Obrazovni programi o prikupljanju plastike

Nedavne studije pokazuju da će se globalna proizvodnja plastike povećati za 40% u narednoj deceniji. Kako je plastika generator otpada koji veoma zagađuje, mere se moraju preduzeti što je pre moguće. Zato je ASAP — akronim za engleski izraz As soon as posible“ / što je pre moguće“ — takođe i skraćenica rumunskog projekta čiji je cilj da se dođe do boljeg selektivnog prikupljanja otpada. Vojska Pažljive Selekcije Plastike (Armata Selectării Atente a Plasticului) ove godine pomaže rumunskim gradskim kućama da što bolje obrazuju učenike u smislu selektivnog prikupljanja, da se u školama stvori neophodna infrastruktura za ovu vrstu prikupljanja i da, zajedno sa sanitarnim radnicima, vode računa o kvalitetu podeljenog prikupljanja.

Christine Leșcu, 04.11.2021, 10:03

Nedavne studije pokazuju da će se globalna proizvodnja plastike povećati za 40% u narednoj deceniji. Kako je plastika generator otpada koji veoma zagađuje, mere se moraju preduzeti što je pre moguće. Zato je ASAP — akronim za engleski izraz As soon as posible“ / što je pre moguće“ — takođe i skraćenica rumunskog projekta čiji je cilj da se dođe do boljeg selektivnog prikupljanja otpada. Vojska Pažljive Selekcije Plastike (Armata Selectării Atente a Plasticului) ove godine pomaže rumunskim gradskim kućama da što bolje obrazuju učenike u smislu selektivnog prikupljanja, da se u školama stvori neophodna infrastruktura za ovu vrstu prikupljanja i da, zajedno sa sanitarnim radnicima, vode računa o kvalitetu podeljenog prikupljanja.

I pošto, generalno, borba protiv zagađenja i održivog načina života utiče na nas, naročito na budućnost, ASAP se obraća narednim generacijama koje su, ionako, otvorenije za ovu vrstu akcije, smatra Andrej Borcun, pokretač Vojske Pažljive Selekcije Plastike: Primetili smo da je do sada bilo dosta kampanja za komunikaciju i edukaciju koje se obraćaju generalno građanima, a tek ponekad i ovoj mlađoj publici da je važno selektivno prikupljanje. Ali u Rumuniji ne postoji infrastruktura koja bi zadovoljila one koji bi i bili ubeđeni da imaju ovakvo ponašanje, zbog čega i zemlja ima loše rezultate. I onda, dokle god našu ciljnu grupu čine tinejdžeri i mladi ljudi, pogledali smo kartu Rumunije i videli da postoji izvanredna mreža rumunskih osnovnih i srednjih škola. Postoji skoro 19.000 obrazovnih jedinica, najveća moguća infrastruktura za prikupljanje koju možete pronaći u Rumuniji. Naravno da smo znali da škole pripadaju ili lokalnim upravama ili gradskim kućama, bilo da je reč o velikim gradovima ili selima. Drugo zapažanje je da zakon obavezuje lokalne vlasti da selektivno prikupljaju i da obezbeđuju neophodnu infrastrukturu za sve što podrazumeva državne institucije, a samim tim i škole. Dakle, sa zakonodavne tačke gledišta, stvari su bile i ostale vrlo jasne. Zbog toga ASAP pokušava da lokalnim vlastima pruži sve potrebne informacije — zakonodavne, finansijske, organizacijske za stvaranje infrastrukture za prikupljanje — kako bi svaka gradska opština obezbedila podređenim školama odgovarajuću infrastrukturu“.

Započet u proleće ove godine kroz pilot projekat u 69 obrazovnih jedinica u Sektoru 6 u Bukureštu, program ASAP je uspeo da za 3 meseca prikupi preko 450 kilograma plastike, preko 6.000 kilograma papira i preko 130.000 kilograma mešanog otpada. Nakon toga su potpisana partnerstva i sa sektorima 1, 2 i 3 u Bukureštu i sa gradovima Brašov, Konstanca, Jaši, Arad, Sibinj, Trgu Mureš, Alba Julija, Ploješti i Zalau. Nakon gradova, preći će i na sela gde će se nadoknaditi još više kašnjenja u selektivnom prikupljanju. Treba spomenuti da je Rumunija već bila kažnjena od strane Evropske Komisije što ne prikuplja selektivno otpad i prinuđena je da u narednom periodu plaća ogromne kazne.

Imajući u vidu ovu situaciju, projekat je namenjen da se od sada realizuje dugogodišnje, imajući i dodatne ciljeve, objašnjava Andrej Borcun: Radimo sa tinejdžerima i mladima. Istraživanja pokazuju da oni imaju veliku volju da se uključe, posebno ako im date neophodne alate. Iz istraživanja takođe znamo da postoji značajna šansa da tinejdžeri koji su danas uključeni u ovaj projekat krenu u akciju edukacije svojih roditelja, porodica i zajednice. I iz tog razloga se obraćamo njima, a ne nekoj drugoj ciljnoj grupi. Ono što kaže istraživanje potvrđuje se u razgovoru s njima. Potvrđuje nam se ne samo interesovanje za ovu temu, već primećujemo kod njih revolucionaran i frustriran stav da se oko njih stvari ne dešavaju pravilnije, i ne samo kad je reč o selektivnom prikupljanju. Nadamo se da će veliki broj onih koji će biti uključeni u ovaj projekat postati i bolji građani. Jer nam je teško da poverujemo da će, ako odvajaju staklo, plastiku i papir u kontejnere različitih boja, ostati ravnodušni prema ono što znači nelegalna seča šuma ili da neće izaći na glasanje kad budu pozvani i slično. Zbog ovoga je važan ovaj projekat koji je osmišljen na duži vremenski period, a ne na kratkotrajne radnje, jer imamo šansu da neki mladi ljudi požele da se uključe u projekte koji generišu promene“.

Jedan od pravaca projekta je analiza već sakupljenog otpada, da bi se videlo da nije izmešan i da li se poštuju podela na vlažno i suvo. S ovim ciljem, ASAP je pokrenuo partnerstvo sa firmom Green Point Management, koji sprovodi projekte proširene odgovornosti proizvođača. Kako su se tačno uključili u akcije ASAP, saznajemo od direktora Andreja Dineskua: Došli smo do zaključka da je određivanje sastava otpada veoma dobrodošlo. Šta znači određivanje sastava? Ovo je proces koji se zasniva na nekim standardima koji su na snazi i zapravo podrazumeva skupljanje otpada iz ovih škola, njihov transport na posebno dizajniranoj platformi gde su ih naši stručnjaci zapravo podelili na vrste i delove. Ovo je bilo važno, jer smo na ovaj način videli koliko se reciklabilnog otpada gubi u otpadu koji se smatra komunalnim, jer ne postoji selektivno skupljanje. Bili smo veoma iznenađeni kada smo shvatili da se i do 40% tog otpada u stvari može reciklirati, da je selektivno prikupljen. Normalno bi on stigao u fabriku i vratio se u drugim proizvodima, umesto da ide na deponiju“.

S obzirom na ovako visok procenat, 40% mešanja komunalnog otpada sa reciklažnim, ne može se govoriti o slučajnosti, već o nedostatku infrastrukture za selekciju u zgradama, naseljima i ustanovama, ali i o nedostatku edukacije ljudi. S tim u vezi, nastavlja direktor Andrej Dinesku: Ovaj proces obrazovanja mora se održavati u dužem vremenskom periodu. Ali, u sekundi nakon što ljudima kažete zašto treba i kako da selektivno bacaju otpad, mora postojati i infrastruktura za selektivno prikupljanje i da im bude pristupačna. Iz svih naših prethodnih projekata shvatili smo da nema jednog bez drugog. Moje lično mišljenje je da je Rumunija stigla do tačke u kojoj mora preduzeti stvarne korake u tom pravcu. Mi smo članica Evropske Unije i imamo određene odgovornosti prema drugima, ali prvenstveno prema sebi. Obrazovanje, svest i infrastruktura su obavezni. Opštine imaju pristup finansiranju za ovo. Takođe sanitarni radnici znaju šta treba da rade. Samo ih treba uključiti u raspravu i mobilisati. I stanovništvo je spremno. Vidimo sve više ljudi koji nas pozivaju na odgovornost i koji pozivaju na odgovornost i lokalne vlasti. Iskreno verujem da je nacionalni projekat obrazovanja i podizanja svesti najkorisniji“.

Za ovaj projekat podizanja svesti, ASAP je zaključio partnerstvo ne samo sa pomenutim opštinama, već i sa Ministarstvom životne sredine, voda i šuma, kao i sa Nacionalnim Savetom Učenika.