Ako bi poslodavci odluči, više od 82 odsto zaposlenih kaže da se ne bi protivili da rade isključivo iz kancelarija, čak i ako to priznaju, bilo...

Kancelarija 2.0. Kako su se promenili uslovi rada u postpandemijskoj eri (27.11.2024)
Društvo среда, 13 новембар 2024

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)

Oktobar je u Evropskoj uniji proglašen mesecom sajber bezbednosti. Ove godine se fokusirao na vrstu pretnje koja je sve prisutnija u našem...

Oprez! Društveni inženjering! (13.11.2024)
Društvo среда, 06 новембар 2024

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)

Za prethodne generacije, iz komunističkog perioda, pristup metodama kontracepcije bio je na granici zakonitosti, a prekid trudnoće se smatrao...

Rumunija 35 godina nakon pristupa metodama kontracepcije slobodnom tržištu (06.11.2024)
Društvo среда, 30 октобар 2024

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)

Na Sustenlandiji, konferenciji koju je u Bukureštu organizovalo udruženje Ambasada održivosti u Rumuniji, razgovaralo se o tome kako je...

Na „Sustenlandiji“, o budućnosti koja je postala sadašnjost (30.10.2024)
Društvo среда, 23 октобар 2024

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

Istraživanje koje je sprovela nevladina organizacija Save the Children početkom godine pokazalo je da je svaki drugi učenik u Rumuniji bio žrtva...

Nova rešenja starih problema: Pozorište protiv maltretiranja i diskriminacije u školama (23.10.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company