Opasne zone interneta
Virtuelna stvarnost sa velikim potencijalom komuniciranja i širenja znanja, internet ima opasne zone, dobro sakrivene iza iznenadjujućih naziva. Cyberbullying, sexting i grooming, odnosno uznemiravanje i agresija na internetu, poruke sa seksualnim sadržajem i mamljenje, su nove reči u jeziku i životu dece i roditelja, koje su se pojavile istovremeno sa što većim pristupom maloletnika internetu. Zadnjih 5 godina, prosečna starost dece koja prvi put ulaze na internet opala je sa 10 godina u 2010. na 8 u ovom trenutku. Kako se prilagodjavaju roditelji i nastavnici ovoj stvarnosti, a posebno kako oni štite decu od opasnosti onlajn sredine su teme koje je organizacija Spasite decu” analizirala u okviru Nacionalne studije o korišćenju interneta u porodici”, ali i u Vodiću za bezbedno korišćenje interneta”. Prema studijama, 90% dece prisutno je na društvenim mrežama, medju kojima je glavna Facebook, ali ima i slučajeva kada jedan korisnik ima više naloga na raznim mrežama. Šta deca rade na ovim mrežama rekao nam je Čiprijan Gradinaru, koordinator studije o korišćenju interneta: Konstatovali smo da u odnosu na 2013. godinu broj privatnih profila opao je za oko 10 odsto. Uporedjenju sa dečacima, devojke više koriste privatne profile, a deca u seoskim sredinama koriste javne profile ili delimično privatne. Šta postoje na ovim profilima? Pa, u glavnom slike, prezime, korektna starost, ime škole. 16% dece kaže da je objavilo ličnu adresu, a 10% i telefonski broj. Većina dece kaže da internet koriste da bi uspostavila nova poznanstva i prijateljstva.»
Christine Leșcu, 25.02.2015, 18:27
Virtuelna stvarnost sa velikim potencijalom komuniciranja i širenja znanja, internet ima opasne zone, dobro sakrivene iza iznenadjujućih naziva. Cyberbullying, sexting i grooming, odnosno uznemiravanje i agresija na internetu, poruke sa seksualnim sadržajem i mamljenje, su nove reči u jeziku i životu dece i roditelja, koje su se pojavile istovremeno sa što većim pristupom maloletnika internetu. Zadnjih 5 godina, prosečna starost dece koja prvi put ulaze na internet opala je sa 10 godina u 2010. na 8 u ovom trenutku. Kako se prilagodjavaju roditelji i nastavnici ovoj stvarnosti, a posebno kako oni štite decu od opasnosti onlajn sredine su teme koje je organizacija Spasite decu” analizirala u okviru Nacionalne studije o korišćenju interneta u porodici”, ali i u Vodiću za bezbedno korišćenje interneta”. Prema studijama, 90% dece prisutno je na društvenim mrežama, medju kojima je glavna Facebook, ali ima i slučajeva kada jedan korisnik ima više naloga na raznim mrežama. Šta deca rade na ovim mrežama rekao nam je Čiprijan Gradinaru, koordinator studije o korišćenju interneta: Konstatovali smo da u odnosu na 2013. godinu broj privatnih profila opao je za oko 10 odsto. Uporedjenju sa dečacima, devojke više koriste privatne profile, a deca u seoskim sredinama koriste javne profile ili delimično privatne. Šta postoje na ovim profilima? Pa, u glavnom slike, prezime, korektna starost, ime škole. 16% dece kaže da je objavilo ličnu adresu, a 10% i telefonski broj. Većina dece kaže da internet koriste da bi uspostavila nova poznanstva i prijateljstva.»
55% dece tvrdi da je na listi prijatelja dodala nepoznate osobe, a 10% da je slala lične informacije nepoznatim osobama. Upravo ove situacije mogu dovesti do neprijatnih dogadjaja, ponekad čak opasnih. 47% dece priznaje da je na internetu komuniciralo sa nepoznatim osobama, a oko pola njih sastalo se sa pomenutim osobama. U mnogim slučajevima, susret je bio uznemiravajući. Većina dece ne želi da kaže šta je joj smetalo, ali ona koja o tome pričaju kažu da je reč o jezičkom nasilju. Inače, nasilje, bilo da je reč o govoru ili slikama, je sve prisutnije na internetu, precizira Čiprijan Gradinaru: «33% dece tvrdi da je zadnjih godinu dana videlo slike sa seksualnim karakterom, većina njih na Internetu. 22% njih kaže da je u raznim kontekstima primilo ili videlo poruke sa seksualnim karakterom, a 8% da je dobilo zahtev da govori o seksu i intimnim delovima tela. Procenat dece koja su priznala da su i sama slala onakve poruke je mali, odnosno 5%.»
Kada je reč o nadzoru dece na internetu, više od 50 odsto roditelja kaže da dozvoljava deci da koriste imejl i da skinu filmove i muziku. 65% roditelja dozvoljava deci da imaju privatni nalog na društvenim mrežama, a 8 procenata dozvoljava maloletnicima da objave lične podatke. Da li su roditelji svesni rizika kojima su izložena deca na internetu, saznajemo do Čiprijana Gradinarua: 41% roditelja kaže da je deca izložena nasilnim slikama, 15% da se sopstveno dete susrelo sa osobom koju je upoznalo preko interneta, 13% da je dete izloženo slkmama sa seksualnim karakterom, a 10% da su deca dobila seksualne poruke. Ako uporedimo podatke dece i roditelja zaključujemo da roditelji su samo delimično upoznati sa aktivnostima sopstvenog deteta na internetu. Roditelji kažu da za nadzor dece koriste antivirus”, ali ne znaju da koriste roditeljski kontrolni sistem ili da blokiraju dotične sajtove. Jedna trećina roditelja nema pojma o postojanju onakvih mogućnosti.»
Neki roditelji ne umeju da koriste računar, ali ponekda, ne umeju ni da upravljaju odnosima sa sopstvenim detetom. Da bi napunila nedostatke u vaspitanju roditelja i dece o ponašnju na internetu, Fodacija Spasite decu”,u partnerstvu sa Ministarstvom obrazovanja objavila je Vodič bezbednog korišćenja interneta”, koji će uskoro biti korišćen i u školama, da bi deca saznala kako da uživaju na internetu a da ne padnu u opasne zamke.